Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
U blizini Trebinja nalazi se seosko domaćinstvo gde se služi autentična hercegovačka hrana, piju lokalna vina i uživa u jednom od najlepših zalazaka sunca u regionu.
Dok su nekada restorani bili mesto gde se dolazilo zbog ukusa, danas često ostaju upamćeni samo po fotografijama. Zato nije iznenađenje što sve više ljudi traži mesta koja nude nešto više od lepo serviranog tanjira, domaću hranu, lokalne proizvođače i priču koja je povezana sa krajem koji posećuju.
Upravo takva mesta sve češće postaju razlog putovanja, a ne samo usputna stanica na njemu.
Trebinje je već godinama jedna od najprivlačnijih destinacija na jugu Hercegovine. Kamene ulice starog grada, reka Trebišnjica, vinogradi i manastiri privlače goste koji žele sporiji ritam i autentičan doživljaj ovog kraja.
Ako se od grada uputite prema Manastiru Tvrdoš, otkrićete seosko domaćinstvo "Stari hrast", smešteno na imanju starosedelaca ovog kraja.
U njegovom središtu nalazi se hrast star oko tri veka, po kojem je domaćinstvo dobilo ime.
Sa imanja se pruža pogled na Trebišnjicu, vinograde i hercegovački pejzaž, dok su zalasci sunca razlog zbog kojeg mnogi ostaju duže nego što su planirali.
Ono što "Stari hrast" izdvaja od brojnih mesta za ručak u Trebinju jeste odnos prema hrani. Ovde lokalno nije marketinška poruka, već svakodnevica.
Masline, smokve i bademi uzgajaju se na imanju. Jagnjetina dolazi s hercegovačkih pašnjaka, a teletina sa malih lokalnih farmi i sprema se ispod sača.
U vremenu kada često ne znamo poreklo namirnica koje kupujemo, ovakva mesta vraćaju poverenje u jednostavnu i domaću kuhinju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Poseta Trebinju teško može da prođe bez upoznavanja sa hercegovačkim vinima. Vinogradarska tradicija ovog kraja traje više od dve hiljade godina, a lokalne sorte postale su važan deo vinskog turizma u Hercegovini.
U "Starom hrastu" tradicionalna hrana i lokalna vina prirodno se dopunjuju. Uz pršut lokalnih proizvođača, meso sa obližnjih farmi i povrće iz okolnih bašta, gosti dobijaju iskustvo koje više liči na posetu prijateljima nego na klasičan odlazak u restoran.
Za razliku od velikih restorana, ovde nema gužve ni buke. Kapacitet je ograničen na svega od 12 do 15 gostiju, a rezervacija za ručak i večeru je obavezna.
Možda upravo zato "Stari hrast" ostaje u sećanju. Ne zbog spektakularnih efekata ili trendova, već zbog ukusa domaćeg paradajza usred leta, mirisa hercegovačkog bilja i razgovora koji se spontano produži do mraka.
Ako se pitate gde jesti u Trebinju i želite da upoznate Hercegovinu kroz njene ukuse, lokalna vina i domaćinsku atmosferu, "Stari hrast" je jedno od onih mesta koja se ne obilaze usput, već se pamte dugo nakon povratka kući.
Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska organizuje niz događaja u znak sećanja na umirovljenog episkopa, a centralni pomen biće služen 23. februara uz prisustvo istaknutih duhovnika i intelektualaca.
Ove zlatne, mekane kuglice nisu samo hrana, već uspomena na porodična okupljanja, radost deljenja i neprolaznu toplinu domaće trpeze.
Nekada skromno jelo sa prazničnog stola, danas se poslužuje kao egzotičan specijalitet – donosimo originalni recept iz Hercegovine koji možete pripremiti kod kuće.
Tri zlatne medalje sa prestižnog takmičenja u Njujorku potvrdile su vrhunski kvalitet tvrdoškog ulja, a analize pokazuju i zašto – sa više od 400 polifenola ono prevazilazi standarde ekstra devičanskog ulja i dobija i lekovita svojstva.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Pankratija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta Marija Magdalena Mironosica. Katolička crkva obeležava blagdan Svete Marije Magdalene, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Drevna tradicija Svete Gore donosi recept za letnju poslasticu sa medom, vanilom, bademima i suvim voćem koju možete napraviti u svom domu.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
U Novom Selu kod Kupresa održan je sveeparhijski sabor posvećen svetim mučenicima Crkve, a mitropolit Joanikije podsetio je na podvig Svetog Petra Dabrobosanskog i njegovu odlučnost da sačuva veru, ćirilicu i duhovni identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
