U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
U večernjim satima na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog i uoči Druge nedelje po Duhovima – Nedelje svih svetih srpskih bogonosnih otaca – manastir Đipša na jugozapadnim obroncima Fruške gore bio je mesto nesvakidašnje duhovne radosti.
Skrivena svetinja
U ovoj gotovo zaboravljenoj svetinji, koju narod zove i Divša, održano je večernje bogosluženje, tokom kojeg je mitropolit sremski Vasilije proizveo mati Nedelju u čin igumanije, a iskušenicu Ružicu zamonašio u čin male shime, dajući joj monaško ime – Evlalija.
Molitveni čin odigravao se pred brojnim vernicima i sabranim sveštenstvom. U tišini i pojanjima odjekivali su monaški zaveti koje je nova sestra Evlalija izgovorila pred Gospodom, dok joj je vladika Vasilije uputio očinske reči duhovnog ohrabrenja.
Bogosluženje je ulepšao hor „Sveti Car David“, pod dirigentskom palicom Marine Đurić, uz podršku profesora Karlovačke bogoslovije – Jovana Stojanovića i Srđana Jurišića – i teologa Borislava Šašića. Nakon bogosluženja, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, uz saborsku radost i pesmu.
Đipša – tajanstvena svetinja srpskog pravoslavlja
Skriven između sela Vizić i Divoš, u dolini obrasloj gustom šumom, nalazi se manastir Đipša – jedan od najskrivenijih bisera Fruške gore. Iako ga predanje povezuje s krajem 15. veka, kada ga je navodno podigao despot Jovan Branković, sin Svetog Stefana Slepog i prepodobne Angeline, o manastiru kroz vekove ima malo zapisa. U osmanskim dokumentima iz 1545. pominje se kao manastir Svetog Nikole u selu Lipovici, a tokom 18. veka bio je metoh manastira Kuveždin.
Đipša nikada nije bila dom moštima svetitelja, ali se uz nju vezuje priča o pustinjaru Mateju – obrazovanom čoveku koji se u 18. veku povukao iz sveta, nastanio u pećini nedaleko od manastira, i život posvetio molitvi. Njegov trud ostao je vidljiv kroz voćnjak i konak koje je podigao, a grob mu se i danas nalazi u priprati manastirske crkve.
SPC
Manastir Đipša
Svetinja koja se digla iz pepela
Sudbina manastira Đipša kroz istoriju bila je burna. Tokom Prvog svetskog rata potpuno je opusteo, a u Drugom je opljačkan, zapaljen i miniran. Nakon rata, ostale su samo ruševine. Obnova je počela tek 1978. godine, kada su se prve monahinje vratile na ovaj prostor, a prava revitalizacija usledila je početkom 21. veka. Tada su zahvaljujući pomoći ktitora i institucija obnovljeni crkva, zvonik, konaci i ikonostas, a 2009. izveden i kompletan živopis.
Danas je Đipša ženski manastir, posvećen Svetom Nikoli, i nosi status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Tiha i skrovita, ona ostaje svetionik onima koji tragaju za smirenjem i unutrašnjom tišinom.
Mati Nedelja i sestra Evlalija – novo poglavlje večne tišine
Proizvođenjem nove igumanije i zamonašenjem sestre Evlalije, Đipša je dobila novi podsticaj za duhovni život. U vremenu u kojem su brzina, buka i zaborav postali svakodnevnica, ova svetinja podseća da je tišina još uvek moguća – i da u njoj prebiva svetlost.
Njena tajnovitost nije praznina – već poziv. Za one koji traže nevidljivo, za one koji slušaju tišinu, za one koji veruju da su koraci duše tihi i postojani. Manastir Đipša ostaje mesto gde se vekovni zaveti ne gase, već tiho gore – poput neugasivog kandila u srcu Fruške gore.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Postavka "Dokumenta Srpskog Siona" otkriva priče o duhovnom životu, političkim izazovima i kulturnom nasleđu Srpske Crkve, ističući ulogu Karlovaca kao duhovnog i kulturnog centra.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
