Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
U vremenu kada se čini da je svet često u nemilosti nevidljivih sila tame, kada ljudi lutaju između privida svetlosti i istinskog svetla Hristovog, reči Svetog Filareta Moskovskog otvaraju vrata jednom od najdubljih pitanja duhovnog života: Ako ima Boga, zašto zlo nekada ima toliku moć nad čovekom?
Sveti Filaret, jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka, poznat po svojoj mudrosti, duhovnoj pronicljivosti i neiscrpnom bogoslovskom znanju, jasno ukazuje da uzrok nevolje često ne leži izvan čoveka, već u njegovom unutrašnjem stanju. Po njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice toga što je čovek napustio unutrašnju tvrđavu dobra, zaboravio temelje vrline i dopustio da duh kompromisa potisne duh istine.
– Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti – govorio je Sveti Filaret Moskovski.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj pouci, Sveti Filaret govori o blagodati – o Božijoj zaštiti, koja nije mehanička, automatska, već se stiče i čuva životom u istini, u dobru, u nepokolebljivoj veri. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, gde su principi dobra poljuljani ili zaboravljeni, blagodat se povlači i ostaje prostor u koji se uvlači neprijatelj duše – đavo, kako ga Crkva naziva – ne da bi nas samo mučio, već da bi nas probudio.
SPC
Sveti Filaret Moskovski
Duhovna realnost: borba koja se ne vidi, a određuje sve
Pravoslavlje nas uči da duhovna borba nije apstrakcija, već svakodnevna stvarnost svakog hrišćanina. Ona se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim izborima – u reči, u pogledu, u misli. Tamo gde nema jasne granice dobra, tamo gde čovek popusti samo jednom u laži, gordosti, osuđivanju, svetotinjama – otvara se pukotina. A kroz tu pukotinu, zli duh može da pronađe prolaz.
Ali Sveti Filaret ne govori ovo da bi čoveka obeshrabrio, već da bi ga podsetio: ti nisi bespomoćan. U tebi je sposobnost da obnoviš temelje dobra. Da očvrsneš. Da pozoveš blagodat kroz molitvu, post, pokajanje i Svete Tajne. Blagodat nije luksuz svetih, već potreba svakog čoveka.
Kako da obnovimo princip dobra?
Pouka Svetog Filareta poziva na ozbiljnu duhovnu introspekciju. Koji su naši principi? Da li stojimo čvrsto na tlu Jevanđelja ili se oslanjamo na „duh vremena“, koji sve relativizuje?
Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine, bez truda da činimo dobro i da živimo po Božijim zapovestima, nema ni spoljašnje zaštite. Svetitelji nisu bili sačuvani zato što su bili "posebni", već zato što su u sebi sačuvali temelj vere, koji se nije dao srušiti ni pod naletima đavola, ni pod pritiscima sveta, ni pod slabostima tela.
Zato što nas Gospod voli – ne ostavlja nas bez upozorenja
Reči Svetog Filareta Moskovskog nisu stroga opomena, već milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne prepušta neprijatelju duše bez razloga. Ako osećamo da nas zlo preplavljuje, možda je to poziv na buđenje, na pokajanje, na obnovu.
U tišini duše, u predikonosnom kutku, u iskrenoj molitvi – tamo se obnavlja blagodat. Tamo se zida unutrašnji stub koji ni vetrovi ne mogu oboriti.
Zato, neka nam pouka Svetog Filareta bude svetionik: ako hoćemo Božiju zaštitu, treba najpre da izaberemo i sačuvamo ono zbog čega blagodat dolazi – čiste i čvrste temelje dobra.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
