U Sremskim Karlovcima bogoslovi i vernici proslavili su značajan jubilej kroz molitvu, koncert i nadahnutu besedu mitropolita Vasilija.
Na praznik svetih mučenica Minodore, Mitrodore i Nimfodore, u Sremskim Karlovcima je svečano obeležen jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpske pravoslavne prosvete – 230 godina od osnivanja Karlovačke bogoslovije. U duhovnoj i istorijskoj prestonici srpskog naroda, u Sremskim Karlovcima, ova svetinja vere i znanja ostaje stub duhovnosti i prosvetiteljstva, okupljajući generacije bogoslova, sveštenoslužitelja i vernika.
Večernje, kojim je započeto obeležavanje ovog velikog jubileja, predvodili su arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Ozrena, zajedno sa sveštenstvom Karlovačke bogoslovije. Veliki broj sveštenika i bogoslova, nekadašnjih učenika ove ustanove, okupio se da molitvom izrazi zahvalnost Bogu i svom duhovnom domu. U prisustvu mitropolita sremskog Vasilija, te umirovljenih arhijereja Konstantina i Georgija, molitveno sabranje postalo je svetionik koji osvetljava put bogoslovima svih generacija.
Ova svetla proslava kulminirala je na glavnom trgu Sremskih Karlovaca, gde su profesori i učenici priredili svečani koncert pod nazivom „Divne pesme, divni običaji“. Kroz zvuke duhovnih i narodnih pesama, publika je bila svedok povezanosti tradicije i vere, koju su generacije karlovačkih bogoslova negovale i čuvale. Posebno se istakao hor bogoslovije, izvevši niz kompozicija zapisanih u notama prote Nenada Baračkog, koji je i sam bio đak ove škole.
Centralni događaj proslave održan je narednog dana, na praznik Prepodobne Teodore Aleksandrijske, kada je mitropolit sremski Vasilije služio svetu arhijerejsku liturgiju. Uz njega su služili i umirovljeni arhijereji Konstantin i Georgije, a prisustvovali su i mnogobrojni bogoslovi i sveštenoslužitelji koji su prošli kroz Karlovačku bogosloviju. Prota Miloš Vesin, jedan od najuglednijih duhovnika naše Crkve, održao je nadahnutu besedu, naglašavajući važnost posvećenosti i vere u životu svakog bogoslova.
Nakon liturgije, svečani ručak u kompleksu bogoslovije ujedinio je nekadašnje i sadašnje bogoslove, profesore i prislužitelje. Vladika Vasilije je u svojoj toploj i nadahnutoj besedi podsetio sve prisutne na važnost duhovnog poziva, rekavši: „Opredeljujući se za sveštenički poziv, vi na svoja mlada pleća primate veliki i težak krst i počinjete da koračate trnovitim putem koji vam je pokazao sam Gospod Isus Hristos. Služiti oltaru Boga Višnjega jeste najuzvišenija i najsvetija služba koju ljudsko biće može prineti svom Tvorcu.“
Proslava jubileja Karlovačke bogoslovije ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i simbol budućnosti. Mitropolit Vasilije je u svojoj besedi podvukao da su „bogoslovi svetlost ovog doma“, ističući da ova ustanova ne samo da obrazuje buduće pastire Crkve Hristove, već im usađuje i ljubav prema vrlini i moralnoj disciplini, kako bi postali istinski svedoci vere. On je naglasio da je bogoslovska služba „najsvetija i najuzvišenija“ i da bogoslovi ne nose samo odgovornost za sebe, već i za sve one kojima će duhovno služiti.
Karlovačka bogoslovija, osnovana daleke 1794. godine, bila je i ostala tvrđava vere, prosvete i srpske duhovnosti. Kroz vekove, ovaj hram mudrosti obrazovao je mnoge velikane duha i uma, čije ime i delo ostavljaju neizbrisiv trag u srpskoj Crkvi i društvu. Obrazovanje koje su stekli u ovoj bogosloviji predstavlja svetlost koja ih vodi kroz trnovite staze duhovnog života i službe.
Ova proslava bila je svojevrsni podsetnik na neiscrpnu snagu vere i duhovnosti koja prožima svaki kutak ove svete ustanove. Kao što reče mitropolit Vasilije:
- Vi ste misionari, vesnici Jevanđelja, poslati kao ovce među vukove, ali znajte da će na tom strašnom zadatku i Gospod biti sa vama, Gospod koga ste primili upravo u svom porodičnom gnezdu i ovom domu.
Karlovačka bogoslovija ostaje mesto gde se duhovnost i znanje prepliću, oblikujući generacije koje će, vođene ljubavlju Hristovom, širiti svetlost vere i mudrosti kroz svet. Neka i budućnost donese nove plodove, utemeljene na steni vere koja, kroz dva veka postojanja ove ustanove, sija kao svetionik narodu i Crkvi Hristovoj.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga. Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju. Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve. Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja. Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
SPC
Facebook/Karlovačka bogoslovija
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
17:00
KAKO DA VOLIMO ONOGA KO ŽIVI U GREHU? Vladika Jovan otkriva kako ljubav pokriva mnoštvo padova i sagrešenja
Posni recepti
16:22
OD OVE PRAZNIČNE RAFAELO TORTE UVEK SE TRAŽI PARČE VIŠE: Posna verzija čuvene poslastice oduševiće celu porodicu
Duhovna riznica
14:00
E KAD VAM NEKO I OVO OPROSTI, ZNAJTE DA VAS SIGURNO VOLI! Sveti Marko Podvižnik otkriva šta je mera prave ljubavi!
Duhovna riznica
13:13
OVE ŽENE KAD SE UPOKOJE, IDU DIREKTNO U RAJ! Toliko su zadužile Boga i svet, da po njihovu dušu direktno dolazi Bogorodica
Duhovna riznica
11:32
DUHOVNI KOMPAS U SVETU NEPRAVDE: Na međunarodnom skupu u Beogradu, vladika Heruvim istakao šta je najače oruđe u borbi za pravdu i zajedništvo
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
