Svetac otkriva zašto baš uživanja i zadovoljstva postaju najopasnije zamke za dušu, vodeći čoveka ka neprimetnom duhovnom padu.
U duhovnom nasleđu Svetog Vasilija Velikog, jednog od najvećih otaca Crkve i učitelja pravoslavlja, nalazi se mnoštvo pouka koje i danas vode vernike putem istine i trezvenosti. Među njima se posebno izdvaja njegova rečenica:
- Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika, tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu.
Najopasnije zamke skrivene su u slastima
Ovaj mudri duhovni savet otkriva suštinu borbe koja se odvija unutar svakog čoveka. Sveti Vasilije ovde ukazuje na najopasniju zamku – onu koja se ne vidi. Razbojnik koji vreba na putu skriva se da ga prolaznik ne bi uočio, a kada napadne, žrtva je već bespomoćna. Tako i đavo ne napada otvoreno, već ulazi u čovekovo srce kroz ono što nam izgleda prijatno i bezazleno – kroz uživanja i zadovoljstva.
Poziv na budnost i rasuđivanje
Time nas Sveti Vasilije poziva na duhovnu budnost. On nas uči da nisu sva zadovoljstva pogubna, ali da u svemu moramo imati meru i trezvenost, kako bismo znali šta je zaista korisno za našu dušu, a šta je zamka koja će je zarobiti. Jer čovek koji živi samo da bi udovoljio svojim čulima postaje lak plen lukavoga, kao što i putnik bez opreza lako pada u ruke razbojnika.
Prava borba je u nama
Zato je ovaj savet Svetog Vasilija Velikog večna lekcija: da duhovni život nije samo u odricanju od zla, već i u rasuđivanju, u sposobnosti da prepoznamo gde se zlo krije. Ne uvek u onome što izgleda strašno, već upravo u onome što nam se čini najslađim.
Hrišćanin mora bdijati nad svojom dušom
U ovom savetu otkriva se sva dimenzija pravoslavnog poimanja duhovne borbe – kao neprekidne budnosti i bdenja nad svojom dušom, jer ona je blago koje svaki hrišćanin mora čuvati. A vrag, kao razbojnik, neće nas napasti tamo gde smo spremni na odbranu, već upravo tamo gde smo se opustili, zaboravili molitvu i predali se nasladama bez uzdržanja.
Put ka slobodi i istinskoj radosti
Neka ova pouka Svetog Vasilija Velikog bude podsećanje svakome od nas da pravi hrišćanin bdi nad sobom i svojim srcem, znajući da je zadovoljstvo najopasnije onda kada se u njemu sakrije neprijatelj naše duše. I neka nas ova reč dovede do istinske duhovne slobode, u kojoj ćemo prepoznati šta je Božiji dar, a šta zamka koja nas od Njega odvaja.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki ruski svetitelj osvetljava istinu koja menja sudbine: kako blagorodnost i unutrašnji mir mogu da izleče duše, obnove odnose i donesu snagu u najtežim trenucima života
Život Svetog Nektarija Eginskog bio je ispunjen lažima i progonima, ali je ostao smiren i radostan – danas njegove pouke pomažu svima koji se bore s padovima i očajanjem.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Budi deo Religija.rs zajednice.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Muškarac i žena u blagoslovenom braku saradnici su Božiji u delu stvaranja novog života, pa rađanje dece nije nešto što je odvojeno od duhovnog smisla braka, kaže otac Dejan.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News