Zašto katolici i pravoslavci ne slave Božić istog dana i zašto su neki pravoslavci slavili Hristovo rođenje 25. decembra, a drugi će 7. januara, objašnjava kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić.
Rimokatolička crkva i svi hrišćani koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru proslavili su Božić, dan rođenja Isusa Hrista - 25. decembra.
Tog dana su Božić proslavile i mnoge zemlje sa većinskim pravoslavnim stanovništvom, poput Grčke, Bugarske, Rumunije, Ukrajine…
Zašto katolici i pravoslavci ne slave Božić istog dana i zašto su neki pravoslavci slavili Hristovo rođenje 25. decembra, a drugi će 7. januara, objašnjava kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić.
Za početak, on podseća da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) umalo promenila kalendar 1923, ali to ne bi bio Gregorijanski, već „reformisani julijanski kalendar“ koji je izradio čuveni srpski naučnik Milutin Milanković.
- Srpska pravoslavna crkva, koja je na na Pravoslavnom saboru u Carigradu 1923. bila ispred pravoslavnih crkava, imala je zadatak da podnese svoj predlog budućeg kalendara. Zato je angažovala najvećeg stručnjaka za tu oblast, našeg proslavljenog naučnika Milutina Milankovića. Njegov kalendar je bio najprecizniji kalendar koji je ustanovljen, i njime je bilo predviđeno približavanje julijanskog i gregorijanskog, ali na kraju nije prihvaće - počinje priču Janjić.
Rezultat Milankovićevog proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok, primera radi, svetski priznat gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina.
Po Milankovićevom kalendaru svi meseci imaju po 30 dana, osim februara, koji ima 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini.
Njegov kalendar su te 1923. odmah prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, kao i mnoge druge.
I Ruska pravoslavna crkva prihvatila je Milankovićev kalendar, ali ga se po povratku u zemlju odrekla, da bi njenim stopama uskoro krenula i SPC.
Janjić objašnjava da je zbog toga došlo do „malog raskoraka unutar pravoslavnih crkava“, dodajući da su neke pravoslavne crkve u međuvremenu počele da slave Božić prema gregorijanskom kalendaru, a da su neke su, poput Srpske, Ruske, Jerusalimske, ostale odane julijanskom.
- Svaka crkva je imala neki svoj razlog zbog kog nije prihvatila Milankovićevu reformu. Naša država je prihvatila gregorijanski kalendar, ali mimo crkve, pa je tako u kraljevini SHS nastao raskorak između države i crkve. Država je prešla na gregorijanski kalendar kao na zapadu, a crkva je ostala pri julijanskom - pojašnjava Janjić.
Iako su se zvanični razlozi zbog kojih SPC nije prihavtila Milankovićev kalendar odnosili na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje petrovdanskog posta, postoje i teorije koje kažu da se reforma izjalovila zbog toga što je SPC smatrala da kralj Aleksandar time želi da učvrsti svoju moć.
Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar prelaskom na Milankovićev kalendar želi da udovolji Hrvatima u Kraljevini SHS, pa je njeno odbijanje kalendara bio čin pokazivanja moći u odnosu na kralja.
Po rečima Janjića, odluka o prelasku na neki drugi, ili ostajanju pri svom kalendaru nije samo „puka odluka“, već sa sobom nosi i određenu težinu.
- Određenje kalendara ima mnogo veći značaj i mnogo dublju suštinu, to nije samo pitanje da li ćemo neki praznik slaviti ovog ili onog dana. To je pitanje da li ćemo uvažavati činjenice na osnovu kojih se određuje kalendar. Patrijarh Pavle je to možda najbolje objasnio, rekavši da „događaje ne određuje kalendar, već događaji određuju kalendar“. To znači da mi prema nekom događaju određujemo kalendar i računamo vreme“, zaključuje Janjić.
10/23 mart 1924: Konstantinopoljska, Kiparska i Grčka
1/14 oktobar 1924: Poljska, ali danas ga se pridržavaju samo neke parohije
1/14 oktobar 1924: Rumunska
1/14 oktobar 1928: Aleksandrijska i Antiohijska
20. decembar 1968: Bugarska
1. septembar 2023: Pravoslavna ukrajinska crkva
Crkve koje su prihvatile novi kalendar poznate su kao Novi kalendaristi.
Novi kalendar nije prihvaćen od strane pravoslavnih crkava u Gruziji, Jerusalimu, Makedoniji, Svetoj Gori, Rusiji, Srbiji, Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (pod Moskovskoj patrijaršiji) (status nije definisan), niti od strane grčkih starokalendara.
Možda je Advent u Zagrebu zvanično jedan od najlepših u Evropi, ali ovih dana je za srpske turiste, bar prema korisnicima društvenih mreža, Temišvar još veći hit. Najviše zbog cena.
Katoličke crkve je takođe poželo mir u Svetoj zemlji – u Palestini, Izraelu, kao i u Libanu, Siriji i na celom Bliskom istoku.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Papa Franja je pre dva dana svečano otvorio ulaz u baziliku, poznat kao Sveta vrata, označivši na taj način početak obeležavanja Jubilarne godine, koju rimokatolička crkva slavi svakih 25 godina, navela je američka agencija.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Svrha pričešća jeste duhovno očišćenje, isceljenje duše i tela, učvršćenje vere i priprema za večni život.
