U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Postoji jedna nelagodnost koju vernici sve češće prepoznaju, ali je retko jasno imenuju: reči se množe, tumačenja se gomilaju, a promene u ljudima gotovo da nema. Propovedi u crkvama su glasne, pune termina i argumenata, ali ostaju bez traga u svakodnevnom životu. Kao da se izgubila veza između onoga što se govori i onoga što se živi. Upravo na tom mestu, bez ublažavanja i diplomatskih rukavica, stoji pouka starca Pajsija Svetogorca - kratka, oštra i lekovita.
Reči starca Pajsija ne nude laku utehu, već zahtevaju preispitivanje i ličnu odgovornost. U toj logici treba čitati i sledeću pouku:
- Diplomci koji su završili studije pastirstva treba tri godine da provedu u manastiru. Treba da čitaju dela Svetih Otaca, da se mole, da sprovode u život ono što su pročitali, pa tek onda da izađu na propoved i da propovedaju iz svog iskustva, iz iskustva sopstvenog života. Savremeni propovednici su šarena laža i predaju narodu šarenu lažu - kaže starac, a potom dodaje:
- Pametnjakovići! Bogoslovlje se svelo na običnu pamet. Danas pravnik i filolog predaju svoje nauke isto kao i teolozi. Zato se ljudi ne menjaju. Propoved se pretvorila u prenošenje znanja, zato ljudi ostaju tako kruti. Evo, kažu nema dovoljno sveštenika. Neka nema. Neka u narod krene nekoliko sveštenika, ali neka to budu pravi sveštenici. Bolje je da bude jedan jerej na nekoliko parohija i da se u selu služi jednom mesečno. Selom u kome nema jereja rukovodi sam Bog. A u selu koje ima lošeg sveštenika komanduje đavo.
U ovim rečima nema nostalgije za prošlošću, niti napada na znanje kao takvo. Postoji, međutim, jasan zahtev: vera se ne prenosi veštinom govora, diplomom ili titulom, već životom koji je prošao kroz molitvu, borbu i lični poraz.
Pravoslavlje ne opstaje zahvaljujući broju, već zahvaljujući istini. Zato je poruka starca Pajsija i danas nelagodna, jer traži manje govora, a više ognja; manje sistema, a više savesti. I upravo tu leži njen učinak: ona ne ostavlja prostora za ravnodušnost, već postavlja pitanje koje se ne može zaobići, da li govorimo o Bogu ili živimo pred Njim.
Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 135 (6,12-20)
12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.13. Jela su za stomak i stomak za jela, ali će Bog i jedno i drugo ukinuti. A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas će vaskrsnuti silom svojom.15. Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice? Nikako!
16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom? Jer je rečeno: „Biće dvoje jedno telo.”17. A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime.18. Bežite od bluda. Svaki greh koji čovek učini van tela je, a koji bludniči svome telu greši.19. Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?20. Jer ste kupljeni skupo.1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.
Jevanđelje po Luki, začalo 79. (15,11-32)
11. I reče: Čovek neki imađaše dva sina,12. I reče mlađi od njih ocu: „Oče, daj mi deo imanja što pripada meni.“ I on im podeli imanje.13. I posle nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo prosu imanje svoje živeći razvratno.14. A kad potroši sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poče oskudevati.15. I otišavši pribi se kod jednoga žitelja one zemlje, i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ne davaše.17. A kad dođe sebi, reče: „Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi!18. Ustavši otići ću ocu svom, pa ću mu reći: 'Oče, sagreših nebu i tebi,19. I više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednoga od najamnika svojih.'“
20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i poljubi.21. A sin mu reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, i više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim.“22. A otac reče slugama svojim: „Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.24. Jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“ I stadoše se veseliti.
25. A sin njegov stariji beše u polju i dolazeći, kada se približi kući, ču pevanje i igranje.26. I dozvavši jednoga od slugu pitaše: „Šta je to?“27. A on mu reče: „Brat je tvoj došao; i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je zdrava dočekao.“28. A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada izađe otac njegov i moljaše ga.29. A on odgovarajući reče ocu: „Eto služim te toliko godina i nikad ne prestupih zapovest tvoju, pa meni nikad nisi dao ni jareta da bih se proveselio sa prijateljima svojim.
30. A kada dođe taj tvoj sin, koji je rasuo imanje tvoje sa bludnicama, zaklao si mu tele ugojeno.“31. A on mu reče: „Čedo, ti si svagda sa mnom, i sve moje jeste tvoje.32. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
