Dok nas savest tiho opominje, a mi je ignorišemo, duša sve dublje krvari. Sveti Jovan Zlatousti nas uči da je bezosećajnost prema grehu najopasnija bolest – jer dok ne osećamo bol, nećemo ni poželeti isceljenje.
U gustoj tami sveta, gde je telesno važnije od duhovnog, reči Svetog Jovana Zlatousta svetle kao luča što razgoni mrak, otkrivajući jednu od najdubljih tajni čovekove borbe – nevidljive rane duše. Njegova pouka, izrečena sa gorčinom proroka i toplinom pastira, nije tek mudrost prošlih vekova, već živa istina svakog dana, svakog pogleda i svakog ćutanja pred tihim, ali neizbežnim glasom savesti:
– Kada duša biva ranjena i pada, ona ne leži bez svesti kao telo…
Kakav dubok uvid u prirodu naše unutrašnje borbe! Telo, kada padne, ostaje nemo, obamrlo, ali duša – ona vrišti. Ne glasno, ne pred svetom, već u tišini noći, u samoći srca, u muklom bolu griže savesti. Rane koje đavo nanosi duši nisu telesne. One nemaju krv, ali imaju težinu večnosti. One ne ostavljaju ožiljak na koži, već pečat u večnom pismu života koje se čita pred Bogom.
Sveti Jovan Zlatoust nas upozorava: ako čovek ne oseti prvu ranu – ako prođe pored sopstvenog pada kao pored tuđe nesreće – onda se duhovna tupost širi poput tame. Nečastivi tada likuje, jer zna: gde nema bola, nema ni pokajanja. Gde nema stida, nema ni uspravljenja. I počinje svoje tiho, ali neumoljivo delo – rana po rana, greh po greh, sve do poslednjeg daha.
Zlatousti govori ne da bi nas uplašio, već da nas probudi. Jer savest, ta svetiljka duše, ne gasne odjednom. Gasne polako, ugašena navikavanjem na greh, ugašena bežanjem od istine, ugašena opravdavanjem samog sebe. A kada se jednom ugasi, čovek više ne vidi ni ko ga ranjava, ni gde ide.
Ali – i to je najveća nada ove pouke – još dok osećamo bol, još ima spasenja. Još dok duša krvari i jeca, još uvek ima Onaj koji je čeka. Hristos, Lekar duša i tela, ne traži od nas savršenstvo, već prvu suzu, prvo priznanje, prvi korak nazad ka domu. On ne odbacuje ni onog ko je ranjen deset puta, ni onog ko je pao stotinu puta – već onog ko ne priznaje da je ranjen, ko ne želi da ustane.
Zato, ne bojmo se boli savesti. Bojmo se trenutka kada je više ne osećamo. Jer tada ne prestaje samo bol – tada počinje večno mučenje.
U svetlosti reči Zlatoustog, pozvani smo da budemo budni. Da čuvamo srce od bezosećajnosti. Da rane greha ne skrivamo, već da ih otkrivamo pred Bogom, koji jedini ima melem koji ne samo što zaceljuje, već i vaskrsava.
Jer – kako reče Sveti Jovan Zlatousti – savest je Božji glas u čoveku. Ne utišavajmo ga – jer u njemu odzvanja večni poziv na život.
Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
Ovo je jedan izuzetno mali deo duhovne biblioteke, koja bi mogla da se napravi ukoliko bi se svaka beseda patrijarha Pavla zapisivala.
Svetac iz 7. veka razotkriva duboki smisao duhovnih napada – nisu kazna, već Božanski put ka mudrosti, smirenju i istinskoj svetosti. Otkrijte kako i zašto nas upravo padovi i borbe vode ka večnom dobru.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
Galileo je svojim teleskopskim promatranjima, poput faza Venere i Jupiterovih meseca, pružio snažne dokaze u prilog kopernikanskoj teoriji koja je tvrdila da se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca.
Dok nas savest tiho opominje, a mi je ignorišemo, duša sve dublje krvari. Sveti Jovan Zlatousti nas uči da je bezosećajnost prema grehu najopasnija bolest – jer dok ne osećamo bol, nećemo ni poželeti isceljenje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetac upozorava na opasnost nečastivih misli i nepravde, naglašavajući da samo Božiji blagoslov vodi ka uspehu i unutrašnjem miru.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi sedmog utorka posle Pedesetnice govori o Božijem glasu u našoj prirodi, ističe važnost slušanja savesti i volje Božije, naglašavajući da je nepriznavanje ovih istina neprirodno i suprotno našem stvorenju.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Galileo je svojim teleskopskim promatranjima, poput faza Venere i Jupiterovih meseca, pružio snažne dokaze u prilog kopernikanskoj teoriji koja je tvrdila da se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca.
A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane
U jednoj od najsnažnijih pouka iz svoje knjige „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik govori o neustrašivosti mironosica, o snazi srca koje traži Gospoda i o ravnoteži ljubavi i razuma koju savremeni čovek treba da pronađe.
"Vezaćeš ih kao znak na svojoj ruci, i oni će biti podsetnik između tvojih očiju".
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Da li je brojanica na bebinoj ruci uzaludno stavljena ili ipak ima svoju jasnu funkciju i na ruci vrlo malog deteta.
Ovo je jedan izuzetno mali deo duhovne biblioteke, koja bi mogla da se napravi ukoliko bi se svaka beseda patrijarha Pavla zapisivala.
U jednoj od najsnažnijih pouka iz svoje knjige „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik govori o neustrašivosti mironosica, o snazi srca koje traži Gospoda i o ravnoteži ljubavi i razuma koju savremeni čovek treba da pronađe.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti.
Srpska pravoslavna crkva 4. maja proslavlja Svetog sveštenomučenika Januarija i njegove saputnike u veri i stradanju – sedmoricu hrabrih koji su, pred zverima i mačem, ostali verni Hristu do kraja.
