Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Ima dana u crkvenom kalendaru koji nose tišinu i pripremu - onih nekoliko pred Vaskršnji post, kada je još dozvoljen beli mrs i kada se u kući, gotovo po starom običaju, sprema nešto što okuplja sve za istim stolom. U dane kada Crkva ne propisuje post, ili baš u tu sedmicu pred početak uzdržanja, naše bake su mesile štrudlu ne kao običan kolač, već kao mali porodični praznik: strpljivo su razvlačile testo dok ne postane tanko kao dah, punile ga orasima i tihom radošću i učile nas da i hrana može biti način da se zahvalimo Bogu na onome što imamo. Ova starinska majstorska štrudla sa orasima savršen je izbor upravo za te dane - na granici između svakodnevice i posta, između pune trpeze i uzdržanja, kao blaga domaća radost koja ostaje u pamćenju.
Testo:
• 500 g glatkog pšeničnog brašna
• 1 kesica suvog kvasca (ili 20 g svežeg)
• 250 ml mlakog mleka
• 1 jaje
• 3 kašike šećera
• 1 kesica vanilin-šećera
• 80 ml ulja
• prstohvat soli
Fil:
U mlakom mleku razmuti kvasac sa kašičicom šećera i ostavi 5–10 minuta da nadođe. U većoj posudi pomešaj brašno, so, šećer i vanilin-šećer. Dodaj jaje, ulje i nadošli kvasac, pa umesi mekano, glatko testo. Testo pokrij krpom i ostavi na toplom mestu oko 30 minuta da udvostruči zapreminu.
Nadošlo testo prebaci na pobrašnjenu površinu i prvo razvaljaj oklagijom, a zatim rukama lagano razvlači od sredine ka ivicama dok ne postane skoro providno. Ivice koje su deblje možeš odseći.
Testo premaži s malo ulja ili otopljenog putera. Ravnomerno rasporedi fil po celoj površini. Pažljivo uvij u rolnu pomoću stolnjaka ili rukama i prebaci u podmazanu tepsiju.
Zagrej rernu na 180 °C. Štrudlu premaži odozgo uljem ili umućenim jajetom i peci 35–45 minuta, dok ne dobije lepu zlatnosmeđu boju. Pečenu štrudlu ostavi da se malo prohladi, zatim je seci na parčiće i obilno pospi šećerom u prahu.
Umesto oraha, za fil možete koristiti:
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
Jednostavan recept iz domaće kuhinje koji se pripremao u mrsne dane, uz pažljivo birane sastojke i strpljenje koje svakoj trpezi daje posebnu toplinu i punoću ukusa.
Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
