Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hram Svetog Nikole u Kotoru danas će biti mesto svečanog i istorijskog događaja – kanonizacije sveštenomučenika Mihaila Barbića, paroha krtoljskog. Svetu arhijerejsku liturgiju, na kojoj će njegovo ime biti uvršteno u diptih Svetih, služiće mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz prisustvo više arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda.
Dan ranije, u petak 23. januara, u Hramu Svetog Save u Tivtu služen je poslednji parastos sveštenomučeniku Mihailu, čije je ime prošle godine, na 80. godišnjicu njegove mučeničke smrti, zvanično uvršteno u red svetih od strane Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Život posvećen Hristu i službi Crkvi
Mihailo Barbić rođen je 1899. godine, a njegov život bio je posvećen crkvenoj službi u Morinju, Krtolima i Podgorici. Njegov predan rad, čista duhovna posvećenost i neustrašivost u trenucima progona od strane tadašnje komunističke vlasti učinili su ga uzorom hrišćanskog sveštenoslužitelja. Uhvaćen i bačen u kotorski zatvor, svirepo je mučen i ubijen, ali njegova hrabrost i vernost Hristu zasijale su kao svetionik duhovne snage i istrajnosti.
SPC
Ikona Svetog sveštenomučenika Mihaila
Sveti primer mučeničke hrabrosti
U knjizi „Sveštenomučenik Mihailo Barbić – život i priključenija“, objavljenoj prošle godine u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske „Svetigora“, mitropolit Joanikije ističe:
„Ovaj divni izdanak Boke i prevlačke svetinje pokazao se kao uzorni sveštenoslužitelj na svakom mestu gde je služio i ostavio izuzetan trag. Njegov lik je zasijao u punom sjaju na kraju života, u mučeničkoj končini. Odvažno držanje pred bezbožnim dželatima bilo je kao kod drevnih hrišćanskih mučenika: ‘Mučenik ne gleda na opasnosti, nego na vijence. On se ne boji rana, nego broji nagrade. On ne vidi dželate koji bičuju ovde, nego podiže pogled prema anđelima koji pozdravljaju odozgo’“.
Današnja kanonizacija sveštenomučenika Mihaila Barbića nije samo čin Srpske pravoslavne crkve koja poštuje svoje mučenike; to je poziv vernicima da se podsete snage vere koja nadilazi strah i smrtnu opasnost, i da ustrajnost u Hristu ostaje večna nagrada i svetionik za generacije koje dolaze.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
