Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Na praznik Svetih mučenika i besrebrenika Kozme i Damjana, manastir Rakovac doživeo je veliki dan. Za novog igumana ove drevne fruškogorske svetinje postavljen je jeromonah Evgenije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Vasilije rukoproizveo je jeromonaha Evgenija u čin igumana
Svetu liturgiju u manastirskoj crkvi služio je mitropolit sremski Vasilije, uz sasluženje arhimandrita Teofila, igumana Sergija, igumana Justina, jeromonaha Dimitrija i sveštenstva iz više sremskih manastira i parohija. Liturgijsko sabranje je, kako svedoče prisutni, proteklo u dubokoj molitvenoj radosti i bratoljublju, dostojno slave Svetih Kozme i Damjana, zaštitnika ovog manastira.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Vasilije rukoproizveo je jeromonaha Evgenija u čin igumana
Postavljenje novog igumana
Poseban trenutak nastupio je na malom vhodu, kada je mitropolit Vasilije rukoproizveo jeromonaha Evgenija u čin igumana, poverivši mu tako staranje o ovoj svetinji Fruške gore. U besedi je vladika istakao da novi iguman treba da bude otac, brat, nastavnik i primer svima, te da su poslušnost i smirenje put svakog monaha, a naročito onoga kome je povereno rukovođenje bratijom.
Ko je otac Evgenije?
Foto: preuzeto sa spc.rs
Jeromonah Evgenije rukoproizveden je u čin igumana
Jeromonah Evgenije (Mirko Simić) rođen je 1984. godine u Novom Sadu. Posle završene srednje škole, upisao je Bogosloviju Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima, a zatim i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. U manastir Rakovac došao je 2010. godine, gde je primio monaški postrig i proveo gotovo celokupan monaški život. Rukopoložen je u čin jerođakona, a potom i jeromonaha, služeći najpre kao sabrat manastira, a poslednjih godina i kao nastojatelj.
Poznat je po smirenju, revnosti u služenju svetim bogosluženjima i ljubaznosti prema vernicima, zbog čega uživa duboko poštovanje ne samo monaške braće Fruške gore, nego i vernog naroda. Posebno se posvetio obnovi monaške discipline i uređenju manastirskog života po starim tipicima, sa naglaskom na poslušnost, rad i molitvu.
Rakovačka svetinja kroz vekove
Manastir Rakovac, podignut krajem 15. veka, kroz vekove je bio središte duhovnog života, a mnogi njegovi igumani ostavili su dubok trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Postavljenje oca Evgenija za igumana nastavak je tog neprekinutog niza. Vernici i monaštvo Fruške gore sa radošću su dočekali njegov izbor, u nadi da će ovaj mladi iguman, pod rukovodstvom mitropolita Vasilija, nastaviti da učvršćuje život zajednice u duhu svetootačkog predanja.
Na kraju liturgije, otac Evgenije se zahvalio vladici na ukazanom poverenju i izrazio svoju spremnost da sa bratijom nastavi put molitve, poslušnosti i ljubavi, kojim je manastir Rakovac hodio kroz vekove.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Postavka "Dokumenta Srpskog Siona" otkriva priče o duhovnom životu, političkim izazovima i kulturnom nasleđu Srpske Crkve, ističući ulogu Karlovaca kao duhovnog i kulturnog centra.
Veliki broj učenika, nastavnika i roditelja okupio se u sabornom duhu, moleći za blagosloven i uspešan početak nove školske godine, a mitropolit sremski naglasio je važnost duhovnog obrazovanja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
