U drevnoj svetinji, vernici i gosti uživali su u bogatom kulturno-umetničkom programu i viteškim nadmetanjima, oživljavajući stare običaje srednjovekovne Srbije i slavnu prošlost ovih prostora.
U tihom i blagodatnom okrilju Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj banji, gde vekovi šapuću molitve kroz kamene zidove, održano je veličanstveno crkveno-narodno sabranje, u porti ovog drevnog svetilišta. Manastir Banja, koji čuva duh srednjovekovne srpske duhovnosti, bio je središte sabornog okupljanja, gde se vekovima prepliću duhovno i narodno, prošlost i sadašnjost, zemaljsko i nebesko.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Pod moćnim svodom neba, između hrama posvećenog Svetom Nikoli Mirlikijskom, koji kao tihi stražar stoji na straži vere i tradicije, okupljeni vernici i gosti doživeli su neponovljivo iskustvo. Manifestacija Megdan za Ilindan, prožeta liturgijskom molitvom, bila je nastavak drevnih običaja, oživljenih na ovom svetom tlu. Protojerej-stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski, sa toplinom je otvorio sabranje rečima koje su se utkale u srca prisutnih:
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
- Saborovanja kod Manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji stara su koliko i sama ova svetinja. Narodna saborovanja vezana za svetinje uvek su bila u sprezi sa liturgijskim sabranjima, koja su bila produžetak liturgije - rekao je otac Marko, a potom dodao:
- Narod se oduvek okupljao oko svojih svetinja, moleći se Gospodu Bogu, blagodareći mu na svim njegovim dobročinstvima, a posle liturgije bi se u porti održavala druženja i razmenjivala iskustva. Ove godine imamo nešto drugačiji Ilindanski sabor. U porti hrama je bogat kulturno-umetnički program, sa kojeg ćete poneti divne utiske. Ove godine, prvi put na ovim prostorima, imamo i viteški festival.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
Protojerej-stavrofor Marko Papić otvorio je manifestaciju
Prostranstvo porte manastira ispunjeno je pesmom i igrom, dok su srca prisutnih kucala u ritmu starih melodija. Kulturno-umetnički program bio je duhovna gozba za oči i uši, a kruna sabranja bio je viteški festival, prvi takve vrste na ovim prostorima. Učesnici Svibor saveza Srbije, u svojoj viteškoj raskoši, oživeli su duh srednjovekovne Srbije, donoseći pred oči sabranih vernika slike slavnih predaka.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Četiri šatora, postavljena sa posebnom pažnjom, prikazivala su stare zanate i srednjovekovno oružje, omogućavajući posetiocima da na trenutak zakorače u prošlost. U srcu te scene, vitezovi, u oklopima koji su blistali pod suncem, pokazali su umeće borbe mačevima, kopljima i helebardama, dok je publika s divljenjem pratila viteške dvoboje, turnire, bacanje sekira i strela, obaranje ruku i mnoge druge discipline koje su krasile vreme ratnika i zaštitnika vere.
Printscreen/YouTube/Opština Priboj
U programu su učestvovali članovi Svibor saveza Srbije
Ovaj sabor, ispunjen svetlošću duhovnosti i bogatstvom tradicije, bio je mnogo više od običnog okupljanja – bio je to živi spomen na vekovnu veru, snagu i mudrost predaka. Manastir Svetog Nikole, sa svojim svetim hramom i tihim portama, i dalje ostaje svetionik na mapi srpske duhovnosti, mesto gde se duše okupljaju u molitvi, a srca u zajedništvu.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit Jefrem i episkop Sava, uz prisustvo visokih zvanica i rukopoloženje novog đakona, okupljajući verni narod u molitvi i zahvalnosti pred čudotvornom ikonom koja je najveća svetinja srpskog naroda.
Na Ilindan, mnogobrojni vernici okupili su se u Mirijevu kako bi prisustvovali arhijerejskoj liturgiji koju je služio vladika Nektarije. Svečanost je obogaćena litijskim ophodom i osvećenjem slavskih darova, podsećajući na bogatu istoriju i duhovno nasleđe ove svetinje.
Verni narod iz svih krajeva sabrao se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kako bi uz liturgiju i trpezu ljubavi, koju je pripremilo sestrinstvo Manastira Blagoveštenje, proslavio manastirsku slavu.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Svečana arhijerejska liturgija povodom hramovne slave i jubileja ove svetinje održaće se u 8 časova i 30 minuta, a posle bogosluženja program će obogatiti predstavljanje prigodne monografije koja će osvetliti bogatu istoriju i značaj ovog duhovnog svetilišta.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
