Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
U vremenu kada se čini da je svet često u nemilosti nevidljivih sila tame, kada ljudi lutaju između privida svetlosti i istinskog svetla Hristovog, reči Svetog Filareta Moskovskog otvaraju vrata jednom od najdubljih pitanja duhovnog života: Ako ima Boga, zašto zlo nekada ima toliku moć nad čovekom?
Sveti Filaret, jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka, poznat po svojoj mudrosti, duhovnoj pronicljivosti i neiscrpnom bogoslovskom znanju, jasno ukazuje da uzrok nevolje često ne leži izvan čoveka, već u njegovom unutrašnjem stanju. Po njegovim rečima, nevolje koje nas pogađaju nisu uvek kazne, već posledice toga što je čovek napustio unutrašnju tvrđavu dobra, zaboravio temelje vrline i dopustio da duh kompromisa potisne duh istine.
– Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti – govorio je Sveti Filaret Moskovski.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj pouci, Sveti Filaret govori o blagodati – o Božijoj zaštiti, koja nije mehanička, automatska, već se stiče i čuva životom u istini, u dobru, u nepokolebljivoj veri. Tamo gde nema čvrstih moralnih temelja, gde su principi dobra poljuljani ili zaboravljeni, blagodat se povlači i ostaje prostor u koji se uvlači neprijatelj duše – đavo, kako ga Crkva naziva – ne da bi nas samo mučio, već da bi nas probudio.
SPC
Sveti Filaret Moskovski
Duhovna realnost: borba koja se ne vidi, a određuje sve
Pravoslavlje nas uči da duhovna borba nije apstrakcija, već svakodnevna stvarnost svakog hrišćanina. Ona se ne odvija samo u velikim iskušenjima, već i u malim izborima – u reči, u pogledu, u misli. Tamo gde nema jasne granice dobra, tamo gde čovek popusti samo jednom u laži, gordosti, osuđivanju, svetotinjama – otvara se pukotina. A kroz tu pukotinu, zli duh može da pronađe prolaz.
Ali Sveti Filaret ne govori ovo da bi čoveka obeshrabrio, već da bi ga podsetio: ti nisi bespomoćan. U tebi je sposobnost da obnoviš temelje dobra. Da očvrsneš. Da pozoveš blagodat kroz molitvu, post, pokajanje i Svete Tajne. Blagodat nije luksuz svetih, već potreba svakog čoveka.
Kako da obnovimo princip dobra?
Pouka Svetog Filareta poziva na ozbiljnu duhovnu introspekciju. Koji su naši principi? Da li stojimo čvrsto na tlu Jevanđelja ili se oslanjamo na „duh vremena“, koji sve relativizuje?
Crkva kroz vekove svedoči da bez unutrašnje čvrstine, bez truda da činimo dobro i da živimo po Božijim zapovestima, nema ni spoljašnje zaštite. Svetitelji nisu bili sačuvani zato što su bili "posebni", već zato što su u sebi sačuvali temelj vere, koji se nije dao srušiti ni pod naletima đavola, ni pod pritiscima sveta, ni pod slabostima tela.
Zato što nas Gospod voli – ne ostavlja nas bez upozorenja
Reči Svetog Filareta Moskovskog nisu stroga opomena, već milosrdno upozorenje. Bog nas nikada ne prepušta neprijatelju duše bez razloga. Ako osećamo da nas zlo preplavljuje, možda je to poziv na buđenje, na pokajanje, na obnovu.
U tišini duše, u predikonosnom kutku, u iskrenoj molitvi – tamo se obnavlja blagodat. Tamo se zida unutrašnji stub koji ni vetrovi ne mogu oboriti.
Zato, neka nam pouka Svetog Filareta bude svetionik: ako hoćemo Božiju zaštitu, treba najpre da izaberemo i sačuvamo ono zbog čega blagodat dolazi – čiste i čvrste temelje dobra.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
U besedi za nedelju 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako dela Isusa otvaraju oči i menjaju način na koji vrednujemo sopstvene napore.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
