U zadužbini Brankovića, podignutoj pre više od 500 godina, služili su mitropolit Vasilije i episkop Justin, a verni narod svedočio o neobičnoj sili molitve ovog dana.
U manastiru Krušedol, duhovnoj prestonici Fruške gore, na dan kada Crkva molitveno proslavlja uspomenu na Prepodobnu mati Angelinu Srpsku, svetu liturgiju služili su mitropolit sremski Vasilije i episkop pariski i zapadnoevropski Justin.
Istorija zadužbine Brankovića
Sveti manastir Krušedol podigao je Sveti mitropolit Maksim, nekadašnji despot Đorđe Branković, zajedno sa svojom majkom Angelinom, između 1509. i 1516. godine. U tome im je značajno pomogao vlaški vojvoda Jovan Njagoj Basaraba.
Iako je hram posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice, Krušedol od davnina slavi praznik Svete majke Angeline – ktitorke i duhovne stubice ove svetinje.
Foto: SPC
Liturgija u manastiru Krušedol, na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske
Vera i trud Prepodobne matere Angeline
Prepodobna Angelina, monahinja iz Velike Remete, uložila je trud, veru i neiscrpnu ljubav u gradnju Krušedola. Pisala je čak i moskovskom velikom knezu Vasiliju Ivanoviču, moleći ga za pomoć u podizanju manastira, koji je prvobitno bio zamišljen da bude posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom.
Veliki knez joj je uslišio molbu, poslavši potreban novac, četiri tovara dragocene samurovine i pismo sa obećanjem daljnje podrške.
Foto: SPC
Liturgija u manastiru Krušedol, na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske
Čuvar svetih moštiju
U planu Prepodobne Angeline bilo je da u Krušedolu smesti mošti Svetih despota Stefana i Jovana, koje je inoverni gospodar Ivaniš Berislavić uklonio iz kupinovačkog hrama Svetog apostola Luke. Tako je Krušedol postao ne samo čuvar svetih moštiju i uspomena na slavno i mučeničko nasleđe porodice Branković.
Foto: SPC
Vladike su osveštale slavske darove
Molitveno sabranje vernog naroda
Današnje bogosluženje, koje su predvodili mitropolit Vasilije i episkop Justin, okupilo je brojne vernike iz Srema i drugih krajeva, potvrđujući da lik i delo Svete majke Angeline i dalje inspirišu pokolenja da se okupljaju u veri, molitvi i zajedništvu.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
