Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Pijanstvo je pošast koja razara ne samo telo, već i dušu čovekovu. Sveti Jovan Zlatoust nas uči da je vino dar Božji, ali da je pijanstvo delo đavola.
- Gde je pijanstvo, tamo je i đavo! - ističe Zlatoust i upozorava na zlo koje ono donosi:
„Đavo ništa ne voli toliko koliko raskoš i pijanstvo, jer niko ne ispunjava njegovu volju s toliko strasti kao pijanica. Pijan čovek je gori od demona, bezumniji od bezumnih i jadniji od mrtvih. Jer mrtav čovek nije sposoban ni za dobro ni za zlo, dok pijanica postaje predmet podsmeha svima.
Sveti Jovan Zlatoust nas dalje uči da prijatelji pijanice, smatrajući njegovu sramotu i svojom, pokrivaju lice i stide se, dok se njegovi neprijatelji raduju onome što vide, ismevaju ga i proklinju govoreći: "Treba li ovakav čovek da živi? Treba li ovo stvorenje, ovaj svinjar, da udiše vazduh?" I još mnogo gore mu govore...
- Neumereno opijanje rađa telesne i duševne bolesti, jer izaziva rat strasti u umu i buru nečistih misli, a telo čini tromim i bezvoljnim. Životinje piju dok ne ugase žeđ i prestaju čim zadovolje svoju potrebu, dok pijanica svojom raskalašnošću prevazilazi svaku meru i postaje nerazumniji od životinja - upozorava Sveti Jovan Zlatoust.
- Ništa ne raspiruje želju i gnev kao preterano opijanje i razvrat. Gde je pijanstvo, tamo je i nečistota, jer mnogo vina raspaljuje plamen telesne pohote. Koliko zla pijanstvo nanosi ljudima, stidim se da kažem, ali prepuštam njihovoj savesti da sudi, jer ona to najbolje zna - uči nas svetac.
„Pijanstvo nije ništa drugo do pomračenje uma, ludilo i gubitak duhovnog zdravlja. Zato nije pijan samo onaj koji previše pije vino, već i onaj koji u svojoj duši neguje bilo koju drugu strast“, zaključuje Sveti Jovan Zlatoust.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Portal religija.rs pokrenuo je novu akciju u kojoj svake nedelje u 19 časova objavljujemo priče za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstove i video verzije priča nadahnutih pravoslavnim predanjima, koje donose mudrost, ljubav i veru.
U svojoj knjizi, na stranama za utorak Sedmice bludnog sina, Sveti Teofan Zatvornik upozorava na opasnosti od lažnih verovanja i podseća da je Hristos samo u pravoslavnoj crkvi – i da Ga tu, i samo tu, treba tražiti.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Učenici i profesori Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija našli su se u Hilandaru, gde im je mitropolit raško-prizrenski otvorio vrata duhovnog života koji se ne predaje pred tablom, već doživljava u molitvi i tišini Svetogorske lavre.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Ove osobine ne remete samo lični mir, već truju i odnose s drugima, pretvarajući zajedništvo u neprekidno takmičenje ega i ponosa.
Ovaj 56-godišnji glumac, koji je pet godina studirao kako bi postao sveštenik, kaže da to teološko obrazovanje nije bilo uzalud, jer mu je pomoglo da postane bolji glumac.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Ovaj 56-godišnji glumac, koji je pet godina studirao kako bi postao sveštenik, kaže da to teološko obrazovanje nije bilo uzalud, jer mu je pomoglo da postane bolji glumac.
Objašnjava da iako, naizgled, deluje kao da je sagorevanje nešto što je potencijalno zlo, ipak ima jedan delotvoran momenat, nakon kog se telo može oporaviti.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
Zanimljivo je da je svrha ove zapovesti, prema poznatom delu Sefer HaHinuh, upravo da Jevreji izgledom budu različiti od svojih suseda.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
