Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
U vreme kada se potreba za odmorom često pretvara u kult spavanja, sve više se zaboravlja na duhovne posledice lenjosti i prekomernog telesnog sna.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora - onog koji čoveku uzima snagu umesto da mu je vrati.
Protojerej Oleg Stenjajev, oslanjajući se na bogato iskustvo svetih otaca, govori da san nije greh, ali i zašto, kada pređe granicu, postaje ozbiljna prepreka duhovnom životu.
Protojerej Oleg Stenjajev započinje jasno:
- Nije greh spavati. Ali sve treba da zna svoje granice.
Pozivajući se na svetog i pravednog oca Jovana Kronštatskog, Stenjajev prenosi njegovo duboko viđenje života i snova:
- Naš život na zemlji je san, san i stalno i postepeno umiranje, a ne život; želim istinski, stvarni, Božanski život, svojstven biću stvorenom po liku i podobiju Božijem. Bože moj, kakve snove sanjamo kada spavamo noću, ujutru ili uveče! To su sanjarenja, fantazije, i to često grešne! To je gubljenje vremena za Boga, za život u ljubavi Božijoj...
U nastavku Stenjajev podvlači upozorenje svetitelja:
- Za one koji dugo spavaju, duhovni interesi postaju tuđi, molitva postaje teška, spoljašnja i bezdušna, a interesi plotski dolaze u prvi plan – hrana i piće, profit, igre, razne zabave. Prekomerni san je štetan, slabi dušu i telo.
Osvrćući se na duhovnu borbu koja se vodi i tokom sna, protojerej navodi reči svetog Jovana Lestvičnika:
- Kada legnemo u krevet, moramo biti posebno budni i trezni; jer se tada sam naš um, bez tela, bori sa demonima; i ako se desi da je sladostrasan ili ispunjen sladostrasnim snovima, onda dobrovoljno postaje izdajnik.
Naglašava i da snovi ne treba da imaju mesto u čovekovoj svesti po buđenju:
- Ako smo nešto sanjali u snu, onda se po buđenju toga ne sme sećati. Sveti Jovan je pisao: "Niko ne treba da zamišlja u svom umu tokom dana snove koji se dešavaju u snu; jer je to namera demona, da nas oskvrne snovima dok smo budni".
Stenjajev potom daje praktičan savet kako da se oslobodimo pamćenja snova:
- Želim da vam dam savet: da ne biste pamtili svoje snove, ne treba da pokušavate da se setite šta ste sanjali kada se probudite. Ljudsko pamćenje je tako ustrojeno da ako ne reprodukujemo san u svojoj svesti ujutru, kada se probudimo, nećemo ga se sećati.
Prekomerni san, prema njegovim rečima, vodi u lenjost, a Sveto pismo nas i u tom pogledu opominje:
- Prekomerni san čini čoveka lenjim. Pismo kaže: "Malo spavanja, malo dremanja, malo sklopljenih ruku da legneš: tada će tvoje siromaštvo doći kao putnik, i tvoja oskudica kao lopov". (Posl. 6:10-11).“
Na kraju, protojerej se osvrće i na savremene medicinske preporuke, potvrđujući da i medicina prepoznaje štetnost viška sna:
- Lekari kažu da je sedam-osam sati sna dovoljno da se osoba normalno odmori. Sve ostalo je prekomerno i štetno i za dušu i za telo.
Printscreen/pravoslavie.sk
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
Tokom liturgije nastojateljica Voljavče proizvedena je u čin igumanije, sa pravom nošenja naprsnog krsta.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Prema pravoslavnom predanju, duša nakon smrti samo započinje drugačiji način života.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog mučenika Longina Stotnika. Katolička crkva spominje Svetu Hedvigu i Svetu Margaretu Mariju Alakok, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava na reakcije koje često pravdamo tuđim postupcima, ne sluteći šta one otkrivaju o našem duhovnom stanju i zašto je važno da ih prepoznamo na vreme.
Iz ljubavi prema Hristu, Dionisije se odrekao dotadašnjeg položaja i ostavio porodični život kako bi se u potpunosti posvetio služenju Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
