Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na kapiji Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici nije bilo svečarskih govora ni velikih reči – samo koraci, osmesi i ruke pune paketa. U njima je bilo više od slatkiša i sportske opreme: bilo je truda, pažnje i one tihe radosti koja nastaje kada se dar ne nosi iz obaveze, već iz potrebe da se bude bližnji.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, učenici Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predvođeni rektorom protođakonom Radomirom Vrućinićem i profesorima Nenadom Stojanovićem i Nikolom Vilotićem, posetili su 23. januara 2026. godine Dečje selo „Dr Milorad Pavlović“. Povod je bio jednostavan i jasan: susret i darivanje. Bogoslovi su deci uručili svetosavske paketiće i sportsku opremu, u duhu ljubavi, pažnje i zajedništva koji se ne uče iz knjiga, nego se potvrđuju delom.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Mesto gde briga traje pedeset godina
Direktor Dečjeg sela, gospodin Mirko Jankelić, upoznao je goste sa radom ove ustanove, koja u saradnji sa centrima za socijalni rad svakodnevno brine o deci i mladima suočenim sa teškim porodičnim okolnostima. Podsetio je i na važnu godišnjicu – pedeset godina postojanja sela – i zahvalio rektoru, profesorima i učenicima Bogoslovije na pokazanom čovekoljublju i saosećanju. Te reči nisu bile protokolarne: iza njih stoji iskustvo dugogodišnje borbe da svako dete ovde ima ne samo krov nad glavom, već i osećaj da nije zaboravljeno.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Saradnja koja ne staje na jednoj poseti
Protođakon Radomir Vrućinić naglasio je da će se ovaj vid saradnje Bogoslovije Svetog Save i Dečjeg sela nastaviti, jer se dobro ne meri jednokratnim gestom, nego istrajnošću. Posebnu zahvalnost uputio je protojereju Željku Kusiću, starešini hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, i jereju Stefanu Gavrovskom, sekretaru Eparhije sremske, koji su pomogli oko organizacije ove posete.
Za mlade bogoslove je ovaj susret bio tiha, ali snažna pouka: da se služenje Bogu ne završava na bogoslovskim klupama i u hramu, već se nastavlja tamo gde neko čeka da ga neko vidi, sasluša i obraduje. A za decu Dečjeg sela – još jedan dokaz da postoje ljudi koji dolaze ne da bi se zadržali u sećanju fotografijom, nego da bi ostavili trag pažnje koji greje duže od jednog dana.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
