Svetac otkriva zašto baš uživanja i zadovoljstva postaju najopasnije zamke za dušu, vodeći čoveka ka neprimetnom duhovnom padu.
U duhovnom nasleđu Svetog Vasilija Velikog, jednog od najvećih otaca Crkve i učitelja pravoslavlja, nalazi se mnoštvo pouka koje i danas vode vernike putem istine i trezvenosti. Među njima se posebno izdvaja njegova rečenica:
- Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika, tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu.
Najopasnije zamke skrivene su u slastima
Ovaj mudri duhovni savet otkriva suštinu borbe koja se odvija unutar svakog čoveka. Sveti Vasilije ovde ukazuje na najopasniju zamku – onu koja se ne vidi. Razbojnik koji vreba na putu skriva se da ga prolaznik ne bi uočio, a kada napadne, žrtva je već bespomoćna. Tako i đavo ne napada otvoreno, već ulazi u čovekovo srce kroz ono što nam izgleda prijatno i bezazleno – kroz uživanja i zadovoljstva.
Poziv na budnost i rasuđivanje
Time nas Sveti Vasilije poziva na duhovnu budnost. On nas uči da nisu sva zadovoljstva pogubna, ali da u svemu moramo imati meru i trezvenost, kako bismo znali šta je zaista korisno za našu dušu, a šta je zamka koja će je zarobiti. Jer čovek koji živi samo da bi udovoljio svojim čulima postaje lak plen lukavoga, kao što i putnik bez opreza lako pada u ruke razbojnika.
Printscreen
Sveti Vasilije Veliki
Prava borba je u nama
Zato je ovaj savet Svetog Vasilija Velikog večna lekcija: da duhovni život nije samo u odricanju od zla, već i u rasuđivanju, u sposobnosti da prepoznamo gde se zlo krije. Ne uvek u onome što izgleda strašno, već upravo u onome što nam se čini najslađim.
Hrišćanin mora bdijati nad svojom dušom
U ovom savetu otkriva se sva dimenzija pravoslavnog poimanja duhovne borbe – kao neprekidne budnosti i bdenja nad svojom dušom, jer ona je blago koje svaki hrišćanin mora čuvati. A vrag, kao razbojnik, neće nas napasti tamo gde smo spremni na odbranu, već upravo tamo gde smo se opustili, zaboravili molitvu i predali se nasladama bez uzdržanja.
Put ka slobodi i istinskoj radosti
Neka ova pouka Svetog Vasilija Velikog bude podsećanje svakome od nas da pravi hrišćanin bdi nad sobom i svojim srcem, znajući da je zadovoljstvo najopasnije onda kada se u njemu sakrije neprijatelj naše duše. I neka nas ova reč dovede do istinske duhovne slobode, u kojoj ćemo prepoznati šta je Božiji dar, a šta zamka koja nas od Njega odvaja.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki ruski svetitelj osvetljava istinu koja menja sudbine: kako blagorodnost i unutrašnji mir mogu da izleče duše, obnove odnose i donesu snagu u najtežim trenucima života
Život Svetog Nektarija Eginskog bio je ispunjen lažima i progonima, ali je ostao smiren i radostan – danas njegove pouke pomažu svima koji se bore s padovima i očajanjem.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
