KAKO JE JOVAN POSTAO ZLATOUST: Pravoslavna pripovetka za decu

Bila je to obična jutarnja svetlost koja je ulazila kroz prozor u staroj kući u Antiohiji. Jovan je bio mladić koji nije voleo da gubi vreme na prazne reči i besmislene razgovore. Njegova duša bila je usmerena ka nečemu višem, ali nije mogao da zna da će jedan razgovor, jedna odluka, zauvek promeniti njegov život.

Jovan je odrastao u porodici koja je bila duboko povezana sa verom. Njegova majka, pobožna žena, učila ga je ne samo o veri, već i o važnosti reči. Iako su se oko njega čula razna mišljenja i filozofije, Jovanova duša je čeznula za nečim dubljim, za istinom koja ne može biti zamenjena ničim.

Jednog dana, dok je šetao, sreo je jednog mudraca koji je bio poznat po tome što je često ismevao hrišćansku veru. Njegov govor bio je oštar i pun prezira prema veri u Hrista. Svi koji su ga slušali bili su pod utiskom njegovih reči. Ali Jovan, iako mlad i neiskusan u javnim raspravama, osetio je da nešto nedostaje u svemu što je mudrac govorio.

Prišao je mudracu i mirno rekao: "Tvoje reči su kao vetar koji prolazi kroz rupu, ali ne ostaju na zemlji. Mogu li ti pokazati reči koje će ostati u srcima ljudi?"

Mudrac je na trenutak ostao bez reči, a zatim šaljivo odgovorio: "Ako misliš da imaš reči koje će da mi pobede, govoreći ih! Pokazi mi svoje 'zlatne' reči."

Ilustracija: religija.rs

 

Jovan se nije uplašio. Shvatio je da mu nije potreban isti talas oštrih reči kojim mudrac napada veru. Njegove reči su bile tihe, ali duboke, poput korena koji traži svoje mesto u zemlji. Počeo je da govori o Hristu, o Njegovoj ljubavi, o svetoj istini koja je prelazila sve ljudske ideje.

Ljudi su se okupljali, kao što se okupljaju zvezde na noćnom nebu. Svi su osetili toplinu i istinu u Jovanovim rečima. Mudrac je ostao bez reči. Iako je bio iskusan u teoriji i filozofiji, osetio je da nešto nedostaje u svemu što je učio. Jovan je govorio jednostavno, ali duboko, i njegove reči su dotakle i dušu najtvrdoglavijih.

"Tvoje reči su kao zlato," rekao je mudrac, "ti ne samo da imaš moć da ih izgovoriš, već imaš dar da ih učiniš živim u srcima."

U tom trenutku, svi su osetili da je Jovanova reč postala ono što je bilo potrebno — hrana za dušu, mir u srcu. Jovan nije tražio slavu, ali je razumeo da je Božji dar koji mu je dato — dar reči. I od tog dana, počeli su ga zvati Zlatousti, jer su njegove reči bile kao zlato — čiste i vredne.

Jovan je nastavio da propoveda, ali ne sa željom da pobedi, već sa istinom koja je sama po sebi bila pobeda. Njegova reč bila je poziv na promenu srca, na duboko obraćenje ljudi, na povratak Bogu.

I tako je Jovan, iz običnog mladog čoveka, postao jedan od najvećih propovednika, čije reči i danas odjekuju u srcima vernika. Vrhunska mudrost koju je stekao nije bila u tome što je znao mnogo, već u tome što je umeo da govori o tome što je zaista važno — o ljubavi, o dobrom, o Hristu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara