Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na kapiji Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici nije bilo svečarskih govora ni velikih reči – samo koraci, osmesi i ruke pune paketa. U njima je bilo više od slatkiša i sportske opreme: bilo je truda, pažnje i one tihe radosti koja nastaje kada se dar ne nosi iz obaveze, već iz potrebe da se bude bližnji.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, učenici Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predvođeni rektorom protođakonom Radomirom Vrućinićem i profesorima Nenadom Stojanovićem i Nikolom Vilotićem, posetili su 23. januara 2026. godine Dečje selo „Dr Milorad Pavlović“. Povod je bio jednostavan i jasan: susret i darivanje. Bogoslovi su deci uručili svetosavske paketiće i sportsku opremu, u duhu ljubavi, pažnje i zajedništva koji se ne uče iz knjiga, nego se potvrđuju delom.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Mesto gde briga traje pedeset godina
Direktor Dečjeg sela, gospodin Mirko Jankelić, upoznao je goste sa radom ove ustanove, koja u saradnji sa centrima za socijalni rad svakodnevno brine o deci i mladima suočenim sa teškim porodičnim okolnostima. Podsetio je i na važnu godišnjicu – pedeset godina postojanja sela – i zahvalio rektoru, profesorima i učenicima Bogoslovije na pokazanom čovekoljublju i saosećanju. Te reči nisu bile protokolarne: iza njih stoji iskustvo dugogodišnje borbe da svako dete ovde ima ne samo krov nad glavom, već i osećaj da nije zaboravljeno.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Saradnja koja ne staje na jednoj poseti
Protođakon Radomir Vrućinić naglasio je da će se ovaj vid saradnje Bogoslovije Svetog Save i Dečjeg sela nastaviti, jer se dobro ne meri jednokratnim gestom, nego istrajnošću. Posebnu zahvalnost uputio je protojereju Željku Kusiću, starešini hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, i jereju Stefanu Gavrovskom, sekretaru Eparhije sremske, koji su pomogli oko organizacije ove posete.
Za mlade bogoslove je ovaj susret bio tiha, ali snažna pouka: da se služenje Bogu ne završava na bogoslovskim klupama i u hramu, već se nastavlja tamo gde neko čeka da ga neko vidi, sasluša i obraduje. A za decu Dečjeg sela – još jedan dokaz da postoje ljudi koji dolaze ne da bi se zadržali u sećanju fotografijom, nego da bi ostavili trag pažnje koji greje duže od jednog dana.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
