U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
U večernjim satima na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog i uoči Druge nedelje po Duhovima – Nedelje svih svetih srpskih bogonosnih otaca – manastir Đipša na jugozapadnim obroncima Fruške gore bio je mesto nesvakidašnje duhovne radosti.
Skrivena svetinja
U ovoj gotovo zaboravljenoj svetinji, koju narod zove i Divša, održano je večernje bogosluženje, tokom kojeg je mitropolit sremski Vasilije proizveo mati Nedelju u čin igumanije, a iskušenicu Ružicu zamonašio u čin male shime, dajući joj monaško ime – Evlalija.
Molitveni čin odigravao se pred brojnim vernicima i sabranim sveštenstvom. U tišini i pojanjima odjekivali su monaški zaveti koje je nova sestra Evlalija izgovorila pred Gospodom, dok joj je vladika Vasilije uputio očinske reči duhovnog ohrabrenja.
Bogosluženje je ulepšao hor „Sveti Car David“, pod dirigentskom palicom Marine Đurić, uz podršku profesora Karlovačke bogoslovije – Jovana Stojanovića i Srđana Jurišića – i teologa Borislava Šašića. Nakon bogosluženja, u manastirskoj trpezariji priređena je trpeza ljubavi, uz saborsku radost i pesmu.
Đipša – tajanstvena svetinja srpskog pravoslavlja
Skriven između sela Vizić i Divoš, u dolini obrasloj gustom šumom, nalazi se manastir Đipša – jedan od najskrivenijih bisera Fruške gore. Iako ga predanje povezuje s krajem 15. veka, kada ga je navodno podigao despot Jovan Branković, sin Svetog Stefana Slepog i prepodobne Angeline, o manastiru kroz vekove ima malo zapisa. U osmanskim dokumentima iz 1545. pominje se kao manastir Svetog Nikole u selu Lipovici, a tokom 18. veka bio je metoh manastira Kuveždin.
Đipša nikada nije bila dom moštima svetitelja, ali se uz nju vezuje priča o pustinjaru Mateju – obrazovanom čoveku koji se u 18. veku povukao iz sveta, nastanio u pećini nedaleko od manastira, i život posvetio molitvi. Njegov trud ostao je vidljiv kroz voćnjak i konak koje je podigao, a grob mu se i danas nalazi u priprati manastirske crkve.
Svetinja koja se digla iz pepela
Sudbina manastira Đipša kroz istoriju bila je burna. Tokom Prvog svetskog rata potpuno je opusteo, a u Drugom je opljačkan, zapaljen i miniran. Nakon rata, ostale su samo ruševine. Obnova je počela tek 1978. godine, kada su se prve monahinje vratile na ovaj prostor, a prava revitalizacija usledila je početkom 21. veka. Tada su zahvaljujući pomoći ktitora i institucija obnovljeni crkva, zvonik, konaci i ikonostas, a 2009. izveden i kompletan živopis.
Danas je Đipša ženski manastir, posvećen Svetom Nikoli, i nosi status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Tiha i skrovita, ona ostaje svetionik onima koji tragaju za smirenjem i unutrašnjom tišinom.
Mati Nedelja i sestra Evlalija – novo poglavlje večne tišine
Proizvođenjem nove igumanije i zamonašenjem sestre Evlalije, Đipša je dobila novi podsticaj za duhovni život. U vremenu u kojem su brzina, buka i zaborav postali svakodnevnica, ova svetinja podseća da je tišina još uvek moguća – i da u njoj prebiva svetlost.
Njena tajnovitost nije praznina – već poziv. Za one koji traže nevidljivo, za one koji slušaju tišinu, za one koji veruju da su koraci duše tihi i postojani. Manastir Đipša ostaje mesto gde se vekovni zaveti ne gase, već tiho gore – poput neugasivog kandila u srcu Fruške gore.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir. Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja. "U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih." U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva. Budi deo Religija.rs zajednice.
SPC
STRAŠNA SUDBINA VELIKE SVETINJE U KOJOJ JE ZAMONAŠENO VIŠE OD 20 SRPSKIH ARHIJEREJA: Evo šta je zadesilo čuveni fruškogorski manastir!
DUHOVNO BUĐENJE U SRCU SRBIJE: Vladika David osveštao temelje zdanja koje će okupljati buduće naraštaje
OGLASIO SE PATRIJARH PORFIRIJE: Sa dubokom tugom primili smo vest o tragediji u crkvi Svetog Ilije
VELIKI DAN ZA SRBE U RIJECI: Trojica vladika doneli blagoslov vernom narodu na hrvatskom primorju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Tokom poslednje obnove Bešanova, otkriveni su rimski grobovi iz 1. veka, što sugeriše da je ovo mesto bilo sveto još u vreme najranijeg hrišćanstva, a smatra se da je upravo zbog toga Dragutin odlučio da ovde podigne manastir.
Uoči praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, mitropolit Ilarion zamonašio je novu sestru ove svetinje, a prazničnu radost upotpunile su duhovne pesme, molitve i velika dobročinstva.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Monasi ili "crno duhovenstvo" polažu zavet, a otac Petar objašnjava moraju li to da urade i beli monasi i monahinje.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Posebna opasnost leži u tome što čovek često ne primećuje koliko je nekoj strasti dozvolio da ovlada njime.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News