Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U današnjoj besedi vladike Nikolaja Velimirovića, za 15. nedelju po Duhovima, otvaramo oči za suštinu duhovnog života – hranu duše koja dolazi isključivo od Hrista. Kroz jednostavne, a duboke primere iz prirode i života, vladika Nikolaj nas podseća da samo onaj duh koji se hrani Hristom živi istinski, večnim i božanskim životom. Beseda nas poziva da podignemo duh iznad zemaljskog i svakodnevnog, napojimo ga čistim životom Hristovim i postanemo sanaslednici nebeskog carstva.
Koji jede mene i on će živeti mene radi. (Jov. 6, 57)
Tako govori Gospod Hristos, život i istočnik života. Drvo jede zemlju i vazduh i svetlost. Ako drvo ne jede zemlju i vazduh i svetlost, da li će da raste i živi? Odojče na grudima majke svoje, šta drugo jede nego majku svoju? Ako ne jede majku svoju, da li će da raste i živi?
Tako isto ni duh naš neće rasti niti živeti, ako ne jede Hrista, živoga i besmrtnoga. Ovde nije reč o životu opštem, kojim priroda živi, niti o životu zakržljalom, kojim neznabošci žive, nego o životu posebnom, božanskom, večnom; o životu punom i radosnom.
Taj život daje se ljudima samo Hristom i dolazi samo onima koji se hrane Hristom. Svaki je čovek onoliko veliki kakvom se hranom hrani; i svaki je čovek onoliko živ kakvom se hranom hrani. Nije ovde reč o telesnoj hrani, jer se telesnom hranom ne hrani duša čovekova, nego samo telo čovekovo. Ljudi se razlikuju i po telesnom rastu i životu, ali ta je razlika sasvim neznatna.
Razlika pak u duhovnom rastu i životu među ljudima je ogromna: dokle se jedni ljudi rastom duha svoga jedva uzdižu nad zemljom, dotle se drugi uzvišuju do nebesa. Razlika između Iroda i Jovana Krstitelja zar je manja od razlike između cara i anđela? Dokle se onaj prvi i telom i duhom vuče po zemlji i zločinom brani stolicu svoju na zemlji, dotle ovaj telom stoji na kamenu u pustinji, a duhom se uzdiže na nebesa među anđele.
O, braćo moja, uzdignimo duh svoj na nebesa, gde Hristos Gospod sedi na prestolu slave večne, i hranimo i pojimo duh svoj i srce svoje Njime, čistim i svemoćnim životom. Tako ćemo se samo udostojiti da budemo Njegovi sanaslednici u carstvu nebeskom.
Isuse Gospode, istiniti Bože naš, hrano naša slatka i Hranitelju naš čovekoljubivi, ne odrini nas od grudi Tvojih božanskih, jer smo slabi i nejaki. Hrani nas Sobom, o milostivi Hranitelju naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 15. petak po Duhovima objašnjava kako pravo duhovno rođenje menja naše mišljenje, osećanja i samu prirodu života.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 16. ponedeljak po Duhovima pokazuje kako dela, Otac i Sveto pismo svedoče o Hristu i zašto je važno verovati Njegovim rečima da bismo pronašli spasenje.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Meštani kažu da kad god su pokušali da mladice presade na drugo mesto, da su i plod davale i rasle uspravno.
Pravoslavlje uči da ništa čoveku nije dato slučajno.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
