U vremenu kada smo često preplavljeni haosom i zabludama, reči igumana Manastira Podmaije pozivaju na oslobađanje od greha kroz svete tajne. One osvetljavaju konkretan put koji vodi ka životu ispunjenom radošću i istinskim vrednostima.
U svetu koji često izgleda kao vrtlog zbunjujućih informacija i kontradiktornih vrednosti, reči oca Rafaila osvetljavaju put ka životu ispunjenom radošću i istinskim vrednostima. Njegova mudrost nas poziva da preispitamo sopstvene perspektive i otkrijemo dublje istine koje se kriju iza svakodnevnog života. U toj potrazi za smirenjem i prosvetljenjem otvaramo srce i um za spoznaje koje su suštinske za naše postojanje.
- Čovek je biće koje se upodobljava. Dok smo u grehu, mi ne vidimo ili gledamo grešnom dioptrijom - kaže otac Rafailo, oslikavajući suštinu ljudskog postojanja. Greh, kao teret koji nosimo, iskrivljuje naš pogled na svet, a često nas i odvaja od pravog značenja života. U tom stanju sve što smatramo dobrim može se pokazati kao obmana, dok ono što je zaista štetno često izgleda kao izlaz. U tom obrnutom pogledu postajemo zarobljenici sopstvenih zabluda, izgubljeni u labirintu grešnih misli i dela.
Printscreen/Youtube/Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ
Otac Rafailo
- Ono što je dobro za nas, mi vidimo kao loše, a što je loše mi mislimo da je za nas dobro. To je obrnuta perspektiva. Treba se osloboditi od greha. Videti ga, pa onda kroz duhovni tretman Crkve osloboditi ga se. Ako nisi kršten, da te pripremimo za krštenje, pa da te krstimo. Da spadne greh sa tebe - poručuje otac Rafailo, a potom objašnjava:
- To je hirurška intervencija. Ljudi progledaju. Ili, ako si kršten, a grehom začepljen, kroz ispovest i pokajanje progledaćeš. Što bi rekao jedan naš prijatelj posle ispovesti: “Života mi, dioptrija mi se popravila”. Kao da bolje vidi - slikovito kaže iguman, ističući da oslobađanje od greha nije samo duhovni imperativ, već i praktičan savet. To je poziv na promenu perspektive, na preispitivanje sopstvenih vrednosti i na traganje za istinom u svakom trenutku.
Ova slika duhovnog isceljenja poziva nas da tražimo pomoć u Crkvi, koja nas vodi kroz proces samospoznaje i isceljenja. Kroz svete tajne, kao što su krštenje, ispovest, dobijamo priliku da se ponovo rodimo, da oslobodimo dušu tereta greha i pronađemo svetlost u tami. Kao što otac Rafailo ističe, krštenje, ispovest i pričešće nisu samo svete tajne, već hirurška intervencija koja čini da greh spadne s nas. Tada postajemo sposobni da “progledamo”, da sagledamo život iz nove perspektive, oslobođeni svojih tereta.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Na godišnjicu upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog, prisećamo se njegovog života, neumorne borbe za očuvanje vere i snage kojom je vodio narod kroz teška vremena.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
Monahinja iz Belorusije je otkrila tajnu svrsishodnog i isplativog rada, nakon što je naglasila da se svaki predmet na štandu koji prodaje u ime sestrinstva prodaje zahvaljujući jednoj stvari.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok nisu odobravali strast, ali nisu ni osuđivali čoveka - njihova poruka iz 6. veka razbija današnje krajnosti i otkriva put o kome se retko govori.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
U besedi za Nedelju siropusnu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako čuvanje Hristove poruke u sebi donosi život koji smrt ne može dotaći – saznajte tajnu duhovne svetlosti koja menja svaki dan.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
