U drevnoj svetinji, vernici i gosti uživali su u bogatom kulturno-umetničkom programu i viteškim nadmetanjima, oživljavajući stare običaje srednjovekovne Srbije i slavnu prošlost ovih prostora.
U tihom i blagodatnom okrilju Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj banji, gde vekovi šapuću molitve kroz kamene zidove, održano je veličanstveno crkveno-narodno sabranje, u porti ovog drevnog svetilišta. Manastir Banja, koji čuva duh srednjovekovne srpske duhovnosti, bio je središte sabornog okupljanja, gde se vekovima prepliću duhovno i narodno, prošlost i sadašnjost, zemaljsko i nebesko.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Pod moćnim svodom neba, između hrama posvećenog Svetom Nikoli Mirlikijskom, koji kao tihi stražar stoji na straži vere i tradicije, okupljeni vernici i gosti doživeli su neponovljivo iskustvo. Manifestacija Megdan za Ilindan, prožeta liturgijskom molitvom, bila je nastavak drevnih običaja, oživljenih na ovom svetom tlu. Protojerej-stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski, sa toplinom je otvorio sabranje rečima koje su se utkale u srca prisutnih:
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
- Saborovanja kod Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji stara su koliko i sama ova svetinja. Narodna saborovanja vezana za svetinje uvek su bila u sprezi sa liturgijskim sabranjima, koja su bila produžetak liturgije - rekao je otac Marko, a potom dodao:
- Narod se oduvek okupljao oko svojih svetinja, moleći se Gospodu Bogu, blagodareći mu na svim njegovim dobročinstvima, a posle liturgije bi se u porti održavala druženja i razmenjivala iskustva. Ove godine imamo nešto drugačiji Ilindanski sabor. U porti hrama je bogat kulturno-umetnički program, sa kojeg ćete poneti divne utiske. Ove godine, prvi put na ovim prostorima, imamo i viteški festival.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
Protojerej-stavrofor Marko Papić otvorio je manifestaciju
Prostranstvo porte manastira ispunjeno je pesmom i igrom, dok su srca prisutnih kucala u ritmu starih melodija. Kulturno-umetnički program bio je duhovna gozba za oči i uši, a kruna sabranja bio je viteški festival, prvi takve vrste na ovim prostorima. Učesnici Svibor saveza Srbije, u svojoj viteškoj raskoši, oživeli su duh srednjovekovne Srbije, donoseći pred oči sabranih vernika slike slavnih predaka.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Četiri šatora, postavljena sa posebnom pažnjom, prikazivala su stare zanate i srednjovekovno oružje, omogućavajući posetiocima da na trenutak zakorače u prošlost. U srcu te scene, vitezovi, u oklopima koji su blistali pod suncem, pokazali su umeće borbe mačevima, kopljima i helebardama, dok je publika s divljenjem pratila viteške dvoboje, turnire, bacanje sekira i strela, obaranje ruku i mnoge druge discipline koje su krasile vreme ratnika i zaštitnika vere.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Ovaj sabor, ispunjen svetlošću duhovnosti i bogatstvom tradicije, bio je mnogo više od običnog okupljanja – bio je to živi spomen na vekovnu veru, snagu i mudrost predaka. Manastir Svetog Nikole, sa svojim svetim hramom i tihim portama, i dalje ostaje svetionik na mapi srpske duhovnosti, mesto gde se duše okupljaju u molitvi, a srca u zajedništvu.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit Jefrem i episkop Sava, uz prisustvo visokih zvanica i rukopoloženje novog đakona, okupljajući verni narod u molitvi i zahvalnosti pred čudotvornom ikonom koja je najveća svetinja srpskog naroda.
Na Ilindan, mnogobrojni vernici okupili su se u Mirijevu kako bi prisustvovali arhijerejskoj liturgiji koju je služio vladika Nektarije. Svečanost je obogaćena litijskim ophodom i osvećenjem slavskih darova, podsećajući na bogatu istoriju i duhovno nasleđe ove svetinje.
Verni narod iz svih krajeva sabrao se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kako bi uz liturgiju i trpezu ljubavi, koju je pripremilo sestrinstvo Manastira Blagoveštenje, proslavio manastirsku slavu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U selu Kamenica kod Pranjana obeležena je stogodišnjica hrama posvećenog Svetom proroku Iliji – svetinje u kojoj se vek unazad čuva vera, prenosi duhovno nasleđe i sabira narod Božiji.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Svečana arhijerejska liturgija povodom hramovne slave i jubileja ove svetinje održaće se u 8 časova i 30 minuta, a posle bogosluženja program će obogatiti predstavljanje prigodne monografije koja će osvetliti bogatu istoriju i značaj ovog duhovnog svetilišta.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
