Kad bi prehlada oborila ukućane, domaćice su posezale za ovim receptom — jednostavna, ali moćna pileća supa s kukuruznim brašnom i kajmakom obnavljala je snagu, grejala telo i vraćala osmeh na lice.
U valjevskim selima, gde su zime duge, a kuće mirisale na domaći hleb i supu s ognjišta, bake su tačno znale šta prija umornom telu i klonuloj duši. Kada bi prehlada, grip ili slabost pokucali na vrata, iz njihovih ruku stizala je okrepljujuća pileća supa — jednostavna, a lekovita, puna topline, ljubavi i vere u isceljujuću moć prirode.
U pravoslavnim domaćinstvima, gde se post poštuje s punom svešću, a mrs dolazi u pravo vreme, ova tradicionalna supa nije bila samo obrok već i izraz brige, pažnje i tihe molitve za ozdravljenje. Stari recept za valjevsku supu sa kukuruznim brašnom, jajima i kašikom domaćeg kajmaka prenosio se generacijama — kao prirodni lek, uteha i znak domaćinske mudrosti.
Sastojci:
1 pile
Priprema:
Isecite očišćeno pile na uobičajene komade i stavite ga da se kuva u oko dva i po litra vode. Kada provri, posolite po ukusu i kuvajte dok meso ne omekša. Izvadite meso iz supe i ostavite ga sa strane.
U malo hladne vode razmutite kukuruzno brašno, pa ga polako sipajte u ključalu supu, neprestano mešajući kako ne bi nastale grudvice. Kada se supa blago zgusne, sklonite je sa šporeta i ostavite da se hladi oko pet minuta.
Umutite jaja, pa ih najpre u tankom, zatim u nešto jačem mlazu dodajte u supu, sve vreme lagano mešajući. Jaja će stvoriti sitne dronjke koji, zajedno sa kukuruznim brašnom, daju ovoj tradicionalnoj supi pun, domaći ukus. Na kraju dodajte kašiku mladog kajmaka, promešajte i supa je spremna za posluženje.
Savet:
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir. Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama. Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma. Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put. Stari srpski recept za umak od belog luka vraća toplinu detinjstva i mirise posta na trpezu. Pravi se brzo, od jednostavnih sastojaka, a uz jedno malo prilagođavanje – postaje i posno čudo koje oplemenjuje svaki zalogaj. U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
2,5 litra vode
100 grama kukuruznog brašna
2 jaja
1 kašika kajmaka
Shutterstock/NDanko
Ova supa je blaga, lako svarljiva i preporučuje se osobama koje se oporavljaju od bolesti, kao i svima koji žele lagan, ali hranljiv obrok. Kuvano pile iz supe možete poslužiti uz stari srpski umak od belog luka, čiji recept možete pronaći OVDE.
Mrsni recepti
09:38 | 17.07.2025
OVAKAV PASULJ JOŠ NISTE PROBALI: Šumadijska čorba po zaboravljenom receptu sa jednim neočekivanim sastojkom koji daje punoću ukusu
Mrsni recepti
09:50 | 22.07.2025
TAJNA STARINSKOG KOSOVSKOG JELA KOJE MIRIŠE NA OGNJIŠTE I SLAVSKI STO: Ukus koji pamte generacije
Mrsni recepti
10:53 | 26.07.2025
ZABORAVLJENI UKUSI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Pita zbog koje su u Prizrenu ćutali dok jedu, po receptu koji se prenosi s kolena na koleno
Mrsni recepti
10:31 | 27.07.2025
NE BACAJTE STARI HLEB – POGLEDAJTE ŠTA MOŽE DA POSTANE! Naše bake su znale tajnu: od suvih korica pravile su uštipke koji se pamte
Mrsni recepti
10:31 | 28.07.2025
OVAJ STARINSKI UMAK MENJA SVE – KAD GA PROBATE, I NAJOBIČNIJE JELO POSTAJE REMEK-DELO: Tajna iz bakine kuhinje koju mnogi danas zaboravljaju
Mrsni recepti
10:58 | 29.07.2025
MIRIS I UKUS KOJI BUDE SEĆANJE NA OGNJIŠTE: Zaboravljeni kosovski recept koji okuplja celu porodicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.
Probajte mešano povrće po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Svetog Jovana Kronštatskog i kratku pouku Prepodobnog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po starom i Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Iz starih zapisa pronađenih u manastiru Dragović stigao je recept za neobičnu poslasticu koja otkriva kako su se nekada od jednostavnih sastojaka stvarali ukusi dostojni svečane trpeze.
Samo nekoliko skromnih sastojaka dovoljno je za slatkiš koji može da se služi i topao i hladan, a recept se nalazi u knjizi "Ko posti, dušu gosti", posvećenoj jednostavnim i ukusnim jelima za dane posta.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Svetogorski recept donosi spoj ribe, povrća i pirinča koji je idealan za dane posta kada je dozvoljena riba, ali i za sve koji vole lagane i hranljive obroke.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Iz starih zapisa pronađenih u manastiru Dragović stigao je recept za neobičnu poslasticu koja otkriva kako su se nekada od jednostavnih sastojaka stvarali ukusi dostojni svečane trpeze.
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
