Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
U organizaciji Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u Beogradu je održana panel-diskusija koja je pokrenula suštinska pitanja o čovekovom telu, duši i smislu zdravlja. Pod naslovom „Pravoslavna antropologija i medicina – čovek između (iz)lečenja i isceljenja“, skup je okupio učesnike iz sveta duhovnosti i medicine, otvarajući prostor za jedan drugačiji, sveobuhvatan pogled na čoveka.
Kada se vera i medicina sretnu – rađa se isceljenje
Diskusijom je vešto moderirao prezviter dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odseka, dok su svoja iskustva, uvida i svedočenja podelili: protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke, protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik.
Religija.rs
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ Eparhije bačke
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti
Panel je započeo analizom poznate definicije zdravlja koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija, kao stanja potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja – ali ne i samo odsustva bolesti. Učesnici su ovu definiciju posmatrali kroz prizmu pravoslavne antropologije, osvetljavajući ključni pojam isceljenja, koji nadilazi puko izlečenje fizičkih tegoba.
Jer dok medicina govori o izlečenju, pravoslavna duhovnost teži celovitosti – vraćanju čoveka njegovom izvoru: Bogu, ali i samom sebi.
Bol kao duhovni izazov – neprijatelj ili učitelj?
Jedna od najdubljih tema koje su dotaknute jeste smisao bola i patnje. Da li su to samo neželjeni efekti postojanja, ili imaju svoju funkciju u duhovnom sazrevanju čoveka?
Učesnici su pokazali kako bol, i fizički i duševni, može biti mesto susreta sa sobom, mesto preobražaja, pa čak i susreta sa Bogom.
Isceljenje i izlečenje – dva lica jedne istine
Govornici su naglasili razliku između samoživlja i samoljublja, ukazujući na to da čovek nije stvoren da bude zatvoren u sopstvenu patnju, već je biće zajednice – prizvano da kroz odnose sa drugima dođe i do sopstvenog isceljenja.
Religija.rs
Protođakon doc. dr Petar Dabić, kardiolog, dr Aleksandar Milojkov, koordinator Odsekaza dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, protojerej-stavrofor Branko Ćurčin, duhovnik Centra „Zemlja živih“ i dr Andreja Miricki, lekar i pesnik
Posebno je značajna bila konstatacija da se pojmovi isceljenja (u duhovnom smislu) i izlečenja (u medicinskom smislu) ne isključuju. Naprotiv, upravo u njihovom preklapanju otvara se prostor za novu sintezu – za medicinu koja ne gubi iz vida duhovnu dimenziju čoveka i za duhovnost koja poštuje znanja savremene nauke.
Publika traži odgovore – pitanja koja bole
Završnicu večeri obeležila su brojna pitanja i komentari publike, koja je pokazala koliko je tema univerzalna i duboko lična. U duhu dijaloga, otvorena su nova polja promišljanja: depresija, zavisnosti, smisao molitve u bolesti, ali i odnos između vere i savremene psihijatrije.
Zdravlje nije recept, već put
Panel-diskusija nije donela gotove odgovore – već još važnije: postavila je prava pitanja. U vremenu kada čovek sve češće pokušava da pronađe spas u brzoj terapiji ili instant rešenjima, ovaj skup je podsetio da pravo isceljenje dolazi onda kada dotaknemo celovitost – duha, tela i odnosa sa Bogom i ljudima.
Možda baš u tom susretu – između molitve i medicine, tišine i nauke – leži put ka istinskom zdravlju.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
