U selu Kamenica kod Pranjana obeležena je stogodišnjica hrama posvećenog Svetom proroku Iliji – svetinje u kojoj se vek unazad čuva vera, prenosi duhovno nasleđe i sabira narod Božiji.
U selu Kamenica, nadomak Pranjana, na praznik Svetog proroka Ilije, ponovo se oglasilo crkveno zvono — isto ono koje je prvi put zazvonilo pre tačno sto godina, 2. avgusta 1925. godine. Tog dana, na Ilindan, osveštana je spomen-crkva posvećena Svetom Iliji Gromovniku. Sada, vek kasnije, meštani su se još jednom sabrali da proslave jubilej svetinje podignute u slavu Božiju i u znak zahvalnosti proroku.
Crkva u Kamenici nije samo bogomolja — ona je svedok jednog veka vere, stradanja i nepokolebljive ljubavi naroda prema Pravoslavnoj Crkvi. To su potvrdili brojni vernici iz Kamenice i okolnih sela: Družetića, Bogdanice, Mršelja, Tometinog Polja, Gojne Gore i Duškovaca, koji su se sabrali da se pomole i obeleže ovu svetu godišnjicu.
Svečanu liturgiju služio je protojerej-stavrofor Dalibor Milošević, starešina hrama u Lučanima, čijom zaslugom je ovaj duhovni događaj uveličao i crkveno-varoški hor „Sveti Sava“ iz Lučana. Njihovo pojanje uzdiglo je molitveno raspoloženje i dotaklo srca svih prisutnih.
Sasluživali su: paroh pranjanski protojerej Živko Damjanović, jerej Milan Šišović iz Guncata, umirovljeni ivanjički paroh protojerej Slaviša Stjepanović, kao i đakon Jovan Tošić iz Gornjeg Milanovca. Bio je to istinski sabor sveštenika i naroda u duhu zajedništva, molitve i evharistijske zahvalnosti.
Nakon liturgije, pod velikom šatrom u porti crkve, priređena je trpeza ljubavi. Na njenom početku prisutnima se obratio novoimenovani paroh kamenički, jerej Tihomir Kostić, koji je u nadahnutoj besedi izložio istorijat crkve — svedočanstvo o podvizima, stradanjima i nepokolebljivoj veri parohijana i sveštenoslužitelja. Imena poput oca Dragoljuba Šišovića i oca Dalibora Miloševića ostaju duboko upisana u duhovne temelje ove svetinje, kao svedoci neugasle ljubavi prema Hristu i Crkvi.
Ova proslava nije bila samo sećanje na prošlost, već i potvrda neprekinutog liturgijskog života Crkve. Sto godina nije samo jubilej jednog hrama, već jubilej molitve, posta, krštenja, venčanja, pričešća i sabornosti. Crkva Svetog Ilije u Kamenici i dalje ostaje duhovni stub svoga kraja, a ovaj Ilindan ostaje upisan kao dan kada se narod sabrao — ne samo da proslavi vek trajanja svetinje, već da u veri pogleda u budućnost.
Jer, gde je zvono — tu je i narod. Gde je Crkva — tu je i život.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Na praznik Svetog proroka Ilije i 101. godišnjicu rođenja slavnog duhovnog mislioca, ploča koja je morala da bude uklonjena prošlog leta konačno je ponovo osvanula na ulazu njegove zgrade u Zadarskoj ulici.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
Meštani Samaila i gosti iz okolnih gradova ispunili portu crkve Svetog Pantelejmona, uživajući u liturgiji, lomljenju slavskog kolača i programu koji su uveličali najmlađi folkloraši.
Smatra se da danas na severu Srbije deluje oko 120 sekti.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Ikona je u pravoslavlju svetinja - ona nije obična slika, već prozor ka večnosti, kroz koji se vernici obraćaju Bogu, Presvetoj Bogorodici i svetiteljima.
Učeći da strah ne dolazi od Boga, već od čovekovog odvajanja od njega, vera poziva na povratak unutrašnjem miru kroz molitvu, pokajanje, smirenje i poverenje u Božiju promisao.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Verni narod iz svih krajeva sabrao se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kako bi uz liturgiju i trpezu ljubavi, koju je pripremilo sestrinstvo Manastira Blagoveštenje, proslavio manastirsku slavu.
Na Ilindan, mnogobrojni vernici okupili su se u Mirijevu kako bi prisustvovali arhijerejskoj liturgiji koju je služio vladika Nektarije. Svečanost je obogaćena litijskim ophodom i osvećenjem slavskih darova, podsećajući na bogatu istoriju i duhovno nasleđe ove svetinje.
Meštani Samaila i gosti iz okolnih gradova ispunili portu crkve Svetog Pantelejmona, uživajući u liturgiji, lomljenju slavskog kolača i programu koji su uveličali najmlađi folkloraši.
U mirijevskom hramu izgrađenom uz blagoslov i kamen sa Hilandara, patrijarh srpski Porfirije poručuje da Crkva ne podleže vremenskim trendovima, već da preobražava duh epoha i poziva vernike na jedinstvo i molitvu za spasenje i mir u svetu.
Posle naloga vlasti za uklanjanje, meštani Zaostra preneli su spomenik u portu crkve Svete Petke, što je izazvalo incidente, dolazak policije i hitno saslušanje paroha, otvarajući pitanje odnosa države prema istorijskom pamćenju i ulozi Crkve u očuvanju identiteta.
Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Smatra se da danas na severu Srbije deluje oko 120 sekti.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Pripadnici lokalnog ogranka partije Voks pozdravili su ovu odluku, navodeći da Španija jeste i uvek će biti zemlja hrišćana.
Gust dim prekrio je ostrvo, monahinje su evakuisane, a vatrogasci i meštani rame uz rame brane svetinju od nadirućih plamenova.
Posle naloga vlasti za uklanjanje, meštani Zaostra preneli su spomenik u portu crkve Svete Petke, što je izazvalo incidente, dolazak policije i hitno saslušanje paroha, otvarajući pitanje odnosa države prema istorijskom pamćenju i ulozi Crkve u očuvanju identiteta.
Ovaj hleb je Jezekilj jeo tokom svog dvogodišnjeg boravka u pustinji, kada mu je Bog naredio da posti 390 dana.
U vremenu kada mnogi osporavaju Božju istinu i rugače se veri, beseda Vladike Nikolaja podseća na neuništivu snagu vere i poziva nas da ostanemo čvrsti pred praznim rečima i lažnim hvalisavcima.
