Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
U vremenu kada sujeverje i narodni običaji često zasenjuju istinsku veru i duhovne vrednosti, potrebno je da se vratimo na mudre savete naših svetitelja i velikih duhovnika. Sveti vladika Nikolaj Velimirović nas je upozoravao na važnost pravilne zaštite novorođenčeta, ukazujući na značaj crkvenih obreda koji su utemeljeni u pravoslavnoj tradiciji i veri.
- Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća kada svešteno lice pročita Molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva očišćenja nečistote po porođaju - govorio je Vladika Nikolaj Velimirović, naglašavajući važnost pravilnog redosleda crkvenih obreda.
Sveti Vladika je dalje podsećao da se dete po pravilu treba krstiti istog dana po isteku 40 dana od rođenja. Nažalost, često se dešava da mnogi izbegavaju ovo pravilo zbog različitih sujevernih prepreka i izmišljenih razloga.
pexels
Sveta tajna krštenja
- Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje,“ navodi Vladika Nikolaj, jasno ukazujući na besmislenost tih izgovora.
Sveti vladika oštro je osuđuivao plitko razmišljanje i upozoravao da ono vodi putem propasti: .
- Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja - isticao je vladika Nikolaj.
Prava zaštita deteta dolazi kroz veru, molitvu i pridržavanje crkvenih obreda. Kao vernici, trebamo se držati saveta Crkve i Svetih Otaca, oslanjajući se na duhovnu snagu i milost Božju umesto na praznoverja i narodne običaje. Kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i čin krštenja, omogućujemo da naše dete krene putem vere i bude zaštićeno svetim blagoslovom Crkve.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
U besedi za 30. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako revnost i vera jednog smrtnika mogu otkriti Božju silu i čuda koja i danas nadilaze razum.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
