U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske, koji se proslavlja 12. avgusta, u Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, molitveno se sabralo sestrinstvo koje već više od sedam decenija nosi njeno ime i podražava njena sveta dela.
Proslava je započela svetom liturgijom koju je služio arhimandrit Filimon, iguman manastira Kaone, uz sasluženje sveštenstva Eparhije šabačke. Među prisutnima bio je i Preosvećeni Episkop šabački g. Jerotej, koji je, nakon bogosluženja, osveštao slavske darove i uputio pastirsku reč vernicima i članovima zajednice.
Osnivanje sestrinstva i svedočenje u teškim vremenima
Podsećajući na 1953. godinu, kada je zajednica osnovana blagoslovom episkopa šabačko-valjevskog Jovana Velimirovića, vladika Jerotej je naglasio da su članovi Sestrinstva, i u vremenima otvorene borbe protiv vere, ostali postojani u svedočenju pravoslavlja delima milosrđa.
SPC
Ikona Prepodobne mati Angeline Srpske
– Svi mi koji smo danas ovde sabrani učinili smo male napore da proširimo tu dobrotvornu delatnost i uključimo i druge članove i eparhiote, podražavajući Prepodobnu majku Angelinu. Ona je svojim delima, ljubavlju i milosrđem svedočila svoju veru. Okusivši gorke plodove izbeglištva, stradanja i nemaštine, nije dozvolila da se u njoj razvije gorčina i razočaranje, nego je to još više probudilo hrišćansku veru i milosrđe. Ona je ispunila reči prozbe koje čitamo tokom svake Liturgije – da sama sebe i sav život svoj Hristu Bogu preda – istakao je vladika Jerotej.
Nastavak misije milosrđa i danas
Sestrinstvo Svete majke Angeline i danas, u vremenu drugačijih izazova, nastavlja da širi mrežu pomoći i utehe onima kojima je najpotrebnija. Njihovo svedočenje pokazuje da je milosrđe jedan od najubedljivijih jezika ljubavi prema Bogu i bližnjima, a delo svetiteljke iz roda Brankovića ostaje večiti podsticaj za nova pokolenja vernika.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
U manastiru posvećenom Svetom Pantelejmonu, vladika Pahomije služio je liturgiju, a litija, osvećenje slavskog kolača i beseda o milosrđu svetitelja ispunili su praznik radošću i molitvom.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U zadužbini Brankovića, podignutoj pre više od 500 godina, služili su mitropolit Vasilije i episkop Justin, a verni narod svedočio o neobičnoj sili molitve ovog dana.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
