Svetinje na Kosmetu predstavljaju stub srpske istorije i pravoslavlja, vekovima prkose neprijateljima, a duhovnim značajem čine neprocenjivu riznicu za srpski rod.
Kosovo i Metohije je za srpsku istoriju vezano neraskidivim nitima, a neizvesnost srpske pokrajine uzdrmava biće svakog Srbina. Temelj identiteta srpskog pravoslavlja je neupitno čvrst na tlu južne srpske pokrajine, a vrednost svetinja prepoznale su svetske institucije, paralelno upozoravajući na njihovu ugroženost.
Manastir Visoki Dečani posvećen je Vaznesenju Gospodnjem, a građen je u vremenu od 1327. do 1335. godine kao mauzolej srpskog kralja Stefana Uroša III.
Za njegovu gradnju dovedeni su najbolji majstori iz Primorja, a posle njuh i vrhunski slikari, takođe iz Primorja. Kad je to završeno, u živopisnoj klisuri reke Bistrice zablistao je hram raskošne i neprolazne lepote. Ktitor manastira, nažalost, nije dočekao da vidi svoje zaveštanje, jer mu je 1331. godine život prekinut nasilnom smrću.
U manastiru se kao najveća relikvija čuvaju mošti Svetog Stefana Uroša III, koje su, prema predanjima, svojom čudotvornom silom zaštitile manastir od brojnih iskušenja kroz koja je prolazio tokom svoje duge istorije.
Drevni manastir Gračanica na Kosmeta, na levoj obali reke Gračanke, zadužbina je kralja Milutina. Podignuta je između 1315. i 1321. godine. Udaljena samo devet kilometara od Prištine, poslednja je u veličanstvenom nizu zadužbina koje je kralj Milutin, "nezasiti zidatelj božanstvenih crkava" (po rečima njegovog bliskog prijatelja, saradnika i biografa arhiepiskopa Danila II), podigao u svom otačastvu i van njega.
Po narodnom predanju, kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki, pa mu se javio anđeo Gospodnji rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti Gospodu Bogu, za pomoć koja mu je pružena, treba da sagradi crkvu čiji će mu se oblik prikazati. Probudivši se, kralj je na nebu ugledao beli oblak koji je imao oblik crkve. Pošto zaista pobedi u tom boju, odmah pozva najbolje majstore - graditelje i naredi im da započnu gradnju nebesne crkve.
Freske u Gračanici oslikali su grčki majstori iz Soluna, čuveni Mihailo i Evtihije, koji su živopisanje završili 1321.
U Gračanici je, prvi put u starom srpskom slikarstvu, naslikana geneološka loza dinastije Nemanjića, sa 16 portreta, a na ulazu u crkvu nalaze se portreti ktitora kralja Milutina i njegove žene Simonide. Njene, na slici oštećene oči, inspirisale su pesnika Milana Rakića da napiše jednu od najlepših pesama novije srpske književnosti. Od 2006. Gračanica se nalazi i na Uneksovoj listi svetske kulturne baštine.
Pećka Patrijaršija, bivše sedište Srpske pravoslavne crkve, sagrađena je u 13. veku, a manastir je poznat po izuzetnim freskama i arhitekturi.
Građen je od treće decenije 13. veka do sredine 14. veka, a sastoji se od glavne crkve Svetih Apostola, uz koju je sa severne strane sazidana crkva Svetog Dimitrija, a sa južne Bogorodičina crkva sa crkvicom Svetog Nikole - kao i zajedničke spoljne priprate na zapadnoj strani. Kroz jedan vek (1230-1330) Patrijaršija je zidana, novi hramovi su dodavani, stari pregrađivani. Sve do sredine 18. veka centar je srpske crkve i u tom periodu su nega i briga o crkvenom središtu trajali neprekidno.
Posle ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve, u manastiru Pećka patrijaršija ustoličen je 1924. godine Dimitrije, prvi patrijarh obnovljene Srpske patrijaršije. Od tada, svi izabrani srpski patrijarsi ustoličavaju se u ovoj srpskoj svetinji.
Večovima je ovaj manastir, zadužbina cara Dušana Silnog, bio na udaru, a od 1998. godine ponovo je aktivan. Smešten je samo dva i po kilometra od Prizrena, manastir je izgrađen u kanjonu reke Bistrice između 1343. i 1352. godine, a sadrži grobnu crkvu cara Dušana posvećenu Svetim arhangelima, kao i Crkvu Svetog Nikole.
Kroz istoriju, manastir je više puta rušen, paljen i pljačkan, uključujući napade u junu 1999. godine i martovskom pogromu 2004. godine.
Na grobnom mestu Dušana jednostavno stoji urezano „grob cara Dušana”. I bio je sahranjen tu, u Arhangelima, gde je ozdravio posle teške bolesti, nakon čega je odlučio da na tom mestu podigne svoju zadužbinu.
Sahranjen je u grobnici u jugozapadnom delu naosa Crkve Svetih arhangela, koja je jedinstveno rešenje u srpskoj arhitekturi. Kako je vekovima njegovo grobno mesto na meti vandala, 1927. njegovi posmrtni ostaci preneti su u Crkvu Svetog Marka u Beogradu.
Pored pomenutih, mnogobrojne druge svetinje, bilo da su srušene ili ne, i dalje stoje kao neoboriv stub pravoslavlja.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji. Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome. Na dan kada se SPC molitveno seća Prepodobnog Ilariona Velikog, episkop novobrdski Ilarion obeležio je svoj imendan u pobožnoj atmosferi svetinje nadomak Gnjilana, gde je podsetio vernike da u ljubavi prema bližnjem pronalazimo put do večnog života. Mitropolit raško-prizrenski istakao je značaj vere i otpora u teškim vremenima, naglašavajući da, kao što je Sveti Dimitrije čuvao Solun, tako čuva Mitrovicu, te da je potrebno strpljenje i vera kako bi grad ponovo postao slobodan za hrišćane. Budi deo Religija.rs zajednice.
Wikipedia
JEROMONAH DANILO IZ DEČANA OTKRIVA ZAŠTO JE IZ NIKŠIĆA OTIŠAO NA KOSMET I KAKO SE ZAMONAŠIO: Bio sam na životnoj prekretnici
KAKO JE ČUDO BOŽJE U DEČANIMA SPREČILO TURKE DA MANASTIR PRETVORE U DŽAMIJU: Postavili ćilime, počeli da se mole, pa bežeći napustili svetinju
VLADIKA ILARION NA KOSMETU PROSLAVIO IMENDAN: Duhovna radost u Manastiru Draganac
VAŽNA PORUKA ZA SRBE NA KOSMETU NA VELIKI PRAZNIK: Vladika Teodosije naglasio: „Okupirani smo, treba nam mudrosti, strpljenja i vere da prođe ovo nevreme“
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Đurđic se obeležava kao uspomena na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News