Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
Krštenje je prvi stepenik sa kojeg u hrišćanstvo stupa budući pripadnik crkve. Roditelji tog dana svečano obučeni odlaze u prethodno odabranu crkvu, gde će se čin krštenja dogoditi.
Naravno, osim odabira toaleta za odrasle i odeće koju će beba nositi, kao i kume ili kuma koji će dete privesti svetoj tajni krštenja, te prostorije u kojoj će se nakon toga okupljeni skupiti da proslave prijem novog člana crkve, podjednako je važno i biranje imena za dete.
O tome su roditelji zasigurno dugo promišljali, a u susret pisanju raznoraznih portala o tome kako u crkvi ne može biti krštena osoba, čije ime nije u crkvenim knjigama, za portal religija.rs ovu nedoumicu rešio je vladika mileševski Atanasije.
you tube Republika News
Vladika je odmah naglasio da ime nije uzgred dato, već da o njemu treba dobro promisliti kako bi bilo valjano i odgovarajuće za bebu kojoj se daje.
- Budući da ime ima značenje i nosi iskustvo ličnosti, ono nije mala stvar i važno je mudro ga odabrati. Rani hrišćani su odvajkada svojoj deci davali imena proroka i apostola. Kada roditelj izgovori to ime, recimo Petar odmah se setite apostola. Zbog toga nije svejedno koje ime ćete dati svom detetu, objašnjava za sajt religija.rs mitropolit mileševski Atanasije i dalje otkriva kako bi on pristupio toj "problematici" odabira imena, navodeći brojne primere iz naše istorije kao smernicu.
- "Nomen est omen", lat. "ime je znak, ime nosi značenje". Ja bih preporučio roditeljima, koji su se potrudili da rode dete, da još malo truda ulože u izboru imena za bebu. Miloš, Marko, Lazar, Petar to su imena puna značenja. Naravno treba reći da krštenju nije apsolutna prepreka moderno ime. Preporučljivije, punije i efektnije je detetu dati ime nekog našeg mudraca, junaka, umetnika, proslavljene ličnosti, koje nosi tradiciju u sebi, koje ima puno značenje i koje obnavlja iskustvo života naše istorije i proširuje je, kao što je primera radi Nikola. Mi sa tim imenima idemo u svet.
Rođenje na određen praznik je nekad bilo dovoljno da se prema tome bebi odredi ime. Međutim, u novije vreme je ta tradicija zaboravljena pa se imena daju ličnim odabirom. Stav sagovornika portala religija.rs je jasan.
- Preporučljivo je da se bebi ime da po svecu, jer rođenje na taj dan nije bez značaja. Uvek gledam crkveni kalendar i molim se svecu koji je danas da mi pomogne. Imao sam komšiju koji nije mogao da se odmakne od svog imena. Zvao se Prokopije i uvek je pre značajnog rada govorio "Sveti Prokopije ti pomozi". Ne mora se dete zvati po svecu , ali to jeste preporuka. Detetu na taj način dajemo blagodet, verujući da taj svetac navija za nas i pomaže nam.
Vezano za nedoumicu, da li se ime u ličnoj karti i u crkvenoj knjizi može razlikovati, vladika navodi da treba nastojati da ono bude isto u oba slučaja.
- Iako to nije praksa, u crkvenim knjigama i ličnoj karti mogu biti dva različita imena. Takvi primeri postoje, ali to nije preporučljivo i nije praktično, kao da se jedno ime skriva, pa bih preporučio da ona budu usklađena - zaključuje vladika mileševski Atanasije.
U vremenu kada smo često preplavljeni haosom i zabludama, reči igumana Manastira Podmaije pozivaju na oslobađanje od greha kroz svete tajne. One osvetljavaju konkretan put koji vodi ka životu ispunjenom radošću i istinskim vrednostima.
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Svetu goru ili Jerusalim stavljali su "hadži" ispred svog imena, kako bi se sećali tog važnog putovanja, a ova praksa nema nikakve veze sa islamom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
