Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U ljudskom životu žalost je gotovo neizbežna. Gubitak bližnjih, životne nepravde, bolesti ili neuspeh često nas pritisnu tolikom težinom da pomislimo da nema izlaza. Ali upravo tu dolazi do izražaja snaga hrišćanske vere – da i u trenucima tame pronađemo svetlost.
Sveti Filaret Moskovski, veliki pastir i propovednik 19. veka, govorio je o žalosti rečima koje i danas snažno odjekuju:
— Žalost može biti opravdana, ali nikada ne sme biti preterana. Iskusni mudrac kaže: Žalost je mnoge ubila i nema koristi od nje. Žalost nikada ne sme biti jača od vere u Boga i od nade u Njegovu pomoć. Ma šta se desilo, treba da verujemo u Njegovo milosrđe i da se nadamo da će nas On pomilovati. …Prinesite Bogu želju da se molite, a On će vas uslišiti i dati vam molitvu.
Žalost – iskušenje ili put ka Bogu?
Pravoslavna duhovnost nas uči da žalost nije sama po sebi greh, jer i Gospod Isus Hristos zaplaka nad Lazarem. Ali razlika između spasonosne i pogubne žalosti leži u meri i smeru. Kada žalost preraste u beznadežno očajanje, ona zatvara srce za Boga i pretvara čoveka u zarobljenika sopstvene tuge.
Nasuprot tome, kada žalost nosimo sa verom i molitvom, ona postaje prilika da se približimo Hristu. Sveti Oci su često podsećali da i bol može postati učitelj – ako nas vodi ka pokajanju, smirenju i dubljem poverenju u Boga.
Shutterstock
Sveti Filaret Moskovski nas uči kako Molitva postaje ključ izlaska iz tame
Vera jača od bola
Sveti Filaret nas upozorava da nijedna žalost ne sme biti jača od vere. To je putokaz svakome od nas: ne dozvoliti da nas tuga odvoji od Boga, već je prineti pred Njega. Hrišćanin zna da u svakom iskušenju postoji skriveni smisao, a u svakoj suzi prilika da se srce očisti i pročisti.
Molitva postaje ključ izlaska iz tame. Čak i kada nam se čini da nemamo snage da se molimo, Sveti Filaret savetuje da Bogu prinesemo makar želju za molitvom. I tada On, u svojoj milosti, daje i samu molitvu, i utehu, i izlaz.
Pouka za današnjeg čoveka
U vremenu kada su depresija i beznađe sve češći saputnici savremenog čoveka, pouka Svetog Filareta je dragocena. Žalost ne treba potiskivati, ali je ne smemo prepustiti da zavlada našim životom. Hrišćanska nada i poverenje u Božju ljubav jači su od svake tuge.
Jer, kako uči Crkva, poslednja reč nikada ne pripada smrti, bolesti ili nesreći – već Hristu Vaskrslome, koji suze pretvara u radost, a žalost u nadu.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Veliki ruski svetitelj otkriva kako male nevolje, koje svi pokušavamo da izbegnemo, postaju najjače oružje u borbi protiv gordosti, duhovne neosetljivosti i tvrdoće srca.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Hram Svetog Save na Vračaru u subotu postaje mesto molitvenog okupljanja vernika, dok se Časni Pojas uz svečanu liturgiju koju služi srpski patrijarh Porfirije ispraća u Vatoped na Svetu goru.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
