Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu, istakao je otac Mihail.
Sveštenik je duhovni vođa i posrednik između vernika i Boga, čiji je osnovni zadatak da vodi svoju zajednicu kroz različite aspekte verskog života. On je odgovoran za obavljanje ključnih liturgijskih obreda, kao što su liturgija, krštenja, venčanja, sahrane i ispovesti, kao i za blagoslove domova, ljudi...
Jedna od njegovih glavnih uloga je tumačenje Svetog pisma i pružanje duhovnog vođstva vernicima, savetujući ih o moralnim i duhovnim pitanjima, te da im pomogne da primene verske vrednosti u svakodnevnom životu.
Njihov rad se često proširuje i na širu zajednicu, gde učestvuju u humanitarnim, socijalnim i obrazovnim aktivnostima. Sveštenik je takođe odgovoran za očuvanje duhovne tradicije Crkve, prenoseći je na buduće generacije i nastavljajući neprekinuti lanac duhovnog nasleđa koji seže još od apostola.
On je primer, podrška i opomena vernicima, nosioci nade i ljubavi, koji inspirišu ljude da žive bolje, u skladu sa duhovnim vrednostima.
Ruski sveštenik Mihail Samohin jednom priliko je objasnio da je sporenje sa sveštenikom, ali i osuđivanje sveštenika, veliki greh, mada i oni mogu da pogreše.
- Ni mesto, ni čin ne spasavaju čoveka, već život po Božijim zapovestima. Veliki je greh osuditi bilo kog čoveka. Mi tada uzimamo na sebe ono što pripada Bogu, koji jedini zna početak i kraj, uzroke i posledice. Osuđujući, mi se unutar sebe saglašavamo sa mišlju o tome da imamo pravo na to, to jest da smo bolji od onoga koga osuđujemo. To je nezdravo duhovno stanje, koje nanosi štetu pre svega nama samima - istakao je otac Mihail.
A o tradiciji "neosuđivanja sveštenika" je rekao:
- Ovde treba znati da je sveštenik u naše vreme jedinstven čovek, koji nas podseća na Boga, na neophodnost spasenja i na nesrećnost našeg duhovnog stanja. I osuđujući ga, mi se često samoopravdavamo za svoje grehe. Najteža posledica za nas može da bude odstupanje od Boga, od njegove blagodati, koja se daje u crkvenim tajnama. Poznati su slučajevi kada su pastirske slabosti odvraćale ljude od tajne pokajanja, a tamo gde je jedan sveštenik, i od crkve. Mnogi ljudi su osuđivanjem sebi naneli ogromnu duhovnu štetu. Pravoslavni ljudi dobro znaju koliko ih često zli duh iskušava da osude sveštenika, znajući kakve mogu da budu posledice. A osuđivanje počinje uvek od malih stvari - zaključio je on.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti. Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti. Svo troje su mučenički postradali zbog vere u Hrista. Ako ti se koji put dogodi da ne možeš vladati svojim srcem, odagnati iz njega tugu i žalost i uspostaviti mir, pribegni molitvi, govorio je Sveti Nikodim Svetogorac.
shutterstock.com
Duhovna riznica
10:00 | 05.02.2025
DA LI JE MOGUĆE ISPOVEDITI SE PREKO INTERNETA: Sveštenik rešio svaku dilemu i baš iznenadio
Duhovna riznica
20:44 | 03.03.2025
ŠTA JE POSLUŠANJE I KAD ONO MOŽE POSTATI ŠTETNO: Vladika Aleksandar otkriva u kojim slučajevima ono može biti neugodno Bogu!
Praznici i sveci
00:01 | 04.03.2025
ŽIVI ZAKOPANI, KAMENOVANI, A JEDNOG OD NJIH SU DECA DOKRAJČILA NOŽEVIMA: Danas su Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija
Duhovna riznica
14:00 | 04.03.2025
EVO ŠTA BI TREBALO URADITI KAD NE MOŽEŠ DA OVLADAŠ SVOJIM SRCEM: Sveti Nikodim Svetogorac kaže da je ovo jedini lek za malodušnost
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Pre nego što se prijavi za posao van Crkve, sveštenik mora zatražiti i dobiti pismeni blagoslov od nadležnog episkopa., piše u Preambuli.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Đakoni nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
