Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
U vremenu kada se čini da je svet često u nemilosti nevidljivih sila tame, kada ljudi lutaju između privida svetlosti i istinskog svetla Hristovog, reči Svetog Filareta Moskovskog otvaraju vrata jednom od najdubljih pitanja duhovnog života: Ako ima Boga, zašto zlo nekada ima toliku moć nad čovekom?
Sveti Filaret, jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka, poznat po svojoj mudrosti, duhovnoj pronicljivosti i neiscrpnom bogoslovskom znanju, jasno ukazuje da uzrok nevolje često ne leži izvan čoveka, već u njegovom unutrašnjem stanju. Po njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice toga što je čovek napustio unutrašnju tvrđavu dobra, zaboravio temelje vrline i dopustio da duh kompromisa potisne duh istine.
– Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti – govorio je Sveti Filaret Moskovski.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj pouci, Sveti Filaret govori o blagodati – o Božijoj zaštiti, koja nije mehanička, automatska, već se stiče i čuva životom u istini, u dobru, u nepokolebljivoj veri. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, gde su principi dobra poljuljani ili zaboravljeni, blagodat se povlači i ostaje prostor u koji se uvlači neprijatelj duše – đavo, kako ga Crkva naziva – ne da bi nas samo mučio, već da bi nas probudio.
SPC
Sveti Filaret Moskovski
Duhovna realnost: borba koja se ne vidi, a određuje sve
Pravoslavlje nas uči da duhovna borba nije apstrakcija, već svakodnevna stvarnost svakog hrišćanina. Ona se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim izborima – u reči, u pogledu, u misli. Tamo gde nema jasne granice dobra, tamo gde čovek popusti samo jednom u laži, gordosti, osuđivanju, svetotinjama – otvara se pukotina. A kroz tu pukotinu, zli duh može da pronađe prolaz.
Ali Sveti Filaret ne govori ovo da bi čoveka obeshrabrio, već da bi ga podsetio: ti nisi bespomoćan. U tebi je sposobnost da obnoviš temelje dobra. Da očvrsneš. Da pozoveš blagodat kroz molitvu, post, pokajanje i Svete Tajne. Blagodat nije luksuz svetih, već potreba svakog čoveka.
Kako da obnovimo princip dobra?
Pouka Svetog Filareta poziva na ozbiljnu duhovnu introspekciju. Koji su naši principi? Da li stojimo čvrsto na tlu Jevanđelja ili se oslanjamo na „duh vremena“, koji sve relativizuje?
Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine, bez truda da činimo dobro i da živimo po Božijim zapovestima, nema ni spoljašnje zaštite. Svetitelji nisu bili sačuvani zato što su bili "posebni", već zato što su u sebi sačuvali temelj vere, koji se nije dao srušiti ni pod naletima đavola, ni pod pritiscima sveta, ni pod slabostima tela.
Zato što nas Gospod voli – ne ostavlja nas bez upozorenja
Reči Svetog Filareta Moskovskog nisu stroga opomena, već milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne prepušta neprijatelju duše bez razloga. Ako osećamo da nas zlo preplavljuje, možda je to poziv na buđenje, na pokajanje, na obnovu.
U tišini duše, u predikonosnom kutku, u iskrenoj molitvi – tamo se obnavlja blagodat. Tamo se zida unutrašnji stub koji ni vetrovi ne mogu oboriti.
Zato, neka nam pouka Svetog Filareta bude svetionik: ako hoćemo Božiju zaštitu, treba najpre da izaberemo i sačuvamo ono zbog čega blagodat dolazi – čiste i čvrste temelje dobra.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta.
Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
