Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
U vreme kada se potreba za odmorom često pretvara u kult spavanja, sve više se zaboravlja na duhovne posledice lenjosti i prekomernog telesnog sna.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora - onog koji čoveku uzima snagu umesto da mu je vrati.
Protojerej Oleg Stenjajev, oslanjajući se na bogato iskustvo svetih otaca, govori da san nije greh, ali i zašto, kada pređe granicu, postaje ozbiljna prepreka duhovnom životu.
Protojerej Oleg Stenjajev započinje jasno:
- Nije greh spavati. Ali sve treba da zna svoje granice.
Pozivajući se na svetog i pravednog oca Jovana Kronštatskog, Stenjajev prenosi njegovo duboko viđenje života i snova:
- Naš život na zemlji je san, san i stalno i postepeno umiranje, a ne život; želim istinski, stvarni, Božanski život, svojstven biću stvorenom po liku i podobiju Božijem. Bože moj, kakve snove sanjamo kada spavamo noću, ujutru ili uveče! To su sanjarenja, fantazije, i to često grešne! To je gubljenje vremena za Boga, za život u ljubavi Božijoj...
U nastavku Stenjajev podvlači upozorenje svetitelja:
- Za one koji dugo spavaju, duhovni interesi postaju tuđi, molitva postaje teška, spoljašnja i bezdušna, a interesi plotski dolaze u prvi plan – hrana i piće, profit, igre, razne zabave. Prekomerni san je štetan, slabi dušu i telo.
Osvrćući se na duhovnu borbu koja se vodi i tokom sna, protojerej navodi reči svetog Jovana Lestvičnika:
- Kada legnemo u krevet, moramo biti posebno budni i trezni; jer se tada sam naš um, bez tela, bori sa demonima; i ako se desi da je sladostrasan ili ispunjen sladostrasnim snovima, onda dobrovoljno postaje izdajnik.
Naglašava i da snovi ne treba da imaju mesto u čovekovoj svesti po buđenju:
- Ako smo nešto sanjali u snu, onda se po buđenju toga ne sme sećati. Sveti Jovan je pisao: "Niko ne treba da zamišlja u svom umu tokom dana snove koji se dešavaju u snu; jer je to namera demona, da nas oskvrne snovima dok smo budni".
Stenjajev potom daje praktičan savet kako da se oslobodimo pamćenja snova:
- Želim da vam dam savet: da ne biste pamtili svoje snove, ne treba da pokušavate da se setite šta ste sanjali kada se probudite. Ljudsko pamćenje je tako ustrojeno da ako ne reprodukujemo san u svojoj svesti ujutru, kada se probudimo, nećemo ga se sećati.
Prekomerni san, prema njegovim rečima, vodi u lenjost, a Sveto pismo nas i u tom pogledu opominje:
- Prekomerni san čini čoveka lenjim. Pismo kaže: "Malo spavanja, malo dremanja, malo sklopljenih ruku da legneš: tada će tvoje siromaštvo doći kao putnik, i tvoja oskudica kao lopov". (Posl. 6:10-11).“
Na kraju, protojerej se osvrće i na savremene medicinske preporuke, potvrđujući da i medicina prepoznaje štetnost viška sna:
- Lekari kažu da je sedam-osam sati sna dovoljno da se osoba normalno odmori. Sve ostalo je prekomerno i štetno i za dušu i za telo.
Printscreen/pravoslavie.sk
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
U trenucima tuge porodica često ne zna kako da postupi. Sveštenici podsećaju na značaj molitve i dostojanstvenog oproštaja, uz redosled koraka koji se preporučuje nakon upokojenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
U trenucima tuge porodica često ne zna kako da postupi. Sveštenici podsećaju na značaj molitve i dostojanstvenog oproštaja, uz redosled koraka koji se preporučuje nakon upokojenja.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Patlidžan, tikvica, paprika, paradajz i mleveno meso pretvaraju se u neodoljivu musaku sa zapečenim prelivom od jaja i sira, a priprema je jednostavna i idealna za porodičnu trpezu.
Od molitve pred polazak do posete drevnim pravoslavnim hramovima širom Evrope, ovaj vodič otkriva kako vernici mogu da sačuvaju duhovnu vezu i tokom najbezbrižnijih dana u godini.
Privedeni Viktorija i Igor tvrdili su da nisu znali da je takav čin zabranjen u nekadašnjoj hrišćanskoj svetinji, dok turske vlasti proveravaju okolnosti događaja i odlučuju o eventualnim daljim merama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
