Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
"Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena, kad bi se mogla na nebesa vazneti", ovo su početni stihovi naše pesnikinje Desanke Maksimović, posvećeni kosovskoj Gračanici, manastiru iz 14. veka, zadužbini kralja Milutina.
Zašto bi posetioci morali da dođu u manastir Gračanica, za "Euronews Srbija" govorio je istoričar Aleksandar Gudžić.
Da li ste posetili Gračanicu?
SPC/Eparhija raško-prizrenska
Anketa
Kako je rekao, Gračanica je nešto najreprezentativnije što srpski narod ima da ponudi svetu.
- Ako sebi dozvolimo komparaciju i upoređujemo svoje kulturno nasleđe sa svetskim kulturnim nasleđem, ono što je za Italijane i, generalno, katolički svet, Sikstinska kapela, to je Gračanica za Srbe. Dakle, nećemo biti pretenciozni ako kažemo da je to srpska Sikstinska kapela. Dakle, Gračanica je zadužbina jednog od najmoćnijih, najpoznatijih srpskih srednjovekovnih vladara, Stefana Uroša II Milutina. To je vladar koji je sagradio najviše crkava i manastira. Gračanica je kruna tog graditeljstva srpskog, srednjovekovnog - rekao je on.
Kako kaže istoričar, to je bio prvi put da su srpski srednjovekovni vladari gradili petokupolnu crkvu.
- Uspeli su u tome, ona nije bila samo izazov srpskim srednjovekovnim graditeljima, već je i izazov bio za tadašnje freskoslikare. Pojavio se unutar samog manastira određeni deo zidova i površina koje je trebalo oslikati i zanimljivo je rešenje na koji su srpski srednjovekovni freskoslikari, umetnici, taj problem rešili. Dakle, Gračanica nije samo specifična po svom graditeljstvu, već i po svojoj unutrašnjosti - rekao je on.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju i manastir Gračanica i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve, istoričar navodi da je i to jedan od razloga zašto treba posetiti manastir jer u poslednjim decenijama u albanskoj naučnoj, političkoj javnosti i medijskoj sceni dominantan narativ da su srpske crkve i manastiri zapravo albanski, a da su ih Srbi u nekom trenutku oduzeli Albancima.
- Nije neuobičajeno da u albanskim medijima na Kosovu možete da čujete i vidite samozvane naučnike, analitičare i druge javne ličnosti koji će slobodno izneti stav da je Gračanica zapravo albanski manastir koji su Srbi oduzeli i da to treba biti vraćeno Albancima i predstavljeno kao albansko-kosovsko kulturno nasleđe. Ako mene lično pitate, šta je cilj takvog jednog narativa koji nije naučno utemeljen, potreban je kosovskoj, albanskoj, političkoj, intelektualnoj i medijskoj javnosti kako bi opravdali poteze svoje političke elite, svojih predstavnika od devedesetih na ovamo, kako bi opravdali pobunu 1999. godine, kako bi opravdali etničko čišćenje Srba i proterivanje 250.000 Srba sa Kosova i Metohije, kako bi opravdali rušenje preko 150 manastira i crkava na Kosovu devedesetih i dvehiljaditih.
Kaže da je Iz tog razloga negde i potrebno da što više Srba dođe i poseti manastir Gračanice, da ne bi u nekom trenutku takvim jednim nonšalantnim, ignorantskim stavom zaobilazili Gračanicu i došli u situaciju da nam za 50 godina većina Srba prihvatio ovakav jedan narativ, ovakvu jednu laž da je Gračanica zapravo albanska, a da su Srbi u nekom trenutku samo privremeno koristili.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Izgradnja monaškog konaka iskorišćena je za optužbe protiv Srpske pravoslavne crkve i opštine Gračanica, uz narativ o "zaštiti kulturnog nasleđa" koji dolazi iz sredine u kojoj su crkve paljene.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
