Neka svako ko uđe u hram prepozna u bojama više od običnih tonova — prepozna simbole vere, nade, ljubavi i spasenja.
Simbolika je prisutna svuda u pravoslavnoj crkvi, pa tako i u bojama. Ovo su neka osnovna pravila kada sveštenici oblače odeždu različitih boja.
Crvena je boja krvi Gospodnje i mučenika koji su stradali za njega. To je boja žrtvovanja. Sveštenici je nose na praznike Svetih mučenika, ali isto tako se može nositi i na velike praznike kako bi označili svečanost i radovanje tog dana jer crvena jeste i radost.
Zelena je boja obnavljanja. Priroda tada buja i kiti se zelenilom nakon zime. Nosi se na dan Silaska Duha Svetoga na Apostole, ali može i u toku Velikog Posta.
Žuta boja simoblizuje Veliki praznici. Više treba da gledamo na ovo kao na zlatnu boju nego na žutu. Hristos je pobedio smrt. Svako od onih ko je poverovao u Njega dobio je i zlatnu krunu (sada bi rekli možda „zlatnu medalju“, kao venac na glavi.
Simbolika plave boje je vezana za čistoću Bogomajke, te se zbog toga stavlja na proslavi Bogorodičnih praznika.
Simbolika ove boje je vezana za čistoću…svetlost…te se nosi na velike praznike.
Tamne boje, asociraju na žalost. Nose se u toku Velikog posta, i Krstovdan. Simbolika ljubičaste je i to što su rimski vojnici koji su mučili Gospoda na Krstu, nosili ljubičastu. Tako da je to i asocijacija na Njegovo stradanje.
Simbolika boja u Pravoslavnoj crkvi je duboko ukorenjena u tradiciji i bogoslovlju, pružajući vernicima jedan sloj duhovnog značenja koji nadmašuje estetiku. Svaka boja, od crvene do svetlo zlatne, priča svoju priču, simbolizujući Hristovu žrtvu, radost Vaskrsenja, čistotu Bogorodice ili žalost zbog stradanja.
Ove boje nisu samo vizuelni elementi već i podsetnici na sveštenu istoriju i duhovne istine koje crkva vekovima čuva. Razumevanje simbolike boja produbljuje veru i omogućava vernicima da osete veću povezanost sa praznicima i liturgijom, pomažući da svaki verski događaj bude proživljen u svoj svojoj dubini.
Neka svako ko uđe u hram prepozna u bojama više od običnih tonova — prepozna simbole vere, nade, ljubavi i spasenja.
On objašnjava da, kada imamo poverenje u našeg stvoritelja, naša duša postaje upokojena, a bezbrižnost prirodno stanje uma. Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti. Nastojatelj hrama posvećenog svetom Nikolaju u Kuznjecu objašnjava zašto nije svaki duhovnik istovremeno i duhovni otac i govori o razlici koja određuje put spasenja, kao i o suštini odnosa između pastira i njegovog duhovnog čeda. Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu, istakao je otac Mihail.
Tim Graham / robertharding / Profimedia
Podsetnici na sveštenu istoriju i duhovne istine
Duhovna riznica
11:27 | 18.02.2025
KAKO PREVAZIĆI SVAKODNEVNE BRIGE? Otac Rafailo dao savet: Sve je lakše ako se pridržavate ovoga
Duhovna riznica
14:49 | 26.02.2025
KAKVA JE POSMRTNA SUDBINA NEKRŠTENE DECE: Starac Sava o jednom od najbolnijih pitanja hrišćanstva
Duhovna riznica
20:12 | 26.02.2025
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU DUHOVNIKA I DUHOVNOG OCA? Protojerej Vladimir Vorobjev poručuje: „Jedan vas ispoveda, drugi vas direktno vodi ka spasenju“
Duhovna riznica
10:42 | 05.03.2025
ZAŠTO NIKAD NE SMEMO DA OSUDIMO ILI SE POSVAĐAMO SA SVEŠTENIKOM! Otac Mihail otkriva da je to veliki greh, a kazna je surova
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zgrade su paljene dok su ljudi spavali, a svako ko je pokušao da pobegne napadnut je mačetama.
Rešenje, prema pravoslavnoj misli, nije u bežanju od tuge, već u promeni pogleda na život.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
Đavo kuša sve i svakome pristupa na drugačiji način.
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Objašnjava da je na tom putu potrebno da imamo snage da sebe pogledamo u oči i nama samima priznamo sopstvene slabosti.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
Arhiepiskop vršački i mitropolit banatski ove godine slavi pedeset godina od monaškog postriga i četiri decenije episkopske službe, a iza njega je put kroz ratove, izgnanstva, bogoslovije i hiljade duša koje mu duguju duhovno preobraženje.
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
U manastiru gde post ima ukus mira, mati Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci, uz molitvu i blagoslov, postaju trpeza dostojna praznika — donosimo vam recept iz knjige Srpski posni kuvar koji se ne zaboravlja.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
