Ekumenističko bogosluženje u hamburškoj crkvi Svetog Josifa, održano povodom istovremenog praznovanja Vaskrsa u svim hrišćanskim crkvama, izazvalo je podeljene reakcije – od poziva na jedinstvo, do ozbiljnih upozorenja na odstupanje od svetootačkog predanja.
U crkvi Svetog Josifa, na sam drugi dan Vaskrsa, održano je nesvakidašnje bogosluženje koje je u pravoslavnim krugovima izazvalo podeljene reakcije. Povod za okupljanje bila je retka podudarnost – sve hrišćanske crkve širom sveta slavile su Vaskrs istog dana, 20. aprila 2025. godine, što se dogodilo tačno sedamnaest vekova nakon Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
Ekumenističko večernje bogosluženje u Hamburgu okupilo je troje predstavnika različitih hrišćanskih tradicija: Zašu-Filipa Gajslera, rimokatoličkog sveštenika i generalnog vikara Nadbiskupije Hamburga; Kirsten Fehrs, biskupicu Evangeličke crkve u Hamburgu i Lubecku; i Milutina Marića, sveštenika Srpske pravoslavne crkve Svetog arhanđela Mihaila. Njihovo zajedničko stajanje pred oltarom, u molitvi i pesmi, predstavljalo je simbol nade za mnoge, ali i zabrinutost za veliki broj pravoslavnih vernika.
Bogosluženje, nazvano „Večernje ljubavi“, nosilo je snažnu simboliku – izraz ekumenskog jedinstva i težnje ka međuhrišćanskom dijalogu. Sveštenik Milutin Marić, koji od 2018. godine predvodi parohiju Svetog arhanđela Mihaila u Hamburgu, bio je ključni organizator ovog događaja. Njegovo služenje u zajednici od oko 10.000 vernika, rasprostranjenoj na severu Nemačke, donelo je obnovu crkvenog života, kako duhovnu, tako i fizičku – oslikane su nove freske, uvedeni su dodatni bogoslužbeni sadržaji i ojačano je učešće mladih.
Daniel Bockwoldt / AFP / Profimedia
Zašu-Filip Gajslea, rimokatolički sveštenik i generali vikar Nadbiskupije Hamburga; Kirsten Fehrs, biskupicu Evangeličke crkve u Hamburgu i Lubecku; i Milutin Marić, sveštenik Srpske pravoslavne crkve Svetog arhanđela Mihaila
Međutim, upravo taj korak – stupanje u zajedničko bogosluženje sa sveštenicima nepravoslavnih konfesija – otvorio je brojna pitanja i izazvao nedoumice među vernicima koji veruju da se svetootačko predanje mora poštovati u svakom vremenu i kontekstu.
Citirajući Svetog Jovana Zlatousta, u svom delu pravoslavna crkva i ekumenizam, Sveti Justin Popović je zapisao:
- Odlično, odlično, prijatelju moj, druže Hristov, verni mužu, podvižniče pobožnosti, koji si pre spreman da umreš u mukama, nego da izdaš povereno ti blagočešće; u dan suda bićeš sa Mučenicima.
Za jedne, ovaj događaj je nada u bolju i mirniju budućnost među hrišćanima. Za druge, to je opasno približavanje duhu vremena i povlačenje granica koje su vekovima čuvane kao svetinje.
U 1700. godišnjice Sabora u Nikeji, na kojem je vera bila jasno definisana, a jeresi osuđene, postavlja se pitanje – da li je današnji poziv na jedinstvo plod istinske ljubavi i razumevanja, ili kompromis koji ugrožava istinu vere?
Hamburško bogosluženje ostaje upisano kao presedan, ne samo zbog svoje simbolike, već i zbog duhovnih dilema koje je otvorilo. A upravo u tim dilemama počinje ozbiljan razgovor o granicama, identitetu i budućnosti pravoslavlja u savremenom svetu.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Mnogi vrhunski sportisti ističu kako im je upravo sport bio najvažniji vodič kroz život, kako su na treninzima naučili šta znači raditi za cilj, kako nositi teret odgovornosti, ali i kako se dostojanstveno nositi s porazom.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
