Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Na praznik Svetih mučenika i besrebrenika Kozme i Damjana, manastir Rakovac doživeo je veliki dan. Za novog igumana ove drevne fruškogorske svetinje postavljen je jeromonah Evgenije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Vasilije rukoproizveo je jeromonaha Evgenija u čin igumana
Svetu liturgiju u manastirskoj crkvi služio je mitropolit sremski Vasilije, uz sasluženje arhimandrita Teofila, igumana Sergija, igumana Justina, jeromonaha Dimitrija i sveštenstva iz više sremskih manastira i parohija. Liturgijsko sabranje je, kako svedoče prisutni, proteklo u dubokoj molitvenoj radosti i bratoljublju, dostojno slave Svetih Kozme i Damjana, zaštitnika ovog manastira.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Vasilije rukoproizveo je jeromonaha Evgenija u čin igumana
Postavljenje novog igumana
Poseban trenutak nastupio je na malom vhodu, kada je mitropolit Vasilije rukoproizveo jeromonaha Evgenija u čin igumana, poverivši mu tako staranje o ovoj svetinji Fruške gore. U besedi je vladika istakao da novi iguman treba da bude otac, brat, nastavnik i primer svima, te da su poslušnost i smirenje put svakog monaha, a naročito onoga kome je povereno rukovođenje bratijom.
Ko je otac Evgenije?
Foto: preuzeto sa spc.rs
Jeromonah Evgenije rukoproizveden je u čin igumana
Jeromonah Evgenije (Mirko Simić) rođen je 1984. godine u Novom Sadu. Posle završene srednje škole, upisao je Bogosloviju Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima, a zatim i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. U manastir Rakovac došao je 2010. godine, gde je primio monaški postrig i proveo gotovo celokupan monaški život. Rukopoložen je u čin jerođakona, a potom i jeromonaha, služeći najpre kao sabrat manastira, a poslednjih godina i kao nastojatelj.
Poznat je po smirenju, revnosti u služenju svetim bogosluženjima i ljubaznosti prema vernicima, zbog čega uživa duboko poštovanje ne samo monaške braće Fruške gore, nego i vernog naroda. Posebno se posvetio obnovi monaške discipline i uređenju manastirskog života po starim tipicima, sa naglaskom na poslušnost, rad i molitvu.
Rakovačka svetinja kroz vekove
Manastir Rakovac, podignut krajem 15. veka, kroz vekove je bio središte duhovnog života, a mnogi njegovi igumani ostavili su dubok trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Postavljenje oca Evgenija za igumana nastavak je tog neprekinutog niza. Vernici i monaštvo Fruške gore sa radošću su dočekali njegov izbor, u nadi da će ovaj mladi iguman, pod rukovodstvom mitropolita Vasilija, nastaviti da učvršćuje život zajednice u duhu svetootačkog predanja.
Na kraju liturgije, otac Evgenije se zahvalio vladici na ukazanom poverenju i izrazio svoju spremnost da sa bratijom nastavi put molitve, poslušnosti i ljubavi, kojim je manastir Rakovac hodio kroz vekove.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Postavka "Dokumenta Srpskog Siona" otkriva priče o duhovnom životu, političkim izazovima i kulturnom nasleđu Srpske Crkve, ističući ulogu Karlovaca kao duhovnog i kulturnog centra.
Veliki broj učenika, nastavnika i roditelja okupio se u sabornom duhu, moleći za blagosloven i uspešan početak nove školske godine, a mitropolit sremski naglasio je važnost duhovnog obrazovanja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
