Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
U vreme kada se potreba za odmorom često pretvara u kult spavanja, sve više se zaboravlja na duhovne posledice lenjosti i prekomernog telesnog sna.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora - onog koji čoveku uzima snagu umesto da mu je vrati.
Protojerej Oleg Stenjajev, oslanjajući se na bogato iskustvo svetih otaca, govori da san nije greh, ali i zašto, kada pređe granicu, postaje ozbiljna prepreka duhovnom životu.
Protojerej Oleg Stenjajev započinje jasno:
- Nije greh spavati. Ali sve treba da zna svoje granice.
Pozivajući se na svetog i pravednog oca Jovana Kronštatskog, Stenjajev prenosi njegovo duboko viđenje života i snova:
- Naš život na zemlji je san, san i stalno i postepeno umiranje, a ne život; želim istinski, stvarni, Božanski život, svojstven biću stvorenom po liku i podobiju Božijem. Bože moj, kakve snove sanjamo kada spavamo noću, ujutru ili uveče! To su sanjarenja, fantazije, i to često grešne! To je gubljenje vremena za Boga, za život u ljubavi Božijoj...
U nastavku Stenjajev podvlači upozorenje svetitelja:
- Za one koji dugo spavaju, duhovni interesi postaju tuđi, molitva postaje teška, spoljašnja i bezdušna, a interesi plotski dolaze u prvi plan – hrana i piće, profit, igre, razne zabave. Prekomerni san je štetan, slabi dušu i telo.
Osvrćući se na duhovnu borbu koja se vodi i tokom sna, protojerej navodi reči svetog Jovana Lestvičnika:
- Kada legnemo u krevet, moramo biti posebno budni i trezni; jer se tada sam naš um, bez tela, bori sa demonima; i ako se desi da je sladostrasan ili ispunjen sladostrasnim snovima, onda dobrovoljno postaje izdajnik.
Naglašava i da snovi ne treba da imaju mesto u čovekovoj svesti po buđenju:
- Ako smo nešto sanjali u snu, onda se po buđenju toga ne sme sećati. Sveti Jovan je pisao: "Niko ne treba da zamišlja u svom umu tokom dana snove koji se dešavaju u snu; jer je to namera demona, da nas oskvrne snovima dok smo budni".
Stenjajev potom daje praktičan savet kako da se oslobodimo pamćenja snova:
- Želim da vam dam savet: da ne biste pamtili svoje snove, ne treba da pokušavate da se setite šta ste sanjali kada se probudite. Ljudsko pamćenje je tako ustrojeno da ako ne reprodukujemo san u svojoj svesti ujutru, kada se probudimo, nećemo ga se sećati.
Prekomerni san, prema njegovim rečima, vodi u lenjost, a Sveto pismo nas i u tom pogledu opominje:
- Prekomerni san čini čoveka lenjim. Pismo kaže: "Malo spavanja, malo dremanja, malo sklopljenih ruku da legneš: tada će tvoje siromaštvo doći kao putnik, i tvoja oskudica kao lopov". (Posl. 6:10-11).“
Na kraju, protojerej se osvrće i na savremene medicinske preporuke, potvrđujući da i medicina prepoznaje štetnost viška sna:
- Lekari kažu da je sedam-osam sati sna dovoljno da se osoba normalno odmori. Sve ostalo je prekomerno i štetno i za dušu i za telo.
Printscreen/pravoslavie.sk
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
