Na Savindan, koji se proslavlja i kao školska slava, portal religija.rs pokreće novu akciju u kojoj ćemo objavljivati pripovetke za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstualne i video verzije priča nadahnutim pravoslavnim predanjem, koje donose mudrost, ljubav i veru.
U jednom selu podno visokih planina, u vreme kada je Sveti Sava hodio zemljom, ljudi su živeli u slozi, ali i u strahu. Noću su vukovi dolazili do njihovih domova i odnosili stoku. Seljani su postavljali straže i palili vatre, ali ništa nije pomagalo. Svake noći, zavijanje je odjekivalo šumom, a pastiri su sa zebnjom brojili preostale ovce.
Jednog jutra, dečak Milovan, najmlađi pastir u selu, dotrčao je zadihan:
— Došli su opet! Odveli su nam ovce! Šta da radimo?
Ljudi su se okupili pred crkvom, zabrinuto šapućući. Najstariji među njima reče:
— Sveti Sava prolazi našim krajevima. Samo on može pomoći.
Sava je upravo odmarao u crkvenoj porti, kada su mu prišli. Saslušao ih je pažljivo, prešao rukom preko brade i rekao:
— Ne treba se ljutiti na Božija stvorenja. Idem u planinu da vidim šta se dešava.
Seljani su se zgledali – kako će jedan čovek sam otići među vukove? Ali Milovan je povikao:
— Poći ću sa tobom, sveti čoveče! Znam staze i ne bojim se!
Sava se nasmeja i klimnu glavom. Krenuli su zajedno, prateći tragove u snegu. Sunce se polako skrivalo iza planina, a šuma je postajala sve tamnija. Huk sove i pucketanje grančica odjekivali su u tišini.
Ubrzo, na proplanku, ugledali su neobičan prizor – velikog sivog vuka kako cvili, uhvaćenog u zamku. Njegove oči nisu bile divlje i strašne, već pune bola i tuge.
Milovan se stresao, ali Sava je prišao mirno i rekao blagim glasom:
— Ne boj se, brate vuče. Ja ću ti pomoći.
Kleknuo je i pažljivo oslobodio vuku šapu iz zamke. Vuk se povukao nekoliko koraka unazad, zatim zastao i pogledao ih pravo u oči. Milovan je šapnuo:
— Da li će nas sada napasti?
Ali vuk je samo zavijao tiho, kao da se zahvaljuje.
Sveti Sava mu reče:
— Idi sada. I više ne napadaj ljude. Bog je svima dao život, i tebi i njima. U šumi ima dovoljno hrane, ne diraj stoku njihovih domova.
Vuk je još jednom pogledao Savu, zatim se okrenuo i nestao u noći.
Kada su se vratili u selo, Sava je ispričao ljudima šta se dogodilo. Milovan je radosno dodao:
— Vuk nije zao, samo je bio gladan i uplašen!
Od tog dana, vukovi više nisu dolazili do sela. Ljudi su naučili važnu lekciju – umesto straha i mržnje, ljubav i mudrost donose mir. A Milovan je, godinama kasnije, pričao svojim unucima o noći kada je Sveti Sava razgovarao sa vukom.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života. Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja. U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije. Iako su ovi stihovi postali simbol vere i ljubavi prema Svetom Savi, pominju se imena nekoliko sveštenika i jednog monaha kao potencijalnih autora. Otkrijte sve o njenoj istoriji, uticaju i tragovima koji vode do misterioznog stihopisca.
religija.rs
Duhovna riznica
10:55 | 10.01.2025
„POSTAVILI SMO JAKE TEMELJE U NAŠOJ PORODICI POMOĆU VERE“: Krsna slava u domu Klisarića proslavljena uz stare običaje
Duhovna riznica
17:33 | 11.01.2025
MASOVNA DEPRESIJA, ANKSIOZNOST, DISLEKSIJA, DISGRAFIJA... Otac Oliver otkriva uzroke ovih poremećaja i nudi rešenja kroz sedam praktičnih tačaka
Aktuelno iz SPC
19:58 | 22.01.2025
DUHOVNA SNAGA SVETOSAVLJA: Vladika Atanasije blagoslovio rad Mileševskog kulturnog kluba Sveti Sava
Duhovna riznica
10:54 | 25.01.2025
KO JE NAPISAO HIMNU “USKLIKNIMO S LJUBAVLJU”? Misterija najpoznatije pesme o Svetom Savi traje duže od dva veka (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Praznik je posvećen posetama, gostoprimstvu i radosti, te se nastavljaju porodična okupljanja i gozbe.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
