Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
"Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena, kad bi se mogla na nebesa vazneti", ovo su početni stihovi naše pesnikinje Desanke Maksimović, posvećeni kosovskoj Gračanici, manastiru iz 14. veka, zadužbini kralja Milutina.
Zašto bi posetioci morali da dođu u manastir Gračanica, za "Euronews Srbija" govorio je istoričar Aleksandar Gudžić.
Da li ste posetili Gračanicu?
SPC/Eparhija raško-prizrenska
Anketa
Kako je rekao, Gračanica je nešto najreprezentativnije što srpski narod ima da ponudi svetu.
- Ako sebi dozvolimo komparaciju i upoređujemo svoje kulturno nasleđe sa svetskim kulturnim nasleđem, ono što je za Italijane i, generalno, katolički svet, Sikstinska kapela, to je Gračanica za Srbe. Dakle, nećemo biti pretenciozni ako kažemo da je to srpska Sikstinska kapela. Dakle, Gračanica je zadužbina jednog od najmoćnijih, najpoznatijih srpskih srednjovekovnih vladara, Stefana Uroša II Milutina. To je vladar koji je sagradio najviše crkava i manastira. Gračanica je kruna tog graditeljstva srpskog, srednjovekovnog - rekao je on.
Kako kaže istoričar, to je bio prvi put da su srpski srednjovekovni vladari gradili petokupolnu crkvu.
- Uspeli su u tome, ona nije bila samo izazov srpskim srednjovekovnim graditeljima, već je i izazov bio za tadašnje freskoslikare. Pojavio se unutar samog manastira određeni deo zidova i površina koje je trebalo oslikati i zanimljivo je rešenje na koji su srpski srednjovekovni freskoslikari, umetnici, taj problem rešili. Dakle, Gračanica nije samo specifična po svom graditeljstvu, već i po svojoj unutrašnjosti - rekao je on.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju i manastir Gračanica i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve, istoričar navodi da je i to jedan od razloga zašto treba posetiti manastir jer u poslednjim decenijama u albanskoj naučnoj, političkoj javnosti i medijskoj sceni dominantan narativ da su srpske crkve i manastiri zapravo albanski, a da su ih Srbi u nekom trenutku oduzeli Albancima.
- Nije neuobičajeno da u albanskim medijima na Kosovu možete da čujete i vidite samozvane naučnike, analitičare i druge javne ličnosti koji će slobodno izneti stav da je Gračanica zapravo albanski manastir koji su Srbi oduzeli i da to treba biti vraćeno Albancima i predstavljeno kao albansko-kosovsko kulturno nasleđe. Ako mene lično pitate, šta je cilj takvog jednog narativa koji nije naučno utemeljen, potreban je kosovskoj, albanskoj, političkoj, intelektualnoj i medijskoj javnosti kako bi opravdali poteze svoje političke elite, svojih predstavnika od devedesetih na ovamo, kako bi opravdali pobunu 1999. godine, kako bi opravdali etničko čišćenje Srba i proterivanje 250.000 Srba sa Kosova i Metohije, kako bi opravdali rušenje preko 150 manastira i crkava na Kosovu devedesetih i dvehiljaditih.
Kaže da je Iz tog razloga negde i potrebno da što više Srba dođe i poseti manastir Gračanice, da ne bi u nekom trenutku takvim jednim nonšalantnim, ignorantskim stavom zaobilazili Gračanicu i došli u situaciju da nam za 50 godina većina Srba prihvatio ovakav jedan narativ, ovakvu jednu laž da je Gračanica zapravo albanska, a da su Srbi u nekom trenutku samo privremeno koristili.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Izgradnja monaškog konaka iskorišćena je za optužbe protiv Srpske pravoslavne crkve i opštine Gračanica, uz narativ o "zaštiti kulturnog nasleđa" koji dolazi iz sredine u kojoj su crkve paljene.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
