U pravoslavnom učenju demoni su pali anđeli koji su se svojom slobodnom voljom odvojili od Boga. Stvoreni kao dobri, ali pogordivši se, oni su otpali od svetlosti i istine, postavši protivnici Božjeg poretka i neprijatelji čoveka.
Oni nemaju vlast da silom primoraju čoveka na greh, ali imaju sposobnost da kroz pomisli, sugestije i unutrašnje nagovore utiču na njegove odluke. Njihovo delovanje često počinje neprimetno – kroz sitne misli samopravdanja, osuđivanja drugih, gordosti ili beznađa.
Jedno od glavnih oružja demona jeste izazivanje strasti. Strasti, poput gneva, zavisti, bluda, pohlepe, mržnje ili očajanja, predstavljaju stanje u kojem čovek gubi unutrašnji mir i slobodu. Kada se čovek prepušta strastima, on postepeno slabi svoju duhovnu budnost, a time i sposobnost da razlikuje dobro od zla.
Demoni koriste takva stanja kako bi čoveka udaljili od molitve, posta, pokajanja i zajednice sa Bogom.
Posebno razorno delovanje demoni ispoljavaju u odnosima među ljudima. Oni raspiruju svađe u porodici, razdor među supružnicima, mržnju među braćom i sestrama, netrpeljivost među prijateljima.
Kroz reči izgovorene u gnevu, uvrede, psovke i nasilne misli, čovek postaje oruđe demonske zlobe, često i ne shvatajući kako je do toga došlo.
Pravoslavno učenje upozorava da tamo gde nestaju smirenje i ljubav, tamo se otvara prostor za demonsko delovanje.
Demoni mogu čoveka dovesti i do duhovne obmane. To se dešava kada se čovek previše uzda u sebe, svoje znanje, zanemarujući Crkvu, Sveto pismo i duhovno rasuđivanje.
Takvo stanje, poznato kao prelest, smatra se jednim od najopasnijih, jer čovek misli da je na pravom putu, dok se zapravo sve više udaljava od istine.
Važno mesto u borbi protiv demona zauzima savest. U pravoslavlju se savest smatra Božjim glasom u čoveku, tihim, ali upornim podsetnikom na istinu. Kada savest opominje, kada u čoveku postoji unutrašnji nemir posle greha, to nije kazna, već poziv na buđenje, pokajanje i povratak na pravi put.
Demoni, s druge strane, nastoje da savest umrtve, da čoveka ubede kako greh nije greh, kako "svi tako rade" ili da je već kasno za promenu.
Sveti Luka Krimski jasno je objasnio kako čovek može propoznati da njime upravljaju demoni.
- Znaj da kad god se naljutiš, psuješ, boriš protiv svojih najmilijih, kada u tvom srcu kipi zlo i mržnja, znaj da u tvom srcu deluju demoni. Uhvatite se, prekrstite se i započnite borbu protiv demona. Znajte da svaki put kada vas savest brine, brine i muči, ona vas upozorava da vas demoni sklanjaju sa puta istine. Moramo da znamo da ih prepoznamo u sopstvenim srcima jer ako ne umemo da prepoznamo njihovo prisustvo, nećemo moći da se borimo protiv njih.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga.
