Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na kapiji Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici nije bilo svečarskih govora ni velikih reči – samo koraci, osmesi i ruke pune paketa. U njima je bilo više od slatkiša i sportske opreme: bilo je truda, pažnje i one tihe radosti koja nastaje kada se dar ne nosi iz obaveze, već iz potrebe da se bude bližnji.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, učenici Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, predvođeni rektorom protođakonom Radomirom Vrućinićem i profesorima Nenadom Stojanovićem i Nikolom Vilotićem, posetili su 23. januara 2026. godine Dečje selo „Dr Milorad Pavlović“. Povod je bio jednostavan i jasan: susret i darivanje. Bogoslovi su deci uručili svetosavske paketiće i sportsku opremu, u duhu ljubavi, pažnje i zajedništva koji se ne uče iz knjiga, nego se potvrđuju delom.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Mesto gde briga traje pedeset godina
Direktor Dečjeg sela, gospodin Mirko Jankelić, upoznao je goste sa radom ove ustanove, koja u saradnji sa centrima za socijalni rad svakodnevno brine o deci i mladima suočenim sa teškim porodičnim okolnostima. Podsetio je i na važnu godišnjicu – pedeset godina postojanja sela – i zahvalio rektoru, profesorima i učenicima Bogoslovije na pokazanom čovekoljublju i saosećanju. Te reči nisu bile protokolarne: iza njih stoji iskustvo dugogodišnje borbe da svako dete ovde ima ne samo krov nad glavom, već i osećaj da nije zaboravljeno.
Foto: SPC
Učenici Bogoslovije Sveti Sava, zajedno sa profesorima, doneli su darove štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici
Saradnja koja ne staje na jednoj poseti
Protođakon Radomir Vrućinić naglasio je da će se ovaj vid saradnje Bogoslovije Svetog Save i Dečjeg sela nastaviti, jer se dobro ne meri jednokratnim gestom, nego istrajnošću. Posebnu zahvalnost uputio je protojereju Željku Kusiću, starešini hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, i jereju Stefanu Gavrovskom, sekretaru Eparhije sremske, koji su pomogli oko organizacije ove posete.
Za mlade bogoslove je ovaj susret bio tiha, ali snažna pouka: da se služenje Bogu ne završava na bogoslovskim klupama i u hramu, već se nastavlja tamo gde neko čeka da ga neko vidi, sasluša i obraduje. A za decu Dečjeg sela – još jedan dokaz da postoje ljudi koji dolaze ne da bi se zadržali u sećanju fotografijom, nego da bi ostavili trag pažnje koji greje duže od jednog dana.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
