Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Ima dana u crkvenom kalendaru koji nose tišinu i pripremu - onih nekoliko pred Vaskršnji post, kada je još dozvoljen beli mrs i kada se u kući, gotovo po starom običaju, sprema nešto što okuplja sve za istim stolom. U dane kada Crkva ne propisuje post, ili baš u tu sedmicu pred početak uzdržanja, naše bake su mesile štrudlu ne kao običan kolač, već kao mali porodični praznik: strpljivo su razvlačile testo dok ne postane tanko kao dah, punile ga orasima i tihom radošću i učile nas da i hrana može biti način da se zahvalimo Bogu na onome što imamo. Ova starinska majstorska štrudla sa orasima savršen je izbor upravo za te dane - na granici između svakodnevice i posta, između pune trpeze i uzdržanja, kao blaga domaća radost koja ostaje u pamćenju.
Testo:
• 500 g glatkog pšeničnog brašna
• 1 kesica suvog kvasca (ili 20 g svežeg)
• 250 ml mlakog mleka
• 1 jaje
• 3 kašike šećera
• 1 kesica vanilin-šećera
• 80 ml ulja
• prstohvat soli
Fil:
U mlakom mleku razmuti kvasac sa kašičicom šećera i ostavi 5–10 minuta da nadođe. U većoj posudi pomešaj brašno, so, šećer i vanilin-šećer. Dodaj jaje, ulje i nadošli kvasac, pa umesi mekano, glatko testo. Testo pokrij krpom i ostavi na toplom mestu oko 30 minuta da udvostruči zapreminu.
Nadošlo testo prebaci na pobrašnjenu površinu i prvo razvaljaj oklagijom, a zatim rukama lagano razvlači od sredine ka ivicama dok ne postane skoro providno. Ivice koje su deblje možeš odseći.
Testo premaži s malo ulja ili otopljenog putera. Ravnomerno rasporedi fil po celoj površini. Pažljivo uvij u rolnu pomoću stolnjaka ili rukama i prebaci u podmazanu tepsiju.
Zagrej rernu na 180 °C. Štrudlu premaži odozgo uljem ili umućenim jajetom i peci 35–45 minuta, dok ne dobije lepu zlatnosmeđu boju. Pečenu štrudlu ostavi da se malo prohladi, zatim je seci na parčiće i obilno pospi šećerom u prahu.
Umesto oraha, za fil možete koristiti:
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama.
Kombinacija pirinča, povrća i pažljivo izbalansovanih začina stvara bogatstvo ukusa koje greje i dušu i stomak - recept koji će vas osvojiti već pri prvom zalogaju.
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
