U zadužbini Brankovića, podignutoj pre više od 500 godina, služili su mitropolit Vasilije i episkop Justin, a verni narod svedočio o neobičnoj sili molitve ovog dana.
U manastiru Krušedol, duhovnoj prestonici Fruške gore, na dan kada Crkva molitveno proslavlja uspomenu na Prepodobnu mati Angelinu Srpsku, svetu liturgiju služili su mitropolit sremski Vasilije i episkop pariski i zapadnoevropski Justin.
Istorija zadužbine Brankovića
Sveti manastir Krušedol podigao je Sveti mitropolit Maksim, nekadašnji despot Đorđe Branković, zajedno sa svojom majkom Angelinom, između 1509. i 1516. godine. U tome im je značajno pomogao vlaški vojvoda Jovan Njagoj Basaraba.
Iako je hram posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice, Krušedol od davnina slavi praznik Svete majke Angeline – ktitorke i duhovne stubice ove svetinje.
Foto: SPC
Liturgija u manastiru Krušedol, na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske
Vera i trud Prepodobne matere Angeline
Prepodobna Angelina, monahinja iz Velike Remete, uložila je trud, veru i neiscrpnu ljubav u gradnju Krušedola. Pisala je čak i moskovskom velikom knezu Vasiliju Ivanoviču, moleći ga za pomoć u podizanju manastira, koji je prvobitno bio zamišljen da bude posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom.
Veliki knez joj je uslišio molbu, poslavši potreban novac, četiri tovara dragocene samurovine i pismo sa obećanjem daljnje podrške.
Foto: SPC
Liturgija u manastiru Krušedol, na praznik Prepodobne mati Angeline Srpske
Čuvar svetih moštiju
U planu Prepodobne Angeline bilo je da u Krušedolu smesti mošti Svetih despota Stefana i Jovana, koje je inoverni gospodar Ivaniš Berislavić uklonio iz kupinovačkog hrama Svetog apostola Luke. Tako je Krušedol postao ne samo čuvar svetih moštiju i uspomena na slavno i mučeničko nasleđe porodice Branković.
Foto: SPC
Vladike su osveštale slavske darove
Molitveno sabranje vernog naroda
Današnje bogosluženje, koje su predvodili mitropolit Vasilije i episkop Justin, okupilo je brojne vernike iz Srema i drugih krajeva, potvrđujući da lik i delo Svete majke Angeline i dalje inspirišu pokolenja da se okupljaju u veri, molitvi i zajedništvu.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
