Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Pijanstvo je pošast koja razara ne samo telo, već i dušu čovekovu. Sveti Jovan Zlatoust nas uči da je vino dar Božji, ali da je pijanstvo delo đavola.
- Gde je pijanstvo, tamo je i đavo! - ističe Zlatoust i upozorava na zlo koje ono donosi:
„Đavo ništa ne voli toliko koliko raskoš i pijanstvo, jer niko ne ispunjava njegovu volju s toliko strasti kao pijanica. Pijan čovek je gori od demona, bezumniji od bezumnih i jadniji od mrtvih. Jer mrtav čovek nije sposoban ni za dobro ni za zlo, dok pijanica postaje predmet podsmeha svima.
Sveti Jovan Zlatoust nas dalje uči da prijatelji pijanice, smatrajući njegovu sramotu i svojom, pokrivaju lice i stide se, dok se njegovi neprijatelji raduju onome što vide, ismevaju ga i proklinju govoreći: "Treba li ovakav čovek da živi? Treba li ovo stvorenje, ovaj svinjar, da udiše vazduh?" I još mnogo gore mu govore...
- Neumereno opijanje rađa telesne i duševne bolesti, jer izaziva rat strasti u umu i buru nečistih misli, a telo čini tromim i bezvoljnim. Životinje piju dok ne ugase žeđ i prestaju čim zadovolje svoju potrebu, dok pijanica svojom raskalašnošću prevazilazi svaku meru i postaje nerazumniji od životinja - upozorava Sveti Jovan Zlatoust.
- Ništa ne raspiruje želju i gnev kao preterano opijanje i razvrat. Gde je pijanstvo, tamo je i nečistota, jer mnogo vina raspaljuje plamen telesne pohote. Koliko zla pijanstvo nanosi ljudima, stidim se da kažem, ali prepuštam njihovoj savesti da sudi, jer ona to najbolje zna - uči nas svetac.
„Pijanstvo nije ništa drugo do pomračenje uma, ludilo i gubitak duhovnog zdravlja. Zato nije pijan samo onaj koji previše pije vino, već i onaj koji u svojoj duši neguje bilo koju drugu strast“, zaključuje Sveti Jovan Zlatoust.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Portal religija.rs pokrenuo je novu akciju u kojoj svake nedelje u 19 časova objavljujemo priče za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstove i video verzije priča nadahnutih pravoslavnim predanjima, koje donose mudrost, ljubav i veru.
U svojoj knjizi, na stranama za utorak Sedmice bludnog sina, Sveti Teofan Zatvornik upozorava na opasnosti od lažnih verovanja i podseća da je Hristos samo u pravoslavnoj crkvi – i da Ga tu, i samo tu, treba tražiti.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
