Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu, istakao je otac Mihail.
Sveštenik je duhovni vođa i posrednik između vernika i Boga, čiji je osnovni zadatak da vodi svoju zajednicu kroz različite aspekte verskog života. On je odgovoran za obavljanje ključnih liturgijskih obreda, kao što su liturgija, krštenja, venčanja, sahrane i ispovesti, kao i za blagoslove domova, ljudi...
Jedna od njegovih glavnih uloga je tumačenje Svetog pisma i pružanje duhovnog vođstva vernicima, savetujući ih o moralnim i duhovnim pitanjima, te da im pomogne da primene verske vrednosti u svakodnevnom životu.
Njihov rad se često proširuje i na širu zajednicu, gde učestvuju u humanitarnim, socijalnim i obrazovnim aktivnostima. Sveštenik je takođe odgovoran za očuvanje duhovne tradicije Crkve, prenoseći je na buduće generacije i nastavljajući neprekinuti lanac duhovnog nasleđa koji seže još od apostola.
On je primer, podrška i opomena vernicima, nosioci nade i ljubavi, koji inspirišu ljude da žive bolje, u skladu sa duhovnim vrednostima.
Ruski sveštenik Mihail Samohin jednom priliko je objasnio da je sporenje sa sveštenikom, ali i osuđivanje sveštenika, veliki greh, mada i oni mogu da pogreše.
- Ni mesto, ni čin ne spasavaju čoveka, već život po Božijim zapovestima. Veliki je greh osuditi bilo kog čoveka. Mi tada uzimamo na sebe ono što pripada Bogu, koji jedini zna početak i kraj, uzroke i posledice. Osuđujući, mi se unutar sebe saglašavamo sa mišlju o tome da imamo pravo na to, to jest da smo bolji od onoga koga osuđujemo. To je nezdravo duhovno stanje, koje nanosi štetu pre svega nama samima - istakao je otac Mihail.
A o tradiciji "neosuđivanja sveštenika" je rekao:
- Ovde treba znati da je sveštenik u naše vreme jedinstven čovek, koji nas podseća na Boga, na neophodnost spasenja i na nesrećnost našeg duhovnog stanja. I osuđujući ga, mi se često samoopravdavamo za svoje grehe. Najteža posledica za nas može da bude odstupanje od Boga, od njegove blagodati, koja se daje u crkvenim tajnama. Poznati su slučajevi kada su pastirske slabosti odvraćale ljude od tajne pokajanja, a tamo gde je jedan sveštenik, i od crkve. Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu. Pravoslavni ljudi dobro znaju koliko ih često zli duh iskušava da osude sveštenika, znajući kakve mogu da budu posledice. A osuđivanje počinje uvek od malih stvari - zaključio je on.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti. Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti. Svo troje su mučenički postradali zbog vere u Hrista. Ako ti se koji put dogodi da ne možeš vladati svojim srcem, odagnati iz njega tugu i žalost i uspostaviti mir, pribegni molitvi, govorio je Sveti Nikodim Svetogorac.
shutterstock.com
Duhovna riznica
10:00 | 05.02.2025
DA LI JE MOGUĆE ISPOVEDITI SE PREKO INTERNETA: Sveštenik rešio svaku dilemu i baš iznenadio
Duhovna riznica
20:44 | 03.03.2025
ŠTA JE POSLUŠANJE I KAD ONO MOŽE POSTATI ŠTETNO: Vladika Aleksandar otkriva u kojim slučajevima ono može biti neugodno Bogu!
Praznici i sveci
00:01 | 04.03.2025
ŽIVI ZAKOPANI, KAMENOVANI, A JEDNOG OD NJIH SU DECA DOKRAJČILA NOŽEVIMA: Danas su Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija
Duhovna riznica
14:00 | 04.03.2025
EVO ŠTA BI TREBALO URADITI KAD NE MOŽEŠ DA OVLADAŠ SVOJIM SRCEM: Sveti Nikodim Svetogorac kaže da je ovo jedini lek za malodušnost
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Zvuk klepala predstavlja poziv na zajedništvo, okupljanje i molitvu.
Osnovnu školu je završio u Kotoru, a Bogosloviju Svetog Petra Cetinjskog u Cetinju završava 2003. godine.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
