Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
U današnjem užurbanom ritmu, čovek lako zaboravi da je život ograničen i da svaka godina nosi sa sobom ne samo uspomene, već i račun naših dela. Često jurnemo kroz dane, zanemarujući pitanje koje je oduvek opterećivalo dušu: da li smo ispunili svoj poziv ka dobru?
Rešenje i podsticaj na razmišljanje pruža jedna duboka pouka Svetog Jovana Zlatousta:
— Kada vidiš da se navršila godina, zablagodari Gospodu što te proveo kroz taj godišnji period. Budi skrušen u srcu, odmeri vreme svoga života i sam sebi reci: dani jure i prolaze, vreme se navršava, veliki deo svoga puta već smo prešli, a šta smo uradili? Zar ćemo odavde otići prazni i lišeni svakog dobrog dela? Sud je pred vratima, a život nezadrživo hrli ka starosti? Ovoga se sećaj kad se smenjuju godine — govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Ova rečenica Svetog Jovana Zlatousta nije samo opomena, već i prilika. Ona nas podseća da vreme nije naš suparnik, već svedok naših izbora. Svaki trenutak koji provedemo u razmišljanju o svojim delima otvara prostor za pokajanje i duhovni rast.
U svetlu pravoslavnog učenja, svaka godina je prilika za pokajanje, za ispravnu misao i delo, za rast u veri i ljubavi. Kada se na kraju osvrnemo na svoj život, ovo razmišljanje može biti putokaz – da ne odemo prazni, već bogati dobrim delima i blagodarnošću.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 326 (10,35-39; 11,1-7)
35. Ne gubite, dakle, pouzdanje svoje, koje donosi veliku nagradu. 36. Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Božiju, primite ono što je obećano. 37. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti. 38. A pravednik će od vere živeti; ako li odstupi, neće biti po volji duši mojoj. 39. Mi, međutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji veruju na spasenje duše.
1. A vera je osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih. 2. Jer u njoj stari primiše dobro svedočanstvo. 3. Verom saznajemo da su svetovi sazdani rečju Božijom, tako da je vidljivo postalo iz nevidljivoga. 4. Verom prinese Avelj Bogu bolju žrtvu nego Kain; njome bi posvedočen da je pravednik, kada sam Bog prihvati dare njegove; kroz nju on i posle smrti još govori.
5. Verom Enoh beše uznesen da ne vidi smrti; i više se ne nađe, jer ga Bog uznese, pošto pre njegova uznesenja beše mu potvrđeno da je ugodio Bogu. 6. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže. 7. Verom Noje bi od Boga obavešten o onome što se još ne vidi, i iz pobožnog straha sagradi kovčeg za spasenje doma svoga; njome on osudi sav svet, i postade naslednik pravednosti po veri.
Jevanđelje po Marku, začalo 39. (9,10-16)
10. I ovu reč zadržaše u sebi, pitajući jedan drugog: „Šta to znači vaskrsnuti iz mrtvih?” 11. I upitaše ga: „Zašto govore književnici da najpre Ilija treba da dođe?” 12. A on odgovarajući reče im: „Kada Ilija prvo dođe, sve će urediti; i kako je napisano za Sina Čovečijega da treba mnogo da postrada i da unižen bude?” 13. Ali vam kažem da je i Ilija došao, i učiniše s njim šta htedoše, kao što je pisano za njega. 14. I došavši učenicima svojim, vide narod mnogi oko njih i književnike gde raspravljaju s njima. 15. I odmah videvši ga, sav narod zadivi se i pritrčavši, pozdravljahu ga. 16. I upita književnike: „Šta to raspravljate s njima?”
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Probajte palentu sa maslinama, pročitajte Molitvu Svetog Jefrema Sirina za zdravlje i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Grigorija Bogoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Probajte palentu sa maslinama, pročitajte Molitvu Svetog Jefrema Sirina za zdravlje i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Grigorija Bogoslova.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
