Vernici su imali priliku da se upoznaju sa životom i delom ruske svetiteljke, koja je svojim molitvama pomagala čak i najteže bolesnima.
U duhovnoj atmosferi Bogorodičine crkve u Zemunu, pred punom salom vernika, prikazan je dokumentarni film "Sila se Božija u nemoći pokazuje", posvećen Svetoj Mariji Gatčinskoj, ruskoj svetiteljki 20. veka, čija molitvena pomoć i danas donosi isceljenje mnogima. Ova bogougodna žena, prikovana za krevet, primala je ljude svih staleža, moleći se za njih i donoseći im duhovni i telesni mir. Mnogi svedoče da je njeno zastupanje pred Gospodom pomoglo i onima koji su bolovali od najtežih oblika depresije i duševnih bolesti.
Foto: Religija.rs
Posle projekcije dokumentarnog filma "Sila se Božija u nemoći pokazuje", posvećenog Svetoj Mariji Gatčinskoj, govorili su mati Zlata, prevodilac Tankosava Damjanović i autorka fiilma Jelena Mićić
Nakon projekcije filma, okupljeni su imali priliku da čuju svedočanstva o svetiteljki od mati Zlate, igumanije manastira Trojeručica, Tankosave Damjanović, prevodioca njenog žitija i akatista, kao i Jelene Mićić, autorke filma.
Mati Zlata, koja je i sama iskusila čudo pomoći svetiteljke, podelila je svoje lično iskustvo:
- Jedan čovek me je prilikom posete Rusiji odveo na njen grob. Godinama kasnije, kada sam se našla u teškom fizičkom i duhovnom stanju, pomolila sam se Svetoj Mariji Gatčinskoj i tada je započeo moj oporavak. Tada sam shvatila da je njeno delo potrebno proširiti među ljudima.
Foto: Religija.rs
Veliki broj vernika pratio je duhovnu tribinu u Bogorodičinoj crkvi
O duhovnoj snazi ove svetiteljke svedoče i brojni zapisi nastali u vreme sovjetske represije. Istrage protiv nje, koje su vodili policijski istražitelji, nesvesno su postale gradivni materijal za njeno žitije. Tankosava Damjanović istakla je da su upravo zahvaljujući tim zapisima uspeli da sakupe građu za prevod njenih dela:
- Matuška blagosilja i levom i desnom rukom. Nabavljamo knjige, prevodimo žitije i akatist, i sada je ona prisutna u preko 20.000 primeraka.
Autorka filma, Jelena Mićić, naglasila je značaj misije koju ovaj dokumentarni film nosi:
- Imala sam u vidu da bi bilo lepo napraviti jednu srpsko-rusku vezu i izneti u javnost sva svedočenja o molitvenoj pomoći ove svetiteljke, ne samo u Rusiji i Srbiji, već i u čitavom pravoslavnom svetu - kaže Jelena dodajući da su čudesni događaji pratili sam proces snimanja – od početne ideje, preko prvog kadra, do kasnijih projekcija.
Foto: Religija.rs
Mati Zlata u srdačnom susretu sa vernicima posle duhovne tribine
Zbog svog doprinosa širenju priče o Svetoj Mariji Gatčinskoj, Jelena Mićić i mati Zlata su odlikovane medaljom Svetiteljke i ordenom Ruske pravoslavne crkve. Film je od svoje premijere 2023. godine prikazan na više mesta, prenoseći vernicima snagu i podvig ove duhovne isceliteljke.
Čak i nakon upokojenja, grob Svetiteljke ostaje mesto hodočašća, gde vernici sa suzama i verom prizivaju njenu pomoć, svedočeći o njenoj neumornoj ljubavi i molitvenoj zaštiti. Njeno sveto delo nastavlja da živi, povezujući srca onih koji traže utehu i pronalaze je u njenom svetom zagovoru.
Mladi sveštenoslužitelj je doživeo trenutak preobražaja kada se pred njegovim očima desilo nesvakidašnje čudo osvećenja vode – mutna tečnost postala je kristalno čista, a s njom je i njegovo srce pronašlo novi put vere.
Molitva, svedočanstva i pesma obasjali su duše prisutnih, dok su vernici u suzama zahvalnosti delili priče o iscelenjima i Božjoj milosti. Portal Religija.rs nastavlja da širi svetlost vere, donoseći novu priliku da svi dožive ovu duhovnu večer kroz video zapis.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ovo pitanje otvara dublje razumevanje netruležnosti, svetosti i čudesnih dela svetitelja koja nas podsećaju na neprolaznost duha i ljubavi prema Bogu. Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava da netruležnost nije jedini znak svetosti i ističe kako vera i život po Jevanđelju ostavljaju duhovno nasleđe bez obzira na stanje tela.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
