Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
U organizaciji Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u Beogradu je održana panel-diskusija koja je pokrenula suštinska pitanja o čovekovom telu, duši i smislu zdravlja. Pod naslovom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, skup je okupio učesnike iz sveta duhovnosti i medicine, otvarajući prostor za jedan drugačiji, sveobuhvatan pogled na čoveka.
Kada se vera i medicina sretnu – rađa se isceljenje
Diskusijom je vešto moderirao prezviter dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odseka, dok su svoja iskustva, uvida i svedočenja podelili: protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke, protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik.
Religija.rs
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti
Panel je započeo analizom poznate definicije zdravlja koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija, kao stanja potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja – ali ne i samo odsustva bolesti. Učesnici su ovu definiciju posmatrali kroz prizmu pravoslavne antropologije, osvetljavajući ključni pojam isceljenja, koji nadilazi puko izlečenje fizičkih tegoba.
Jer dok medicina govori o izlečenju, pravoslavna duhovnost teži celovitosti – vraćanju čoveka njegovom izvoru: Bogu, ali i samom sebi.
Bol kao duhovni izazov – neprijatelj ili učitelj?
Jedna od najdubljih tema koje su dotaknute jeste smisao bola i patnje. Da li su to samo neželjeni efekti postojanja, ili imaju svoju funkciju u duhovnom sazrevanju čoveka?
Učesnici su pokazali kako bol, i fizički i duševni, može biti mesto susreta sa sobom, mesto preobražaja, pa čak i susreta sa Bogom.
Isceljenje i izlečenje – dva lica jedne istine
Govornici su naglasili razliku između samoživlja i samoljublja, ukazujući na to da čovek nije stvoren da bude zatvoren u sopstvenu patnju, već je biće zajednice – prizvano da kroz odnose sa drugima dođe i do sopstvenog isceljenja.
Religija.rs
Protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odsekaza dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik
Posebno je značajna bila konstatacija da se pojmovi isceljenja (u duhovnom smislu) i izlečenja (u medicinskom smislu) ne isključuju. Naprotiv, upravo u njihovom preklapanju otvara se prostor za novu sintezu – za medicinu koja ne gubi iz vida duhovnu dimenziju čoveka i za duhovnost koja poštuje znanja savremene nauke.
Publika traži odgovore – pitanja koja bole
Završnicu večeri obeležila su brojna pitanja i komentari publike, koja je pokazala koliko je tema univerzalna i duboko lična. U duhu dijaloga, otvorena su nova polja promišljanja: depresija, zavisnosti, smisao molitve u bolesti, ali i odnos između vere i savremene psihijatrije.
Zdravlje nije recept, već put
Panel-diskusija nije donela gotove odgovore – već još važnije: postavila je prava pitanja. U vremenu kada čovek sve češće pokušava da pronađe spas u brzoj terapiji ili instant rešenjima, ovaj skup je podsetio da pravo isceljenje dolazi onda kada dotaknemo celovitost – duha, tela i odnosa sa Bogom i ljudima.
Možda baš u tom susretu – između molitve i medicine, tišine i nauke – leži put ka istinskom zdravlju.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Timoteja i Mavru po starom i Prepodobnog Teodora Osveštanog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana Nepomuka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
