Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
U organizaciji Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u Beogradu je održana panel-diskusija koja je pokrenula suštinska pitanja o čovekovom telu, duši i smislu zdravlja. Pod naslovom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, skup je okupio učesnike iz sveta duhovnosti i medicine, otvarajući prostor za jedan drugačiji, sveobuhvatan pogled na čoveka.
Kada se vera i medicina sretnu – rađa se isceljenje
Diskusijom je vešto moderirao prezviter dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odseka, dok su svoja iskustva, uvida i svedočenja podelili: protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke, protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik.
Religija.rs
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti
Panel je započeo analizom poznate definicije zdravlja koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija, kao stanja potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja – ali ne i samo odsustva bolesti. Učesnici su ovu definiciju posmatrali kroz prizmu pravoslavne antropologije, osvetljavajući ključni pojam isceljenja, koji nadilazi puko izlečenje fizičkih tegoba.
Jer dok medicina govori o izlečenju, pravoslavna duhovnost teži celovitosti – vraćanju čoveka njegovom izvoru: Bogu, ali i samom sebi.
Bol kao duhovni izazov – neprijatelj ili učitelj?
Jedna od najdubljih tema koje su dotaknute jeste smisao bola i patnje. Da li su to samo neželjeni efekti postojanja, ili imaju svoju funkciju u duhovnom sazrevanju čoveka?
Učesnici su pokazali kako bol, i fizički i duševni, može biti mesto susreta sa sobom, mesto preobražaja, pa čak i susreta sa Bogom.
Isceljenje i izlečenje – dva lica jedne istine
Govornici su naglasili razliku između samoživlja i samoljublja, ukazujući na to da čovek nije stvoren da bude zatvoren u sopstvenu patnju, već je biće zajednice – prizvano da kroz odnose sa drugima dođe i do sopstvenog isceljenja.
Religija.rs
Protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odsekaza dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik
Posebno je značajna bila konstatacija da se pojmovi isceljenja (u duhovnom smislu) i izlečenja (u medicinskom smislu) ne isključuju. Naprotiv, upravo u njihovom preklapanju otvara se prostor za novu sintezu – za medicinu koja ne gubi iz vida duhovnu dimenziju čoveka i za duhovnost koja poštuje znanja savremene nauke.
Publika traži odgovore – pitanja koja bole
Završnicu večeri obeležila su brojna pitanja i komentari publike, koja je pokazala koliko je tema univerzalna i duboko lična. U duhu dijaloga, otvorena su nova polja promišljanja: depresija, zavisnosti, smisao molitve u bolesti, ali i odnos između vere i savremene psihijatrije.
Zdravlje nije recept, već put
Panel-diskusija nije donela gotove odgovore – već još važnije: postavila je prava pitanja. U vremenu kada čovek sve češće pokušava da pronađe spas u brzoj terapiji ili instant rešenjima, ovaj skup je podsetio da pravo isceljenje dolazi onda kada dotaknemo celovitost – duha, tela i odnosa sa Bogom i ljudima.
Možda baš u tom susretu – između molitve i medicine, tišine i nauke – leži put ka istinskom zdravlju.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Pobožnost prema njoj bila je ograničena na određene zemlje Latinske Amerike (Argentinu, Brazil), ali ju je planetarno poznatom učino nedavno upokojeni papa Franja.
Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
Patrijarh je u prvom zvaničnom susretu, Ani Lugon-Mulen poželeo srdačnu dobrodošlicu i uspešan mandat u Beogradu, izrazivši uverenje da će njeno diplomatsko službovanje doprineti daljem unapređenju odnosa dveju bliskih zemalja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Pravi put do duhovnog i emotivnog ispunjenja ne leži u tome koliko nas drugi vole, već u našem odnosu prema sopstvenom srcu i vrednostima koje negujemo.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Sa bogatim slojevima keksa, voća i glazure od posne čokolade, ovaj desert ne samo da poštuje pravila posta, već ih pretvara u pravu rapsodiju ukusa. Jednom kada je probate, pravićete je i van posta.
