U drevnoj svetinji, vernici i gosti uživali su u bogatom kulturno-umetničkom programu i viteškim nadmetanjima, oživljavajući stare običaje srednjovekovne Srbije i slavnu prošlost ovih prostora.
U tihom i blagodatnom okrilju Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj banji, gde vekovi šapuću molitve kroz kamene zidove, održano je veličanstveno crkveno-narodno sabranje, u porti ovog drevnog svetilišta. Manastir Banja, koji čuva duh srednjovekovne srpske duhovnosti, bio je središte sabornog okupljanja, gde se vekovima prepliću duhovno i narodno, prošlost i sadašnjost, zemaljsko i nebesko.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Pod moćnim svodom neba, između hrama posvećenog Svetom Nikoli Mirlikijskom, koji kao tihi stražar stoji na straži vere i tradicije, okupljeni vernici i gosti doživeli su neponovljivo iskustvo. Manifestacija Megdan za Ilindan, prožeta liturgijskom molitvom, bila je nastavak drevnih običaja, oživljenih na ovom svetom tlu. Protojerej-stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski, sa toplinom je otvorio sabranje rečima koje su se utkale u srca prisutnih:
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
- Saborovanja kod Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji stara su koliko i sama ova svetinja. Narodna saborovanja vezana za svetinje uvek su bila u sprezi sa liturgijskim sabranjima, koja su bila produžetak liturgije - rekao je otac Marko, a potom dodao:
- Narod se oduvek okupljao oko svojih svetinja, moleći se Gospodu Bogu, blagodareći mu na svim njegovim dobročinstvima, a posle liturgije bi se u porti održavala druženja i razmenjivala iskustva. Ove godine imamo nešto drugačiji Ilindanski sabor. U porti hrama je bogat kulturno-umetnički program, sa kojeg ćete poneti divne utiske. Ove godine, prvi put na ovim prostorima, imamo i viteški festival.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
Protojerej-stavrofor Marko Papić otvorio je manifestaciju
Prostranstvo porte manastira ispunjeno je pesmom i igrom, dok su srca prisutnih kucala u ritmu starih melodija. Kulturno-umetnički program bio je duhovna gozba za oči i uši, a kruna sabranja bio je viteški festival, prvi takve vrste na ovim prostorima. Učesnici Svibor saveza Srbije, u svojoj viteškoj raskoši, oživeli su duh srednjovekovne Srbije, donoseći pred oči sabranih vernika slike slavnih predaka.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Četiri šatora, postavljena sa posebnom pažnjom, prikazivala su stare zanate i srednjovekovno oružje, omogućavajući posetiocima da na trenutak zakorače u prošlost. U srcu te scene, vitezovi, u oklopima koji su blistali pod suncem, pokazali su umeće borbe mačevima, kopljima i helebardama, dok je publika s divljenjem pratila viteške dvoboje, turnire, bacanje sekira i strela, obaranje ruku i mnoge druge discipline koje su krasile vreme ratnika i zaštitnika vere.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Ovaj sabor, ispunjen svetlošću duhovnosti i bogatstvom tradicije, bio je mnogo više od običnog okupljanja – bio je to živi spomen na vekovnu veru, snagu i mudrost predaka. Manastir Svetog Nikole, sa svojim svetim hramom i tihim portama, i dalje ostaje svetionik na mapi srpske duhovnosti, mesto gde se duše okupljaju u molitvi, a srca u zajedništvu.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit Jefrem i episkop Sava, uz prisustvo visokih zvanica i rukopoloženje novog đakona, okupljajući verni narod u molitvi i zahvalnosti pred čudotvornom ikonom koja je najveća svetinja srpskog naroda.
Na Ilindan, mnogobrojni vernici okupili su se u Mirijevu kako bi prisustvovali arhijerejskoj liturgiji koju je služio vladika Nektarije. Svečanost je obogaćena litijskim ophodom i osvećenjem slavskih darova, podsećajući na bogatu istoriju i duhovno nasleđe ove svetinje.
Verni narod iz svih krajeva sabrao se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kako bi uz liturgiju i trpezu ljubavi, koju je pripremilo sestrinstvo Manastira Blagoveštenje, proslavio manastirsku slavu.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po starom i Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava Rođenje Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U selu Kamenica kod Pranjana obeležena je stogodišnjica hrama posvećenog Svetom proroku Iliji – svetinje u kojoj se vek unazad čuva vera, prenosi duhovno nasleđe i sabira narod Božiji.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Svečana arhijerejska liturgija povodom hramovne slave i jubileja ove svetinje održaće se u 8 časova i 30 minuta, a posle bogosluženja program će obogatiti predstavljanje prigodne monografije koja će osvetliti bogatu istoriju i značaj ovog duhovnog svetilišta.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Iz starih zapisa pronađenih u manastiru Dragović stigao je recept za neobičnu poslasticu koja otkriva kako su se nekada od jednostavnih sastojaka stvarali ukusi dostojni svečane trpeze.
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
