Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
U blizini Trebinja nalazi se seosko domaćinstvo gde se služi autentična hercegovačka hrana, piju lokalna vina i uživa u jednom od najlepših zalazaka sunca u regionu.
Dok su nekada restorani bili mesto gde se dolazilo zbog ukusa, danas često ostaju upamćeni samo po fotografijama. Zato nije iznenađenje što sve više ljudi traži mesta koja nude nešto više od lepo serviranog tanjira, domaću hranu, lokalne proizvođače i priču koja je povezana sa krajem koji posećuju.
Upravo takva mesta sve češće postaju razlog putovanja, a ne samo usputna stanica na njemu.
Trebinje je već godinama jedna od najprivlačnijih destinacija na jugu Hercegovine. Kamene ulice starog grada, reka Trebišnjica, vinogradi i manastiri privlače goste koji žele sporiji ritam i autentičan doživljaj ovog kraja.
Ako se od grada uputite prema Manastiru Tvrdoš, otkrićete seosko domaćinstvo "Stari hrast", smešteno na imanju starosedelaca ovog kraja.
U njegovom središtu nalazi se hrast star oko tri veka, po kojem je domaćinstvo dobilo ime.
Sa imanja se pruža pogled na Trebišnjicu, vinograde i hercegovački pejzaž, dok su zalasci sunca razlog zbog kojeg mnogi ostaju duže nego što su planirali.
Ono što "Stari hrast" izdvaja od brojnih mesta za ručak u Trebinju jeste odnos prema hrani. Ovde lokalno nije marketinška poruka, već svakodnevica.
Masline, smokve i bademi uzgajaju se na imanju. Jagnjetina dolazi s hercegovačkih pašnjaka, a teletina sa malih lokalnih farmi i sprema se ispod sača.
U vremenu kada često ne znamo poreklo namirnica koje kupujemo, ovakva mesta vraćaju poverenje u jednostavnu i domaću kuhinju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Poseta Trebinju teško može da prođe bez upoznavanja sa hercegovačkim vinima. Vinogradarska tradicija ovog kraja traje više od dve hiljade godina, a lokalne sorte postale su važan deo vinskog turizma u Hercegovini.
U "Starom hrastu" tradicionalna hrana i lokalna vina prirodno se dopunjuju. Uz pršut lokalnih proizvođača, meso sa obližnjih farmi i povrće iz okolnih bašta, gosti dobijaju iskustvo koje više liči na posetu prijateljima nego na klasičan odlazak u restoran.
Za razliku od velikih restorana, ovde nema gužve ni buke. Kapacitet je ograničen na svega od 12 do 15 gostiju, a rezervacija za ručak i večeru je obavezna.
Možda upravo zato "Stari hrast" ostaje u sećanju. Ne zbog spektakularnih efekata ili trendova, već zbog ukusa domaćeg paradajza usred leta, mirisa hercegovačkog bilja i razgovora koji se spontano produži do mraka.
Ako se pitate gde jesti u Trebinju i želite da upoznate Hercegovinu kroz njene ukuse, lokalna vina i domaćinsku atmosferu, "Stari hrast" je jedno od onih mesta koja se ne obilaze usput, već se pamte dugo nakon povratka kući.
Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska organizuje niz događaja u znak sećanja na umirovljenog episkopa, a centralni pomen biće služen 23. februara uz prisustvo istaknutih duhovnika i intelektualaca.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Nekada skromno jelo sa prazničnog stola, danas se poslužuje kao egzotičan specijalitet – donosimo originalni recept iz Hercegovine koji možete pripremiti kod kuće.
Tri zlatne medalje sa prestižnog takmičenja u Njujorku potvrdile su vrhunski kvalitet tvrdoškog ulja, a analize pokazuju i zašto – sa više od 400 polifenola ono prevazilazi standarde ekstra devičanskog ulja i dobija i lekovita svojstva.
Brzom reakcijom radnika, meštana i vatrogasaca sprečeno je širenje vatre, a Eparhija šabačka apeluje na poseban oprez zbog visokih temperatura.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Obnova skita Svetog Vasilija na hilandarskom pristaništu i više od decenije pomoći manastiru Hilandaru bili su među najvažnijim razlozima za odlikovanje Marka Ivića Ordenom Svetog Save.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Kukuruzno brašno, mleko i sitan sir dovoljni su za pripremu jednostavnog jela koje se spremalo kada je crkveni tipik dozvoljavao mrsnu hranu, a neobično ime dobilo je po načinu na koji se brašno ponaša dok se kuva.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Kore od oraha i raskošan fil čine je poslasticom kojoj ćete se uvek rado vraćati.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
