U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
U večernjim satima na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog i uoči Druge nedelje po Duhovima – Nedelje svih svetih srpskih bogonosnih otaca – manastir Đipša na jugozapadnim obroncima Fruške gore bio je mesto nesvakidašnje duhovne radosti.
Skrivena svetinja
U ovoj gotovo zaboravljenoj svetinji, koju narod zove i Divša, održano je večernje bogosluženje, tokom kojeg je mitropolit sremski Vasilije proizveo mati Nedelju u čin igumanije, a iskušenicu Ružicu zamonašio u čin male shime, dajući joj monaško ime – Evlalija.
Molitveni čin odigravao se pred brojnim vernicima i sabranim sveštenstvom. U tišini i pojanjima odjekivali su monaški zaveti koje je nova sestra Evlalija izgovorila pred Gospodom, dok joj je vladika Vasilije uputio očinske reči duhovnog ohrabrenja.
Bogosluženje je ulepšao hor „Sveti Car David“, pod dirigentskom palicom Marine Đurić, uz podršku profesora Karlovačke bogoslovije – Jovana Stojanovića i Srđana Jurišića – i teologa Borislava Šašića. Nakon bogosluženja, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, uz saborsku radost i pesmu.
Đipša – tajanstvena svetinja srpskog pravoslavlja
Skriven između sela Vizić i Divoš, u dolini obrasloj gustom šumom, nalazi se manastir Đipša – jedan od najskrivenijih bisera Fruške gore. Iako ga predanje povezuje s krajem 15. veka, kada ga je navodno podigao despot Jovan Branković, sin Svetog Stefana Slepog i prepodobne Angeline, o manastiru kroz vekove ima malo zapisa. U osmanskim dokumentima iz 1545. pominje se kao manastir Svetog Nikole u selu Lipovici, a tokom 18. veka bio je metoh manastira Kuveždin.
Đipša nikada nije bila dom moštima svetitelja, ali se uz nju vezuje priča o pustinjaru Mateju – obrazovanom čoveku koji se u 18. veku povukao iz sveta, nastanio u pećini nedaleko od manastira, i život posvetio molitvi. Njegov trud ostao je vidljiv kroz voćnjak i konak koje je podigao, a grob mu se i danas nalazi u priprati manastirske crkve.
SPC
Manastir Đipša
Svetinja koja se digla iz pepela
Sudbina manastira Đipša kroz istoriju bila je burna. Tokom Prvog svetskog rata potpuno je opusteo, a u Drugom je opljačkan, zapaljen i miniran. Nakon rata, ostale su samo ruševine. Obnova je počela tek 1978. godine, kada su se prve monahinje vratile na ovaj prostor, a prava revitalizacija usledila je početkom 21. veka. Tada su zahvaljujući pomoći ktitora i institucija obnovljeni crkva, zvonik, konaci i ikonostas, a 2009. izveden i kompletan živopis.
Danas je Đipša ženski manastir, posvećen Svetom Nikoli, i nosi status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Tiha i skrovita, ona ostaje svetionik onima koji tragaju za smirenjem i unutrašnjom tišinom.
Mati Nedelja i sestra Evlalija – novo poglavlje večne tišine
Proizvođenjem nove igumanije i zamonašenjem sestre Evlalije, Đipša je dobila novi podsticaj za duhovni život. U vremenu u kojem su brzina, buka i zaborav postali svakodnevnica, ova svetinja podseća da je tišina još uvek moguća – i da u njoj prebiva svetlost.
Njena tajnovitost nije praznina – već poziv. Za one koji traže nevidljivo, za one koji slušaju tišinu, za one koji veruju da su koraci duše tihi i postojani. Manastir Đipša ostaje mesto gde se vekovni zaveti ne gase, već tiho gore – poput neugasivog kandila u srcu Fruške gore.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Postavka "Dokumenta Srpskog Siona" otkriva priče o duhovnom životu, političkim izazovima i kulturnom nasleđu Srpske Crkve, ističući ulogu Karlovaca kao duhovnog i kulturnog centra.
Na praznik Svetog Georgija, mitropolit sremski Vasilije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u velelepnoj kapeli podignutoj u parku oblikovanom po uzoru na najslavniji kraljevski dvor Evrope, a sabor vernih, monahinja i bogoslova ispunio je sveto mesto molitvom i blagodarnošću.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
