U drevnoj svetinji, vernici i gosti uživali su u bogatom kulturno-umetničkom programu i viteškim nadmetanjima, oživljavajući stare običaje srednjovekovne Srbije i slavnu prošlost ovih prostora.
U tihom i blagodatnom okrilju Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj banji, gde vekovi šapuću molitve kroz kamene zidove, održano je veličanstveno crkveno-narodno sabranje, u porti ovog drevnog svetilišta. Manastir Banja, koji čuva duh srednjovekovne srpske duhovnosti, bio je središte sabornog okupljanja, gde se vekovima prepliću duhovno i narodno, prošlost i sadašnjost, zemaljsko i nebesko.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Pod moćnim svodom neba, između hrama posvećenog Svetom Nikoli Mirlikijskom, koji kao tihi stražar stoji na straži vere i tradicije, okupljeni vernici i gosti doživeli su neponovljivo iskustvo. Manifestacija Megdan za Ilindan, prožeta liturgijskom molitvom, bila je nastavak drevnih običaja, oživljenih na ovom svetom tlu. Protojerej-stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski, sa toplinom je otvorio sabranje rečima koje su se utkale u srca prisutnih:
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
- Saborovanja kod Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji stara su koliko i sama ova svetinja. Narodna saborovanja vezana za svetinje uvek su bila u sprezi sa liturgijskim sabranjima, koja su bila produžetak liturgije - rekao je otac Marko, a potom dodao:
- Narod se oduvek okupljao oko svojih svetinja, moleći se Gospodu Bogu, blagodareći mu na svim njegovim dobročinstvima, a posle liturgije bi se u porti održavala druženja i razmenjivala iskustva. Ove godine imamo nešto drugačiji Ilindanski sabor. U porti hrama je bogat kulturno-umetnički program, sa kojeg ćete poneti divne utiske. Ove godine, prvi put na ovim prostorima, imamo i viteški festival.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
Protojerej-stavrofor Marko Papić otvorio je manifestaciju
Prostranstvo porte manastira ispunjeno je pesmom i igrom, dok su srca prisutnih kucala u ritmu starih melodija. Kulturno-umetnički program bio je duhovna gozba za oči i uši, a kruna sabranja bio je viteški festival, prvi takve vrste na ovim prostorima. Učesnici Svibor saveza Srbije, u svojoj viteškoj raskoši, oživeli su duh srednjovekovne Srbije, donoseći pred oči sabranih vernika slike slavnih predaka.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Četiri šatora, postavljena sa posebnom pažnjom, prikazivala su stare zanate i srednjovekovno oružje, omogućavajući posetiocima da na trenutak zakorače u prošlost. U srcu te scene, vitezovi, u oklopima koji su blistali pod suncem, pokazali su umeće borbe mačevima, kopljima i helebardama, dok je publika s divljenjem pratila viteške dvoboje, turnire, bacanje sekira i strela, obaranje ruku i mnoge druge discipline koje su krasile vreme ratnika i zaštitnika vere.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Ovaj sabor, ispunjen svetlošću duhovnosti i bogatstvom tradicije, bio je mnogo više od običnog okupljanja – bio je to živi spomen na vekovnu veru, snagu i mudrost predaka. Manastir Svetog Nikole, sa svojim svetim hramom i tihim portama, i dalje ostaje svetionik na mapi srpske duhovnosti, mesto gde se duše okupljaju u molitvi, a srca u zajedništvu.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit Jefrem i episkop Sava, uz prisustvo visokih zvanica i rukopoloženje novog đakona, okupljajući verni narod u molitvi i zahvalnosti pred čudotvornom ikonom koja je najveća svetinja srpskog naroda.
Na Ilindan, mnogobrojni vernici okupili su se u Mirijevu kako bi prisustvovali arhijerejskoj liturgiji koju je služio vladika Nektarije. Svečanost je obogaćena litijskim ophodom i osvećenjem slavskih darova, podsećajući na bogatu istoriju i duhovno nasleđe ove svetinje.
Verni narod iz svih krajeva sabrao se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kako bi uz liturgiju i trpezu ljubavi, koju je pripremilo sestrinstvo Manastira Blagoveštenje, proslavio manastirsku slavu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U selu Kamenica kod Pranjana obeležena je stogodišnjica hrama posvećenog Svetom proroku Iliji – svetinje u kojoj se vek unazad čuva vera, prenosi duhovno nasleđe i sabira narod Božiji.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Svečana arhijerejska liturgija povodom hramovne slave i jubileja ove svetinje održaće se u 8 časova i 30 minuta, a posle bogosluženja program će obogatiti predstavljanje prigodne monografije koja će osvetliti bogatu istoriju i značaj ovog duhovnog svetilišta.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
