Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri.
Bogdan iz Srbije napravio je kartašku igru koja je izazvala mnogo reakcija na društvenim mrežama. Naime, on je po uzoru na planetarno popularne igre osmislio igru "Pravoslavni heroji", a u kojoj se na kartama nalaze srpske svetinje, sveci, uz još nekoliko detalja iz crkvenih kanona pravoslavlja.
Ona je namenjena za dve osobe, a kao cilj se navodi postizanje vere. Najveći broj poena dolazi preko karti na kojima se nalaze zadužbine srpskih vladara, a kao najbitnije karte u samoj igri navode se slike svetaca poput svetog Nikole, Svetog cara Lazara, Svetog Ćirila, Svetog Save, Svete Petke, arhanđela Gavrila.
Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri, pa tako ispod slike Svetog Nikole stoji opis "Sposobnost - čudotvorstvo; Izaberite jednu molitvu iz vašeg molitvenika, dodajte je u ruku. Ukoliko vam je molitvenik prazan, dodelite sebi pet poena vere".
Kao najveći "kamen spoticanja" za igrače, ubačen je element karti "smrtnih grehova", koji kada jedan od takmičara izvuče kartu, može da ostane bez vere. Kada dođe do toga, takmičar se kroz karte "Molitve" vraća u igru. Kao ponuđene navedene su "Molitva Svetom Savi", "Molitva Svetom Georgiju", "Molitva Svetom Vasiliju", gde se ispod svake od njih, nalazi i koji "Blagoslov" takmičar dobija.
Ono što se navodi kao jedan od glavnih poteza u igri, jeste da takmičar posle svake karte "Molitve", mora da se preksrsti, jer u suprotnom, poeni idu protivniku, odnosno, "Komšiji", kako se navodi u video snimku predstavljanja igrice. Takođe, ispod samog videa u opisu rečeno je kako je cilj igre postizanje vere i upoznavanje sa pravoslavnim elementima, te da je mogu igrati svi uzrasti.
U istom snimku se navodi kako se kroz igru takmičari upoznaju sa svim crkvama i manastirima u Srbiji, svecima iz svih perioda hrišćanstva, kao i sa "nebeskim slugama". Oni koji budu želeli da probaju da igraju ovu kartašku igru moći će da biraju između dva špila "Srpska slava" i "Časna kruna".
Kako je tvorac igrice napisao, potrudio se da same karte budu što jednostavnije većem broju ljudi. Takođe, objasnio je i odakle mu ideja, kao i zbog čega je baš odabrao ime "Pravoslavni heroji".
- Hteo sam da naziv da do znanja da je igra religiozne prirode. Dvoumio sam se između "Junaci" i "Heroji", ovo "Heroji" mi se uklapalo u fantazi estetiku. A što se tiče dizajna, potrudio sam se da bude što prostiji i čitljiviji, pravila su inače poprilično prosta. Ovo je sve u procesu konceptualizacije, ima da se menja još. Primera radi, da napišem ime i tip karte (molitva, hram, greh...) pošto boje nisu dovoljne.
U komentarima koji su nastupili ispod njegove najnovije objave pohvalili su njegovo zalaganje, piše "Blic".
Po tim prvim pomislima će se odvijati i umna aktivnost tog dana, kaže otac Rafailo.
Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa.
Ne negirajući da je bilo svetaca i proroka kojima je kroz snove Bog objavljavao svoju volju, otac Aleksandar naglašava da je to baš retko.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
