Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
U organizaciji Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u Beogradu je održana panel-diskusija koja je pokrenula suštinska pitanja o čovekovom telu, duši i smislu zdravlja. Pod naslovom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, skup je okupio učesnike iz sveta duhovnosti i medicine, otvarajući prostor za jedan drugačiji, sveobuhvatan pogled na čoveka.
Kada se vera i medicina sretnu – rađa se isceljenje
Diskusijom je vešto moderirao prezviter dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odseka, dok su svoja iskustva, uvida i svedočenja podelili: protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke, protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik.
Religija.rs
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti
Panel je započeo analizom poznate definicije zdravlja koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija, kao stanja potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja – ali ne i samo odsustva bolesti. Učesnici su ovu definiciju posmatrali kroz prizmu pravoslavne antropologije, osvetljavajući ključni pojam isceljenja, koji nadilazi puko izlečenje fizičkih tegoba.
Jer dok medicina govori o izlečenju, pravoslavna duhovnost teži celovitosti – vraćanju čoveka njegovom izvoru: Bogu, ali i samom sebi.
Bol kao duhovni izazov – neprijatelj ili učitelj?
Jedna od najdubljih tema koje su dotaknute jeste smisao bola i patnje. Da li su to samo neželjeni efekti postojanja, ili imaju svoju funkciju u duhovnom sazrevanju čoveka?
Učesnici su pokazali kako bol, i fizički i duševni, može biti mesto susreta sa sobom, mesto preobražaja, pa čak i susreta sa Bogom.
Isceljenje i izlečenje – dva lica jedne istine
Govornici su naglasili razliku između samoživlja i samoljublja, ukazujući na to da čovek nije stvoren da bude zatvoren u sopstvenu patnju, već je biće zajednice – prizvano da kroz odnose sa drugima dođe i do sopstvenog isceljenja.
Religija.rs
Protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odsekaza dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik
Posebno je značajna bila konstatacija da se pojmovi isceljenja (u duhovnom smislu) i izlečenja (u medicinskom smislu) ne isključuju. Naprotiv, upravo u njihovom preklapanju otvara se prostor za novu sintezu – za medicinu koja ne gubi iz vida duhovnu dimenziju čoveka i za duhovnost koja poštuje znanja savremene nauke.
Publika traži odgovore – pitanja koja bole
Završnicu večeri obeležila su brojna pitanja i komentari publike, koja je pokazala koliko je tema univerzalna i duboko lična. U duhu dijaloga, otvorena su nova polja promišljanja: depresija, zavisnosti, smisao molitve u bolesti, ali i odnos između vere i savremene psihijatrije.
Zdravlje nije recept, već put
Panel-diskusija nije donela gotove odgovore – već još važnije: postavila je prava pitanja. U vremenu kada čovek sve češće pokušava da pronađe spas u brzoj terapiji ili instant rešenjima, ovaj skup je podsetio da pravo isceljenje dolazi onda kada dotaknemo celovitost – duha, tela i odnosa sa Bogom i ljudima.
Možda baš u tom susretu – između molitve i medicine, tišine i nauke – leži put ka istinskom zdravlju.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Nekada spas u siromašnim vremenima, danas neodoljivi zalogaj koji osvaja mirisom i ukusom – pogledajte korak po korak kako da ga spremite da svi traže još.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
