Uprkos najavama o međunarodnoj i višejezičnoj proslavi Duhova, ispred berlinske većnice pojavio se mali broj vernika. Dok jedni govore o simboličnoj snazi zajedništva, drugi upozoravaju na sve dublji zamor ekumenske misije i gubitak vere u njenu svrhu.
Na trgu ispred čuvene gradske većnice u berlinskom Šenberg distriktu, tradicionalno ekumensko bogosluženje povodom praznika Duhova održano je i ove godine pod vedrim nebom. Događaj, simbolično nazvan “Vetar u leđa”, okupio je predstavnike evangeličke, katoličke, slobodne i pravoslavne crkve u Nemačkoj. Iako su organizatori najavljivali šarenolik, međunarodni i višejezični program u duhu jedinstva i obnove, broj prisutnih – prema navodima policije – jedva je dostigao 250.
Duhovi, praznik koji simbolizuje izlivenje Duha Svetoga na apostole i često se tumači kao –rođendan Crkve–, pružaju idealan povod za sabranje hrišćana različitih veroispovesti. Ipak, dok su liturgijski simboli, pesme i molitve pod vedrim nebom želeli da izraze zajedništvo i dijalog, slab odziv javnosti pokrenuo je pitanje – da li ekumenizam i dalje ima pristalice, ili se ekumenska misija umorila?
Zagovornici: Bitan je simbol, ne broj
Za učesnike i organizatore broj nije ono što određuje uspeh.
– U vremenu kada sve više ljudi okreće leđa duhovnom, ovakvi susreti su znak nade. I 250 ljudi je mnogo ako dođu iskreno, iz ljubavi prema Hristu – poručio je jedan od evangeličkih sveštenika.
Ekumenski tim iz Berlina ističe da događaji poput ovog svedoče o živoj želji za razumevanjem i izgradnjom mostova. Podrška gradske uprave, prisustvo više jezika i vernika iz raznih zajednica viđeni su kao podsticaj za dalje aktivnosti.
Kritičari: Simbolika bez snage
Međutim, kritičari ekumenizma upozoravaju da simbolika nije dovoljna.
–Najava velikog, svečanog, međunarodnog bogosluženja, a onda samo 250 ljudi – to nije „vetar u leđa“, to je tišina – izjavio je jedan berlinski novinar koji redovno prati crkvene događaje.
Konzervativni glasovi unutar hrišćanskih zajednica takođe dovode u pitanje smisao ovakvih skupova. Neki od njih smatraju da se, u želji za međusobnim pomirenjem, gubi snaga autentičnog svedočenja vere. Ekumenski susreti, po njihovom mišljenju, često izbegavaju teške istine u ime lažne harmonije.
Širi kontekst: Sekularizacija i zamor
Nemačka je poslednjih decenija suočena s ubrzanom sekularizacijom – sve više građana napušta crkve, a liturgijska praksa opada, naročito među mladima. U takvom okruženju, zajednički hrišćanski nastupi poprimaju pre svega simboličku i medijsku vrednost. No, simbolika bez prisustva i podrške vernika gubi na snazi.
Dok jedni u događaju “Vetar u leđa” vide korak napred u ekumenskom dijalogu i neodustajanje od hrišćanske prisutnosti u javnom prostoru, drugi u slaboj posećenosti prepoznaju znakove zamora, pa i neuspeha. Da li će sledeće godine "vetar u leđa" zaista povući jedra crkvenog zajedništva, ili će ostati u domenu simbolike? Ostaje da se vidi.
Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa.
Sura El Gašije upozorava na ruganje Božijim rečima i prolaznost Zemlje, ali ujedno pokazuje kako zahvalnost i vera vode unutrašnjem miru i sigurnosti.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Na zvaničnoj večeri sa katoličkim hodočasnicima patrijarh Carigradski govorio o jedinstvu hrišćana, svom školovanju u Rimu i susretima sa papama, što je naišlo na osudu protivnika ekumenizma u pravoslavnom svetu.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Dok patrijarh carigradski najavljuje dolazak rimskog pontifa i poziva na „jedinstvo u istini“, među pravoslavnim narodima raste strah da se ispod plašta sabornosti krije najdublja izdaja Svetog Predanja
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
