Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
U vremenu kada se čini da je svet često u nemilosti nevidljivih sila tame, kada ljudi lutaju između privida svetlosti i istinskog svetla Hristovog, reči Svetog Filareta Moskovskog otvaraju vrata jednom od najdubljih pitanja duhovnog života: Ako ima Boga, zašto zlo nekada ima toliku moć nad čovekom?
Sveti Filaret, jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka, poznat po svojoj mudrosti, duhovnoj pronicljivosti i neiscrpnom bogoslovskom znanju, jasno ukazuje da uzrok nevolje često ne leži izvan čoveka, već u njegovom unutrašnjem stanju. Po njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice toga što je čovek napustio unutrašnju tvrđavu dobra, zaboravio temelje vrline i dopustio da duh kompromisa potisne duh istine.
– Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti – govorio je Sveti Filaret Moskovski.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj pouci, Sveti Filaret govori o blagodati – o Božijoj zaštiti, koja nije mehanička, automatska, već se stiče i čuva životom u istini, u dobru, u nepokolebljivoj veri. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, gde su principi dobra poljuljani ili zaboravljeni, blagodat se povlači i ostaje prostor u koji se uvlači neprijatelj duše – đavo, kako ga Crkva naziva – ne da bi nas samo mučio, već da bi nas probudio.
SPC
Sveti Filaret Moskovski
Duhovna realnost: borba koja se ne vidi, a određuje sve
Pravoslavlje nas uči da duhovna borba nije apstrakcija, već svakodnevna stvarnost svakog hrišćanina. Ona se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim izborima – u reči, u pogledu, u misli. Tamo gde nema jasne granice dobra, tamo gde čovek popusti samo jednom u laži, gordosti, osuđivanju, svetotinjama – otvara se pukotina. A kroz tu pukotinu, zli duh može da pronađe prolaz.
Ali Sveti Filaret ne govori ovo da bi čoveka obeshrabrio, već da bi ga podsetio: ti nisi bespomoćan. U tebi je sposobnost da obnoviš temelje dobra. Da očvrsneš. Da pozoveš blagodat kroz molitvu, post, pokajanje i Svete Tajne. Blagodat nije luksuz svetih, već potreba svakog čoveka.
Kako da obnovimo princip dobra?
Pouka Svetog Filareta poziva na ozbiljnu duhovnu introspekciju. Koji su naši principi? Da li stojimo čvrsto na tlu Jevanđelja ili se oslanjamo na „duh vremena“, koji sve relativizuje?
Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine, bez truda da činimo dobro i da živimo po Božijim zapovestima, nema ni spoljašnje zaštite. Svetitelji nisu bili sačuvani zato što su bili "posebni", već zato što su u sebi sačuvali temelj vere, koji se nije dao srušiti ni pod naletima đavola, ni pod pritiscima sveta, ni pod slabostima tela.
Zato što nas Gospod voli – ne ostavlja nas bez upozorenja
Reči Svetog Filareta Moskovskog nisu stroga opomena, već milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne prepušta neprijatelju duše bez razloga. Ako osećamo da nas zlo preplavljuje, možda je to poziv na buđenje, na pokajanje, na obnovu.
U tišini duše, u predikonosnom kutku, u iskrenoj molitvi – tamo se obnavlja blagodat. Tamo se zida unutrašnji stub koji ni vetrovi ne mogu oboriti.
Zato, neka nam pouka Svetog Filareta bude svetionik: ako hoćemo Božiju zaštitu, treba najpre da izaberemo i sačuvamo ono zbog čega blagodat dolazi – čiste i čvrste temelje dobra.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U nadahnutim rečima besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 14. utorak po Duhovima govori se o smislu Isaijinog proročanstva i snazi Hristovog glasa koji i danas odzvanja kroz Crkvu i čitavu vaseljenu.
Vladika Nikolaj nas u svojoj besedi za 14. pondeljak po Duhovima vodi nas kroz svaki šamar, svaku pogrdu i svaki udarac Gospoda, otkrivajući neosporivu moć Božjeg promisla i prisutnost koja sve vidi – spolja i iznutra.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
