Uprkos najavama o međunarodnoj i višejezičnoj proslavi Duhova, ispred berlinske većnice pojavio se mali broj vernika. Dok jedni govore o simboličnoj snazi zajedništva, drugi upozoravaju na sve dublji zamor ekumenske misije i gubitak vere u njenu svrhu.
Na trgu ispred čuvene gradske većnice u berlinskom Šenberg distriktu, tradicionalno ekumensko bogosluženje povodom praznika Duhova održano je i ove godine pod vedrim nebom. Događaj, simbolično nazvan “Vetar u leđa”, okupio je predstavnike evangeličke, katoličke, slobodne i pravoslavne crkve u Nemačkoj. Iako su organizatori najavljivali šarenolik, međunarodni i višejezični program u duhu jedinstva i obnove, broj prisutnih – prema navodima policije – jedva je dostigao 250.
Duhovi, praznik koji simbolizuje izlivenje Duha Svetoga na apostole i često se tumači kao –rođendan Crkve–, pružaju idealan povod za sabranje hrišćana različitih veroispovesti. Ipak, dok su liturgijski simboli, pesme i molitve pod vedrim nebom želeli da izraze zajedništvo i dijalog, slab odziv javnosti pokrenuo je pitanje – da li ekumenizam i dalje ima pristalice, ili se ekumenska misija umorila?
Zagovornici: Bitan je simbol, ne broj
Za učesnike i organizatore broj nije ono što određuje uspeh.
– U vremenu kada sve više ljudi okreće leđa duhovnom, ovakvi susreti su znak nade. I 250 ljudi je mnogo ako dođu iskreno, iz ljubavi prema Hristu – poručio je jedan od evangeličkih sveštenika.
Ekumenski tim iz Berlina ističe da događaji poput ovog svedoče o živoj želji za razumevanjem i izgradnjom mostova. Podrška gradske uprave, prisustvo više jezika i vernika iz raznih zajednica viđeni su kao podsticaj za dalje aktivnosti.
Kritičari: Simbolika bez snage
Međutim, kritičari ekumenizma upozoravaju da simbolika nije dovoljna.
–Najava velikog, svečanog, međunarodnog bogosluženja, a onda samo 250 ljudi – to nije „vetar u leđa“, to je tišina – izjavio je jedan berlinski novinar koji redovno prati crkvene događaje.
Konzervativni glasovi unutar hrišćanskih zajednica takođe dovode u pitanje smisao ovakvih skupova. Neki od njih smatraju da se, u želji za međusobnim pomirenjem, gubi snaga autentičnog svedočenja vere. Ekumenski susreti, po njihovom mišljenju, često izbegavaju teške istine u ime lažne harmonije.
Širi kontekst: Sekularizacija i zamor
Nemačka je poslednjih decenija suočena s ubrzanom sekularizacijom – sve više građana napušta crkve, a liturgijska praksa opada, naročito među mladima. U takvom okruženju, zajednički hrišćanski nastupi poprimaju pre svega simboličku i medijsku vrednost. No, simbolika bez prisustva i podrške vernika gubi na snazi.
Dok jedni u događaju “Vetar u leđa” vide korak napred u ekumenskom dijalogu i neodustajanje od hrišćanske prisutnosti u javnom prostoru, drugi u slaboj posećenosti prepoznaju znakove zamora, pa i neuspeha. Da li će sledeće godine "vetar u leđa" zaista povući jedra crkvenog zajedništva, ili će ostati u domenu simbolike? Ostaje da se vidi.
Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa.
Budi deo Religija.rs zajednice.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Posle višegodišnjeg duhovnog traganja, životni put oca Kedmona dobio je novo poglavlje kada je tokom arhijerejske liturgije rukopoložen za sveštenika.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, otac Evsevije Meandžija kroz istorijske činjenice i crkveno predanje osvetljava duboke razlike u poimanju pokloničkih putovanja u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News