Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
U mirisu starih srpskih kuhinja nekada se krila i jedna jednostavna, a gotovo zaboravljena poslastica. Recelj, slatkiš od samo dva osnovna sastojka, šire i bundeve, pravio se nakon berbe grožđa, kada su domaćini koristili ono što im je priroda darovala i stvarali zimnicu bez dodatog šećera. Ova neobična poslastica bila je posebno cenjena u vinogradarskim krajevima Srbije, od Negotinske krajine i Župe, preko Šumadije do Pomoravlja, a u starim vremenima često se pripremala u danima kada crkveni tipik propisuje post na vodi.
Za mnoge porodice recelj nije bio samo slatki zalogaj, već deo običaja, način da se sačuva ukus grožđa i podsetnik na domaćinsku mudrost naših predaka. Za razliku od pekmeza i džemova, njegova posebnost bila je u prirodnoj slatkoći šire, koja se dugim kuvanjem pretvarala u gust i mirisan sok, dok je bundeva upijala njegovu boju i aromu. Ipak, sa promenama u načinu života, nestankom mnogih seoskih običaja, smanjenjem kućne prerade grožđa i pojavom industrijskih slatkiša, recelj je tokom poslednjih decenija gotovo iščezao iz svakodnevnih kuhinja. Danas ga pripremaju uglavnom oni koji čuvaju stare recepte i žele da sačuvaju deo tradicionalne srpske trpeze.
• 5 litara sveže šire od crnog grožđa
Sveže isceđenu širu procediti kroz gazu ili gusto sito kako bi se uklonile nečistoće. U starim domaćinstvima šira se često ostavljala nekoliko sati da se slegne, a zatim se pažljivo odlivalo samo bistro.
Kod tradicionalnih recepata u širu se dodaje mala količina prosejanog pepela od čistog drveta, nakon čega se ostavlja da odstoji. Pepeo vezuje prirodne kiseline i nečistoće iz soka, a zatim se šira ponovo procedi. Ovaj postupak predstavlja starinski način bistrenja šire.
Širu sipati u široku šerpu ili kazan i kuvati na umerenoj vatri. Tokom kuvanja skidati penu koja se pojavljuje na površini. Kuvati dok se količina ne smanji približno za polovinu i dok sok ne postane gušći i slađi, što može trajati nekoliko sati, u zavisnosti od količine i jačine vatre.
Bundevu oljuštiti, očistiti od semenki i iseći na kocke srednje veličine. Dodati je u ukuvanu širu i nastaviti kuvanje na tihoj vatri dok bundeva potpuno ne omekša, ali zadrži oblik.
Recelj je gotov kada dobije gustinu ređeg pekmeza, a komadi bundeve postanu blago prozirni i potpuno upiju ukus i miris grožđa. Vruć sipati u čiste, sterilisane tegle i zatvoriti.
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Priprema se jednostavno, a spoj džema, cimeta, voća i oraha daje mu ukus zbog kog se rado nalazi na trpezama i van dana posta.
Samo nekoliko skromnih sastojaka dovoljno je za slatkiš koji može da se služi i topao i hladan, a recept se nalazi u knjizi "Ko posti, dušu gosti", posvećenoj jednostavnim i ukusnim jelima za dane posta.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Pankratija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta Marija Magdalena Mironosica. Katolička crkva obeležava blagdan Svete Marije Magdalene, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Bio je obredni hleb za važne porodične trenutke, vremenom je postao deo domaće kuhinje, a zatim je pao u zaborav.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Drevna tradicija Svete Gore donosi recept za letnju poslasticu sa medom, vanilom, bademima i suvim voćem koju možete napraviti u svom domu.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
U Novom Selu kod Kupresa održan je sveeparhijski sabor posvećen svetim mučenicima Crkve, a mitropolit Joanikije podsetio je na podvig Svetog Petra Dabrobosanskog i njegovu odlučnost da sačuva veru, ćirilicu i duhovni identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
