U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Postoji jedna nelagodnost koju vernici sve češće prepoznaju, ali je retko jasno imenuju: reči se množe, tumačenja se gomilaju, a promene u ljudima gotovo da nema. Propovedi u crkvama su glasne, pune termina i argumenata, ali ostaju bez traga u svakodnevnom životu. Kao da se izgubila veza između onoga što se govori i onoga što se živi. Upravo na tom mestu, bez ublažavanja i diplomatskih rukavica, stoji pouka starca Pajsija Svetogorca - kratka, oštra i lekovita.
Reči starca Pajsija ne nude laku utehu, već zahtevaju preispitivanje i ličnu odgovornost. U toj logici treba čitati i sledeću pouku:
- Diplomci koji su završili studije pastirstva treba tri godine da provedu u manastiru. Treba da čitaju dela Svetih Otaca, da se mole, da sprovode u život ono što su pročitali, pa tek onda da izađu na propoved i da propovedaju iz svog iskustva, iz iskustva sopstvenog života. Savremeni propovednici su šarena laža i predaju narodu šarenu lažu - kaže starac, a potom dodaje:
- Pametnjakovići! Bogoslovlje se svelo na običnu pamet. Danas pravnik i filolog predaju svoje nauke isto kao i teolozi. Zato se ljudi ne menjaju. Propoved se pretvorila u prenošenje znanja, zato ljudi ostaju tako kruti. Evo, kažu nema dovoljno sveštenika. Neka nema. Neka u narod krene nekoliko sveštenika, ali neka to budu pravi sveštenici. Bolje je da bude jedan jerej na nekoliko parohija i da se u selu služi jednom mesečno. Selom u kome nema jereja rukovodi sam Bog. A u selu koje ima lošeg sveštenika komanduje đavo.
U ovim rečima nema nostalgije za prošlošću, niti napada na znanje kao takvo. Postoji, međutim, jasan zahtev: vera se ne prenosi veštinom govora, diplomom ili titulom, već životom koji je prošao kroz molitvu, borbu i lični poraz.
Pravoslavlje ne opstaje zahvaljujući broju, već zahvaljujući istini. Zato je poruka starca Pajsija i danas nelagodna, jer traži manje govora, a više ognja; manje sistema, a više savesti. I upravo tu leži njen učinak: ona ne ostavlja prostora za ravnodušnost, već postavlja pitanje koje se ne može zaobići, da li govorimo o Bogu ili živimo pred Njim.
Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 135 (6,12-20)
12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.13. Jela su za stomak i stomak za jela, ali će Bog i jedno i drugo ukinuti. A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas će vaskrsnuti silom svojom.15. Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice? Nikako!
16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom? Jer je rečeno: „Biće dvoje jedno telo.”17. A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime.18. Bežite od bluda. Svaki greh koji čovek učini van tela je, a koji bludniči svome telu greši.19. Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?20. Jer ste kupljeni skupo.1. Proslavite dakle, Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.
Jevanđelje po Luki, začalo 79. (15,11-32)
11. I reče: Čovek neki imađaše dva sina,12. I reče mlađi od njih ocu: „Oče, daj mi deo imanja što pripada meni.“ I on im podeli imanje.13. I posle nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo prosu imanje svoje živeći razvratno.14. A kad potroši sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poče oskudevati.15. I otišavši pribi se kod jednoga žitelja one zemlje, i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ne davaše.17. A kad dođe sebi, reče: „Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi!18. Ustavši otići ću ocu svom, pa ću mu reći: 'Oče, sagreših nebu i tebi,19. I više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednoga od najamnika svojih.'“
20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i poljubi.21. A sin mu reče: „Oče, sagreših nebu i tebi, i više nisam dostojan nazvati se sinom tvojim.“22. A otac reče slugama svojim: „Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.24. Jer ovaj sin moj beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“ I stadoše se veseliti.
25. A sin njegov stariji beše u polju i dolazeći, kada se približi kući, ču pevanje i igranje.26. I dozvavši jednoga od slugu pitaše: „Šta je to?“27. A on mu reče: „Brat je tvoj došao; i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je zdrava dočekao.“28. A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada izađe otac njegov i moljaše ga.29. A on odgovarajući reče ocu: „Eto služim te toliko godina i nikad ne prestupih zapovest tvoju, pa meni nikad nisi dao ni jareta da bih se proveselio sa prijateljima svojim.
30. A kada dođe taj tvoj sin, koji je rasuo imanje tvoje sa bludnicama, zaklao si mu tele ugojeno.“31. A on mu reče: „Čedo, ti si svagda sa mnom, i sve moje jeste tvoje.32. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.“
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da prorok nekako ne vaskrsne.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
Džejms Robinson, poznatiji kao JRo, opisuje kako su ga pojanje, tamjan i ikone pokrenuli da počne da proučava pravoslavlje, krsti se i postepeno menja čak i tekstove svojih pesama.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Džejms Robinson, poznatiji kao JRo, opisuje kako su ga pojanje, tamjan i ikone pokrenuli da počne da proučava pravoslavlje, krsti se i postepeno menja čak i tekstove svojih pesama.
Oprost ne znači zaboraviti sve što se dogodilo niti opravdati zlo koje je učinjeno, već osloboditi srce mržnje i prepustiti sud Bogu.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Nutricionista objašnjava koje namirnice čuvaju snagu organizma, dok iguman Hrizostom otkriva kako bi trebalo da izgledaju obroci vikendom kada je po Tipiku dozvoljeno ulje.
Ovaj provereni način pripreme vraća se osnovama – krompir, povrće i pirinač slažu se u tepsiji i bez komplikacije daju toplo, domaće jelo koje lako nahrani celu porodicu.
Za crkvu, ovo nije dan za verski obred, već se naglasak stavlja na poštovanje žene kao majke i supruge tokom cele godine.
