Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
U vremenu kada se čini da je svet često u nemilosti nevidljivih sila tame, kada ljudi lutaju između privida svetlosti i istinskog svetla Hristovog, reči Svetog Filareta Moskovskog otvaraju vrata jednom od najdubljih pitanja duhovnog života: Ako ima Boga, zašto zlo nekada ima toliku moć nad čovekom?
Sveti Filaret, jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka, poznat po svojoj mudrosti, duhovnoj pronicljivosti i neiscrpnom bogoslovskom znanju, jasno ukazuje da uzrok nevolje često ne leži izvan čoveka, već u njegovom unutrašnjem stanju. Po njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice toga što je čovek napustio unutrašnju tvrđavu dobra, zaboravio temelje vrline i dopustio da duh kompromisa potisne duh istine.
– Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti – govorio je Sveti Filaret Moskovski.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj pouci, Sveti Filaret govori o blagodati – o Božijoj zaštiti, koja nije mehanička, automatska, već se stiče i čuva životom u istini, u dobru, u nepokolebljivoj veri. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, gde su principi dobra poljuljani ili zaboravljeni, blagodat se povlači i ostaje prostor u koji se uvlači neprijatelj duše – đavo, kako ga Crkva naziva – ne da bi nas samo mučio, već da bi nas probudio.
SPC
Sveti Filaret Moskovski
Duhovna realnost: borba koja se ne vidi, a određuje sve
Pravoslavlje nas uči da duhovna borba nije apstrakcija, već svakodnevna stvarnost svakog hrišćanina. Ona se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim izborima – u reči, u pogledu, u misli. Tamo gde nema jasne granice dobra, tamo gde čovek popusti samo jednom u laži, gordosti, osuđivanju, svetotinjama – otvara se pukotina. A kroz tu pukotinu, zli duh može da pronađe prolaz.
Ali Sveti Filaret ne govori ovo da bi čoveka obeshrabrio, već da bi ga podsetio: ti nisi bespomoćan. U tebi je sposobnost da obnoviš temelje dobra. Da očvrsneš. Da pozoveš blagodat kroz molitvu, post, pokajanje i Svete Tajne. Blagodat nije luksuz svetih, već potreba svakog čoveka.
Kako da obnovimo princip dobra?
Pouka Svetog Filareta poziva na ozbiljnu duhovnu introspekciju. Koji su naši principi? Da li stojimo čvrsto na tlu Jevanđelja ili se oslanjamo na „duh vremena“, koji sve relativizuje?
Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine, bez truda da činimo dobro i da živimo po Božijim zapovestima, nema ni spoljašnje zaštite. Svetitelji nisu bili sačuvani zato što su bili "posebni", već zato što su u sebi sačuvali temelj vere, koji se nije dao srušiti ni pod naletima đavola, ni pod pritiscima sveta, ni pod slabostima tela.
Zato što nas Gospod voli – ne ostavlja nas bez upozorenja
Reči Svetog Filareta Moskovskog nisu stroga opomena, već milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne prepušta neprijatelju duše bez razloga. Ako osećamo da nas zlo preplavljuje, možda je to poziv na buđenje, na pokajanje, na obnovu.
U tišini duše, u predikonosnom kutku, u iskrenoj molitvi – tamo se obnavlja blagodat. Tamo se zida unutrašnji stub koji ni vetrovi ne mogu oboriti.
Zato, neka nam pouka Svetog Filareta bude svetionik: ako hoćemo Božiju zaštitu, treba najpre da izaberemo i sačuvamo ono zbog čega blagodat dolazi – čiste i čvrste temelje dobra.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za sredu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Božjem staranju i objašnjava zašto iskušenja mogu biti put ka ispravljanju i duhovnom sazrevanju.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
