Neka svako ko uđe u hram prepozna u bojama više od običnih tonova — prepozna simbole vere, nade, ljubavi i spasenja.
Simbolika je prisutna svuda u pravoslavnoj crkvi, pa tako i u bojama. Ovo su neka osnovna pravila kada sveštenici oblače odeždu različitih boja.
Crvena je boja krvi Gospodnje i mučenika koji su stradali za njega. To je boja žrtvovanja. Sveštenici je nose na praznike Svetih mučenika, ali isto tako se može nositi i na velike praznike kako bi označili svečanost i radovanje tog dana jer crvena jeste i radost.
Zelena je boja obnavljanja. Priroda tada buja i kiti se zelenilom nakon zime. Nosi se na dan Silaska Duha Svetoga na Apostole, ali može i u toku Velikog Posta.
Žuta boja simoblizuje Veliki praznici. Više treba da gledamo na ovo kao na zlatnu boju nego na žutu. Hristos je pobedio smrt. Svako od onih ko je poverovao u Njega dobio je i zlatnu krunu (sada bi rekli možda „zlatnu medalju“, kao venac na glavi.
Simbolika plave boje je vezana za čistoću Bogomajke, te se zbog toga stavlja na proslavi Bogorodičnih praznika.
Simbolika ove boje je vezana za čistoću…svetlost…te se nosi na velike praznike.
Tamne boje, asociraju na žalost. Nose se u toku Velikog posta, i Krstovdan. Simbolika ljubičaste je i to što su rimski vojnici koji su mučili Gospoda na Krstu, nosili ljubičastu. Tako da je to i asocijacija na Njegovo stradanje.
Simbolika boja u Pravoslavnoj crkvi je duboko ukorenjena u tradiciji i bogoslovlju, pružajući vernicima jedan sloj duhovnog značenja koji nadmašuje estetiku. Svaka boja, od crvene do svetlo zlatne, priča svoju priču, simbolizujući Hristovu žrtvu, radost Vaskrsenja, čistotu Bogorodice ili žalost zbog stradanja.
Ove boje nisu samo vizuelni elementi već i podsetnici na sveštenu istoriju i duhovne istine koje crkva vekovima čuva. Razumevanje simbolike boja produbljuje veru i omogućava vernicima da osete veću povezanost sa praznicima i liturgijom, pomažući da svaki verski događaj bude proživljen u svoj svojoj dubini.
Neka svako ko uđe u hram prepozna u bojama više od običnih tonova — prepozna simbole vere, nade, ljubavi i spasenja.
On objašnjava da, kada imamo poverenje u našeg stvoritelja, naša duša postaje upokojena, a bezbrižnost prirodno stanje uma. Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti. Nastojatelj hrama posvećenog svetom Nikolaju u Kuznjecu objašnjava zašto nije svaki duhovnik istovremeno i duhovni otac i govori o razlici koja određuje put spasenja, kao i o suštini odnosa između pastira i njegovog duhovnog čeda. Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu, istakao je otac Mihail.
Tim Graham / robertharding / Profimedia
Podsetnici na sveštenu istoriju i duhovne istine
Duhovna riznica
11:27 | 18.02.2025
KAKO PREVAZIĆI SVAKODNEVNE BRIGE? Otac Rafailo dao savet: Sve je lakše ako se pridržavate ovoga
Duhovna riznica
14:49 | 26.02.2025
KAKVA JE POSMRTNA SUDBINA NEKRŠTENE DECE: Starac Sava o jednom od najbolnijih pitanja hrišćanstva
Duhovna riznica
20:12 | 26.02.2025
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU DUHOVNIKA I DUHOVNOG OCA? Protojerej Vladimir Vorobjev poručuje: „Jedan vas ispoveda, drugi vas direktno vodi ka spasenju“
Duhovna riznica
10:42 | 05.03.2025
ZAŠTO NIKAD NE SMEMO DA OSUDIMO ILI SE POSVAĐAMO SA SVEŠTENIKOM! Otac Mihail otkriva da je to veliki greh, a kazna je surova
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi.
Čučanj tokom metanija aktivira mišiće potkolenice koji pumpaju krv, čime se srce rastereće i relaksira.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
