Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Pijanstvo je pošast koja razara ne samo telo, već i dušu čovekovu. Sveti Jovan Zlatoust nas uči da je vino dar Božji, ali da je pijanstvo delo đavola.
- Gde je pijanstvo, tamo je i đavo! - ističe Zlatoust i upozorava na zlo koje ono donosi:
„Đavo ništa ne voli toliko koliko raskoš i pijanstvo, jer niko ne ispunjava njegovu volju s toliko strasti kao pijanica. Pijan čovek je gori od demona, bezumniji od bezumnih i jadniji od mrtvih. Jer mrtav čovek nije sposoban ni za dobro ni za zlo, dok pijanica postaje predmet podsmeha svima.
Sveti Jovan Zlatoust nas dalje uči da prijatelji pijanice, smatrajući njegovu sramotu i svojom, pokrivaju lice i stide se, dok se njegovi neprijatelji raduju onome što vide, ismevaju ga i proklinju govoreći: "Treba li ovakav čovek da živi? Treba li ovo stvorenje, ovaj svinjar, da udiše vazduh?" I još mnogo gore mu govore...
- Neumereno opijanje rađa telesne i duševne bolesti, jer izaziva rat strasti u umu i buru nečistih misli, a telo čini tromim i bezvoljnim. Životinje piju dok ne ugase žeđ i prestaju čim zadovolje svoju potrebu, dok pijanica svojom raskalašnošću prevazilazi svaku meru i postaje nerazumniji od životinja - upozorava Sveti Jovan Zlatoust.
- Ništa ne raspiruje želju i gnev kao preterano opijanje i razvrat. Gde je pijanstvo, tamo je i nečistota, jer mnogo vina raspaljuje plamen telesne pohote. Koliko zla pijanstvo nanosi ljudima, stidim se da kažem, ali prepuštam njihovoj savesti da sudi, jer ona to najbolje zna - uči nas svetac.
„Pijanstvo nije ništa drugo do pomračenje uma, ludilo i gubitak duhovnog zdravlja. Zato nije pijan samo onaj koji previše pije vino, već i onaj koji u svojoj duši neguje bilo koju drugu strast“, zaključuje Sveti Jovan Zlatoust.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Portal religija.rs pokrenuo je novu akciju u kojoj svake nedelje u 19 časova objavljujemo priče za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstove i video verzije priča nadahnutih pravoslavnim predanjima, koje donose mudrost, ljubav i veru.
U svojoj knjizi, na stranama za utorak Sedmice bludnog sina, Sveti Teofan Zatvornik upozorava na opasnosti od lažnih verovanja i podseća da je Hristos samo u pravoslavnoj crkvi – i da Ga tu, i samo tu, treba tražiti.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
