Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
U vremenu kada sujeverje i narodni običaji često zasenjuju istinsku veru i duhovne vrednosti, potrebno je da se vratimo na mudre savete naših svetitelja i velikih duhovnika. Sveti vladika Nikolaj Velimirović nas je upozoravao na važnost pravilne zaštite novorođenčeta, ukazujući na značaj crkvenih obreda koji su utemeljeni u pravoslavnoj tradiciji i veri.
- Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća kada svešteno lice pročita Molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva očišćenja nečistote po porođaju - govorio je Vladika Nikolaj Velimirović, naglašavajući važnost pravilnog redosleda crkvenih obreda.
Sveti Vladika je dalje podsećao da se dete po pravilu treba krstiti istog dana po isteku 40 dana od rođenja. Nažalost, često se dešava da mnogi izbegavaju ovo pravilo zbog različitih sujevernih prepreka i izmišljenih razloga.
pexels
Sveta tajna krštenja
- Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje,“ navodi Vladika Nikolaj, jasno ukazujući na besmislenost tih izgovora.
Sveti vladika oštro je osuđuivao plitko razmišljanje i upozoravao da ono vodi putem propasti: .
- Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja - isticao je vladika Nikolaj.
Prava zaštita deteta dolazi kroz veru, molitvu i pridržavanje crkvenih obreda. Kao vernici, trebamo se držati saveta Crkve i Svetih Otaca, oslanjajući se na duhovnu snagu i milost Božju umesto na praznoverja i narodne običaje. Kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i čin krštenja, omogućujemo da naše dete krene putem vere i bude zaštićeno svetim blagoslovom Crkve.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
