U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske, koji se proslavlja 12. avgusta, u Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, molitveno se sabralo sestrinstvo koje već više od sedam decenija nosi njeno ime i podražava njena sveta dela.
Proslava je započela svetom liturgijom koju je služio arhimandrit Filimon, iguman manastira Kaone, uz sasluženje sveštenstva Eparhije šabačke. Među prisutnima bio je i Preosvećeni Episkop šabački g. Jerotej, koji je, nakon bogosluženja, osveštao slavske darove i uputio pastirsku reč vernicima i članovima zajednice.
Osnivanje sestrinstva i svedočenje u teškim vremenima
Podsećajući na 1953. godinu, kada je zajednica osnovana blagoslovom episkopa šabačko-valjevskog Jovana Velimirovića, vladika Jerotej je naglasio da su članovi Sestrinstva, i u vremenima otvorene borbe protiv vere, ostali postojani u svedočenju pravoslavlja delima milosrđa.
SPC
Ikona Prepodobne mati Angeline Srpske
– Svi mi koji smo danas ovde sabrani učinili smo male napore da proširimo tu dobrotvornu delatnost i uključimo i druge članove i eparhiote, podražavajući Prepodobnu majku Angelinu. Ona je svojim delima, ljubavlju i milosrđem svedočila svoju veru. Okusivši gorke plodove izbeglištva, stradanja i nemaštine, nije dozvolila da se u njoj razvije gorčina i razočaranje, nego je to još više probudilo hrišćansku veru i milosrđe. Ona je ispunila reči prozbe koje čitamo tokom svake Liturgije – da sama sebe i sav život svoj Hristu Bogu preda – istakao je vladika Jerotej.
Nastavak misije milosrđa i danas
Sestrinstvo Svete majke Angeline i danas, u vremenu drugačijih izazova, nastavlja da širi mrežu pomoći i utehe onima kojima je najpotrebnija. Njihovo svedočenje pokazuje da je milosrđe jedan od najubedljivijih jezika ljubavi prema Bogu i bližnjima, a delo svetiteljke iz roda Brankovića ostaje večiti podsticaj za nova pokolenja vernika.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
U manastiru posvećenom Svetom Pantelejmonu, vladika Pahomije služio je liturgiju, a litija, osvećenje slavskog kolača i beseda o milosrđu svetitelja ispunili su praznik radošću i molitvom.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U zadužbini Brankovića, podignutoj pre više od 500 godina, služili su mitropolit Vasilije i episkop Justin, a verni narod svedočio o neobičnoj sili molitve ovog dana.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
