Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Prema pravoslavlju, iskušenja nisu slučajna smetnja na putu čovekove sreće, niti dokaz Božijeg odsustva, već sastavni deo duhovnog rasta. Iskušenja su dozvoljena da bi se čovek ogledao u istini o sebi, da bi se njegova vera očistila, a srce omekšalo. Ona nisu kazna, već prilika - često bolna, ali duboko smislena.
Prema učenju Crkve, iskušenja dolaze u raznim oblicima: kroz bolesti, nepravde, gubitke, razočaranja, unutrašnje borbe, ali i kroz susret sa sopstvenim strastima, gordošću i slabostima.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek često ih doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavlje ne poriče te emocije, ali upozorava da one ne smeju postati mesto u kome se čovek treba trajno da se nastani. Kada se bol pretvori u ogorčenost, a patnja u optuživanje, iskušenje prestaje da bude lek i postaje rana koja se produbljuje.
Ljudi na iskušenja često reaguju tražeći krivca: u drugima, u društvu, u porodici, u okolnostima, pa čak i u Bogu. Takva reakcija donosi privremeno olakšanje, ali dugoročno zatvara čoveka u krug gneva i samosažaljenja. Umesto da se zapita šta iskušenje otkriva o njemu samom, čovek se brani napadom, opravdava sebe i učvršćuje sopstvenu slabost. U toj borbi on ne traži smisao, već potvrdu da je nepravedno povređen.
Pravoslavni put, međutim, poziva na drugačiji odgovor. Iskušenje se prima sa trpljenjem, molitvom i poverenjem u Boga, čak i onda kada razum ne vidi izlaz.
Kroz pravilno prihvaćeno iskušenje, čovek postaje saosećajniji prema drugima, manje sklon osudi i ponosu, a više razumevanja i ljubavi. Ono ga uči strpljenju, veri i istinskoj slobodi — slobodi od sopstvene gordosti. Upravo zato Crkva uči da se ne treba moliti da iskušenja nikada ne dođu, već da se molimo da ih prepoznamo, izdržimo i duhovno iskoristimo.
Na tom raskršću između ogorčenosti i vere, između optuživanja i molitve, otkriva se prava snaga čoveka, kako je to sažeto izrazio Sveti Jovan Zlatousti:
"U vreme iskušenja, slabi traži krivca, a jaki Boga"!
Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
Nije toliko važno koliki je krst, već kako ga nosimo.
U hrišćanskom učenju, tuga nije samo psihološki problem, već pokazatelj da se duša udaljila od Boga, kao izvora radosti i života.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
