Zašto katolici i pravoslavci ne slave Božić istog dana i zašto su neki pravoslavci slavili Hristovo rođenje 25. decembra, a drugi će 7. januara, objašnjava kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić.
Rimokatolička crkva i svi hrišćani koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru proslavili su Božić, dan rođenja Isusa Hrista - 25. decembra.
Tog dana su Božić proslavile i mnoge zemlje sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, poput Grčke, Bugarske, Rumunije, Ukrajine…
Zašto katolici i pravoslavci ne slave Božić istog dana i zašto su neki pravoslavci slavili Hristovo rođenje 25. decembra, a drugi će 7. januara, objašnjava kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić.
Za početak, on podseća da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) umalo promenila kalendar 1923, ali to ne bi bio Gregorijanski, već „reformisani julijanski kalendar“ koji je izradio čuveni srpski naučnik Milutin Milanković.
- Srpska pravoslavna crkva, koja je na na Pravoslavnom saboru u Carigradu 1923. bila ispred pravoslavnih crkava, imala je zadatak da podnese svoj predlog budućeg kalendara. Zato je angažovala najvećeg stručnjaka za tu oblast, našeg proslavljenog naučnika Milutina Milankovića. Njegov kalendar je bio najprecizniji kalendar koji je ustanovljen, i njime je bilo predviđeno približavanje julijanskog i gregorijanskog, ali na kraju nije prihvaće - počinje priču Janjić.
Rezultat Milankovićevog proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok, primera radi, svetski priznat gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina.
Po Milankovićevom kalendaru svi meseci imaju po 30 dana, osim februara, koji ima 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini.
Njegov kalendar su te 1923. odmah prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, kao i mnoge druge.
I Ruska pravoslavna crkva prihvatila je Milankovićev kalendar, ali ga se po povratku u zemlju odrekla, da bi njenim stopama uskoro krenula i SPC.
Janjić objašnjava da je zbog toga došlo do „malog raskoraka unutar pravoslavnih crkava“, dodajući da su neke pravoslavne crkve u međuvremenu počele da slave Božić prema gregorijanskom kalendaru, a da su neke su, poput Srpske, Ruske, Jerusalimske, ostale odane julijanskom.
- Svaka crkva je imala neki svoj razlog zbog kog nije prihvatila Milankovićevu reformu. Naša država je prihvatila gregorijanski kalendar, ali mimo crkve, pa je tako u kraljevini SHS nastao raskorak između države i crkve. Država je prešla na gregorijanski kalendar kao na zapadu, a crkva je ostala pri julijanskom - pojašnjava Janjić.
Iako su se zvanični razlozi zbog kojih SPC nije prihavtila Milankovićev kalendar odnosili na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje petrovdanskog posta, postoje i teorije koje kažu da se reforma izjalovila zbog toga što je SPC smatrala da kralj Aleksandar time želi da učvrsti svoju moć.
Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar prelaskom na Milankovićev kalendar želi da udovolji Hrvatima u Kraljevini SHS, pa je njeno odbijanje kalendara bio čin pokazivanja moći u odnosu na kralja.
Po rečima Janjića, odluka o prelasku na neki drugi, ili ostajanju pri svom kalendaru nije samo „puka odluka“, već sa sobom nosi i određenu težinu.
- Određenje kalendara ima mnogo veći značaj i mnogo dublju suštinu, to nije samo pitanje da li ćemo neki praznik slaviti ovog ili onog dana. To je pitanje da li ćemo uvažavati činjenice na osnovu kojih se određuje kalendar. Patrijarh Pavle je to možda najbolje objasnio, rekavši da „događaje ne određuje kalendar, već događaji određuju kalendar“. To znači da mi prema nekom događaju određujemo kalendar i računamo vreme“, zaključuje Janjić.
10/23 mart 1924: Konstantinopoljska, Kiparska i Grčka
1/14 oktobar 1924: Poljska, ali danas ga se pridržavaju samo neke parohije
1/14 oktobar 1924: Rumunska
1/14 oktobar 1928: Aleksandrijska i Antiohijska
20. decembar 1968: Bugarska
1. septembar 2023: Pravoslavna ukrajinska crkva
Crkve koje su prihvatile novi kalendar poznate su kao Novi kalendaristi.
Novi kalendar nije prihvaćen od strane pravoslavnih crkava u Gruziji, Jerusalimu, Makedoniji, Svetoj Gori, Rusiji, Srbiji, Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (pod Moskovskoj patrijaršiji) (status nije definisan), niti od strane grčkih starokalendara.
Možda je Advent u Zagrebu zvanično jedan od najlepših u Evropi, ali ovih dana je za srpske turiste, bar prema korisnicima društvenih mreža, Temišvar još veći hit. Najviše zbog cena.
Katoličke crkve je takođe poželo mir u Svetoj zemlji – u Palestini, Izraelu, kao i u Libanu, Siriji i na celom Bliskom istoku.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Papa Franja je pre dva dana svečano otvorio ulaz u baziliku, poznat kao Sveta vrata, označivši na taj način početak obeležavanja Jubilarne godine, koju rimokatolička crkva slavi svakih 25 godina, navela je američka agencija.
Svetitelj se javio u snu jednom svešteniku u Bariju i rekao mu da se mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pravoslavni grad.
Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
U prisustvu patrijarha Porfirija, arhijereja i bogoslova, slava kapele Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu obeležena je uz dolazak čestice moštiju svetitelja, koji je bio i učitelj ovog svetog učilišta.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu.
Sveti Oci su učili da bez smirenja nema spasenja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Brutalan napad na crkvenu zajednicu u nigerijskoj državi Plato dogodio se neposredno posle božićne službe. Među ubijenima su trudnica i cela porodica, dok vlasti i dalje ignorišu pozive za zaštitu hrišćanske populacije.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
Francuska Narodna skupština usvojila je u prvom čitanju zakon koji dozvoljava asistirano samoubistvo, uz mogućnost da smrtonosni preparat pacijent primi sam ili uz pomoć lekara.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu.
Sveti Oci su učili da bez smirenja nema spasenja.
Zainteresovani mogu najave, preglede i najznačajnije izvode iz ove i budućih epizoda pratiti putem Instagram naloga Pravoslavlje, TikToka Pravoslavlje i Fejsbuka Pravoslavlje.
Zainteresovani mogu najave, preglede i najznačajnije izvode iz ove i budućih epizoda pratiti putem Instagram naloga Pravoslavlje, TikToka Pravoslavlje i Fejsbuka Pravoslavlje.
Video spot za pesmu u kojoj je otpevala stihove Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića „Pomozi nam, višnji Bože“, snimila je u Ohridu.
Imajući u vidu da pričamo o veličanstvenoj umetnici, koja je ostavila neizbrisiv trag - osobi koja ima pokriće da priča o uspehu, nije na odmet da otkrijem i kakav je njen odnos sa Bogom bio.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
Video spot za pesmu u kojoj je otpevala stihove Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića „Pomozi nam, višnji Bože“, snimila je u Ohridu.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Na kraju sveta možda možete očekivati gotovo sve... ali ovaj pravoslavni hram među pingvinima ipak izgleda iznenađujuće!
