Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U ljudskom životu žalost je gotovo neizbežna. Gubitak bližnjih, životne nepravde, bolesti ili neuspeh često nas pritisnu tolikom težinom da pomislimo da nema izlaza. Ali upravo tu dolazi do izražaja snaga hrišćanske vere – da i u trenucima tame pronađemo svetlost.
Sveti Filaret Moskovski, veliki pastir i propovednik 19. veka, govorio je o žalosti rečima koje i danas snažno odjekuju:
— Žalost može biti opravdana, ali nikada ne sme biti preterana. Iskusni mudrac kaže: Žalost je mnoge ubila i nema koristi od nje. Žalost nikada ne sme biti jača od vere u Boga i od nade u Njegovu pomoć. Ma šta se desilo, treba da verujemo u Njegovo milosrđe i da se nadamo da će nas On pomilovati. …Prinesite Bogu želju da se molite, a On će vas uslišiti i dati vam molitvu.
Žalost – iskušenje ili put ka Bogu?
Pravoslavna duhovnost nas uči da žalost nije sama po sebi greh, jer i Gospod Isus Hristos zaplaka nad Lazarem. Ali razlika između spasonosne i pogubne žalosti leži u meri i smeru. Kada žalost preraste u beznadežno očajanje, ona zatvara srce za Boga i pretvara čoveka u zarobljenika sopstvene tuge.
Nasuprot tome, kada žalost nosimo sa verom i molitvom, ona postaje prilika da se približimo Hristu. Sveti Oci su često podsećali da i bol može postati učitelj – ako nas vodi ka pokajanju, smirenju i dubljem poverenju u Boga.
Shutterstock
Sveti Filaret Moskovski nas uči kako Molitva postaje ključ izlaska iz tame
Vera jača od bola
Sveti Filaret nas upozorava da nijedna žalost ne sme biti jača od vere. To je putokaz svakome od nas: ne dozvoliti da nas tuga odvoji od Boga, već je prineti pred Njega. Hrišćanin zna da u svakom iskušenju postoji skriveni smisao, a u svakoj suzi prilika da se srce očisti i pročisti.
Molitva postaje ključ izlaska iz tame. Čak i kada nam se čini da nemamo snage da se molimo, Sveti Filaret savetuje da Bogu prinesemo makar želju za molitvom. I tada On, u svojoj milosti, daje i samu molitvu, i utehu, i izlaz.
Pouka za današnjeg čoveka
U vremenu kada su depresija i beznađe sve češći saputnici savremenog čoveka, pouka Svetog Filareta je dragocena. Žalost ne treba potiskivati, ali je ne smemo prepustiti da zavlada našim životom. Hrišćanska nada i poverenje u Božju ljubav jači su od svake tuge.
Jer, kako uči Crkva, poslednja reč nikada ne pripada smrti, bolesti ili nesreći – već Hristu Vaskrslome, koji suze pretvara u radost, a žalost u nadu.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Veliki ruski svetitelj otkriva kako male nevolje, koje svi pokušavamo da izbegnemo, postaju najjače oružje u borbi protiv gordosti, duhovne neosetljivosti i tvrdoće srca.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
