MOŽE LI SE PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK BAVITI I NEKIM DRUGIM POSLOM: Ako jednu stvar uradi, može odmah sam da skine mantiju

U poslednje vreme sve češće se postavlja pitanje: može li pravoslavni sveštenik da se bavi i nekim svetovnim zanimanjem? Da li je u redu da on pored bogosluženja radi kao profesor, novinar, umetnik, lekar, pa čak i kao preduzetnik?

Pravoslavna crkva nije izričito zabranila sveštenicima da se bave dodatnim poslovima, ali postavlja jasne granice – sve dok to ne ometa njihov duhovni poziv i ne narušava ugled Crkve. 

Krajem prošle godine, Sinod RPC doneo je poseban dokumentom koji sumira pravoslavne kanone i tradiciju po tom pitanju i odobrio spisak zanimanja dozvoljenih i zabranjenih za sveštenike.

Na svom zasedanju održanom 27. decembra 2024. godine, članovi Svetog Sinoda Ruske pravoslavne Crkve odlučili su da odobre dokument "O svetovnoj radnoj delatnosti sveštenstva“ (sa naknadnim odobrenjem Arhijerejskog sabora).

Kako je navedeno u preambuli dokumenta, on razmatra "mogućnost da sveštenik (ili đakon) kombinuje svoje crkvene dužnosti sa dodatnim svetovnim poslom ili drugim aktivnostima koje donose prihod“.

Preambula

Ovaj dokument govori o mogućnosti da sveštenik kombinuje svoje crkvene dužnosti sa dodatnim svetovnim poslom ili drugim aktivnostima koje donose prihod. Razlozi zbog kojih sveštenstvo kombinuje crkvenu službu sa drugim aktivnostima mogu biti različiti.

Shutterstock/Studio Romantic

 

Razlog može biti sveštenikova želja da služi drugima svojim znanjem i veštinama u svetovnoj sferi ili da svojim radom doprinese propovedanju Reči Božje. Na primer, svetovni rad sveštenika u oblasti obrazovanja ili nauke može doprineti svedočenju Isusa Hrista.

Drugi razlog može biti potraga za dodatnim materijalnim sredstvima da obezbedi sebe i članove svoje porodice, a ponekad i za održavanje crkve. Sv. apostol Pavle u 1 Kor ukazuje na glavni izvor materijalne podrške sveštenstvu, navodeći starozavetni primer: „Ne znate li da oni koji vrše svetu službu od svetinje se hrane, i koji žrtveniku služe sa žrtvenikom dele? Tako i Gospod zapovedi da oni koji Evanđelje propovedaju od Evanđelja i žive“ (1 Kor 9, 13–14).

Apostol ne govori o zabrani rada u svetovnoj sferi, već naglašava dužnost hrišćana da podržavaju svoje pastire, kako bi se sveštenik u potpunosti posvetio služenju oltaru i pastirskim dužnostima.

Episkopi i parohije treba da vode računa o materijalnom uzdržavanju sveštenstva. Dakle, situacija u kojoj sveštenik traži sredstva za sebe na svetovnom polju ne može se prepoznati kao norma.

Praksa spajanja crkvene službe sa radom u svetu zabeležena je i u Novom zavetu i u kanonima. Iz knjige Dela apostolskih se zna da se isti apostol Pavle bavio pravljenjem šatora (Dela 18, 3). Za sebe je rekao: "A ja od toga ništa ne koristih” (1 Kor 9, 15), misleći na materijalnu podršku od crkvenih zajednica.

Kanon 15. VII vaseljenskog sabora sadrži naznaku o mogućnosti da klerik sebi obezbedi „razna zanimanja“ neophodna za život: „A da se zadovolje potrebe ovoga života, postoje različiti poslovi, pa vršenjem tih poslova, onaj koji želi, neka zaradi ono što mu je potrebno za telo, jer i Apostol kaže: "Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje’” (Dela 20, 34).

U svakoj svetovnoj radnoj delatnosti, bezuslovni prioritet za sveštenstvo mora ostati sveštenička služba i vršenje drugih crkvenih dužnosti.

Pre nego što se prijavi za posao van Crkve, sveštenik mora zatražiti i dobiti pismeni blagoslov od nadležnog episkopa. Episkop ima pravo, a ponekad i obavezu, da zabrani svešteniku svoje eparhije da se bavi određenom svetovnom delatnošću ako je to u suprotnosti sa njegovim svešteničkim dužnostima ili moralnim normama hrišćanstva i kanonskim pravilima.

Shutterstock/insta_photos

 

Ako je razlog za molbu sveštenika nedostatak materijalnih sredstava, episkop je dužan da pruži pomoć ukoliko postoji mogućnost i da o blagoslovu odluči iz hrišćanske ljubavi i brige za sveštenika i njegov dom.

Takođe, sveštenik mora unapred pismeno obavestiti episkopa o mogućim kolizijama između rasporeda bogosluženja i svetovnog posla i tražiti uputstva.

Kriterijumi za procenu mogućih oblasti delatnosti sveštenstva

Nisu sve profesionalne aktivnosti kompatibilne sa sveštenstvom.

Sveštenik koji odluči da uđe u svetovno radno okruženje treba da ima na umu da osnovno delo njegovog života ostaje liturgijska i pastirska služba, a njegov izgled i ponašanje, uključujući i svetovni rad, treba da budu u skladu sa likom duhovnika. Isto važi i za osobu koja se priprema za sveštenstvo. Kriterijumi koji određuju dopuštenost ili nedopuštenost neke delatnosti za sveštenika zasnivaju se na jevanđelskim moralnim normama, kanonskim pravilima i principima crkvene svrhovitosti.

Kanonska pravila ne daju pozitivne smernice o tome šta je laiku ili čak svešteniku dozvoljeno da radi na svetovnom polju. Međutim, ona zabranjuju određene aktivnosti i srodna zanimanja.

Dakle, svetovne aktivnosti koje nisu u suprotnosti sa moralnim normama, koje nisu zabranjene kanonskim pravilima Pravoslavne Crkve i koje ne uključuju postupke usmerene protiv Crkve Hristove treba smatrati prihvatljivim za sveštenstvo.

Dodatni kriterijum prilikom odlučivanja o mogućnosti neke svetovne delatnosti za sveštenika može biti postojanje presedana u istoriji Pravoslavne Crkve – primera kada su osvećeni klirici ili pobožni vernici sprovodili slične aktivnosti.

Takođe, treba imati u vidu da prihvatljivost određene profesije može zavisiti od prirode i obima radnih zadataka na konkretnom radnom mestu. Tako će, na primer, rad sveštenika u vezi sa izdavanjem hrišćanske literature biti drugačije ocenjen od rada na izdavanju štampanog materijala koji promoviše greh i nemoralni način života. Očigledno, druga vrsta aktivnosti je neprihvatljiva za sveštenika.

Potpuno je neprihvatljivo obavljanje bilo kakve profesionalne delatnosti u ustanovama i organizacijama koje su moralno sumnjive (kazina, kladionice i slično), kao i u institucijama koje podrazumevaju aktivnosti suprotne hrišćanskom moralu.

O radu u državnim i bezbednosnim organima

Prema 81. kanonu svetih apostola: "Episkop ili sveštenik ne treba da se bavi javnom upravom, već samo crkvenim poslovima“, a 83. kanon glasi: "Episkop ili sveštenik ili đakon koji se bavi vojnim poslovima, želeći da zadrži i jedno i drugo, neka bude svrgnut, jer što je carevo – caru, a što je Božje – Bogu“ (Mt 22, 21).

Kanon Sedmog vaseljenskog sabora određuje: "Klirici ne smeju preuzimati svetovne i građanske poslove, jer im je božanskim zakonom to zabranjeno. Ako se neko nađe u takvom poslu, neka to ostavi ili neka bude svrgnut. Bolje mu je da poučava decu i domaće, čitajući Božansko Pismo, jer zbog toga je i primio sveštenstvo.“

U skladu s tim, vojna služba i svaki posao koji podrazumeva mogućnost učešća u oružanim sukobima, nošenje oružja, obaveštajne ili istražne aktivnosti su neprihvatljivi za sveštenstvo.

Shutterstock/Fotokon

 

Ipak, sveštenik može da predaje građanske discipline u školama koje obrazuju kadrove za vojsku i bezbednosne službe, kao i da obavlja pastirsku službu u vojsci, zatvorima i sličnim institucijama, jer to ne uključuje upotrebu oružja.

Za sveštenike je neprihvatljivo da obavljaju državnu službu u izvršnoj vlasti, pravosuđu (uključujući i porotnike), tužilaštvu, kao i u lokalnoj samoupravi.

Ipak, ako sveštenik ima državno priznatu diplomu iz oblasti kao što je teologija, nije mu zabranjeno da učestvuje kao stručnjak u pitanjima koja se odnose na religiju u tim strukturama.

U slučajevima kada je to u skladu s crkvenom svrhovitošću, a prema blagoslovu episkopa, sveštenik može učestvovati u savetodavnim telima vlasti (javne komisije, međureligijski saveti i slično).

Sudelovanje sveštenika u zakonodavnim organima je moguće samo izuzetno, ako je neophodno za zaštitu Crkve od snaga koje žele da je potkopaju, i to isključivo uz blagoslov Svetog Sinoda.

Svešteniku nije zabranjeno da radi u državnim institucijama kao predavač, naučni radnik, tehnički ili administrativni radnik.

O medicinskim delatnostima

Svešteniku je dozvoljeno da obavlja lekarsku službu, što potvrđuju primeri svetih lekara, kao što je sveti Luka Krimski.

U 19. veku, medicina se predavala i u bogoslovijama, a sveštenici su često bili jedini obrazovani ljudi u seoskim zajednicama koji su mogli da pruže medicinsku pomoć.

Međutim, sveštenici ne mogu da učestvuju u medicinskim aktivnostima koje su protivne pravoslavnom učenju – kao što su abortus, eutanazija, manipulacija polnim ćelijama, surogat materinstvo i slično.

Shutterstock/Volha_R

 

O učestvovanju u privrednim delatnostima

Pod preduzetništvom se ovde podrazumeva delatnost usmerena na sticanje dobiti, bilo lično, kroz vlasništvo ili upravljanje firmama, ili kroz osnivanje pravnih lica.

Kanoni ne koriste izraze kao što su „preduzetništvo“ ili „komercijalna delatnost“, ali zabranjuju aktivnosti koje narušavaju služenje Crkvi.

Kanon Sedmog vaseljenskog sabora dozvoljava svešteniku da, po uzoru na apostole, svojim rukama zaradi za život – uključujući i prodaju plodova sopstvenog rada, čak i ako se to zakonski smatra preduzetništvom.

Dozvoljeni su i intelektualni i kreativni poslovi – kao što su pisanje, predavanje, prevođenje, umetnost, muzika, IT i slično – uključujući prihode od autorskih prava.

Neprihvatljive su aktivnosti u oblasti "ličnog rasta“, koučinga i psihološkog mentorstva koje zamenjuju duhovno vođstvo.

Psihološku praksu sveštenik može obavljati samo uz blagoslov svog episkopa, čak i ako ima formalno obrazovanje.

Shutterstock/Dallasetta

 

Sveštenik ne može da bude vlasnik ili upravljač firmi koje rade suprotno hrišćanskom moralu, niti da se bavi lihvarenjem, pozajmljivanjem uz kamatu, radom u mikrofinansijskim organizacijama ili agencijama za naplatu.

Takođe mu je zabranjeno da se bavi berzanskim poslovima i posredovanjem.

Pri donošenju odluke o svetovnom radu, sveštenik mora da ima na umu da ostaje sluga Crkve Gospodnje, saradnik Božji (1 Kor 3, 9) i učesnik u najvažnijem delu – spasenju ljudi u Hristu. U svim okolnostima, pozvan je da bude primer vere i morala. Treba da se kloni situacija koje mogu izazvati sablazan, i da se rukovodi rečima apostola: “Nikako ni u čemu ne dajući sablazan, da se ova služba ne kudi, nego se u svemu pokazujmo kao sluge Božje”

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara