Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
U današnjem užurbanom ritmu, čovek lako zaboravi da je život ograničen i da svaka godina nosi sa sobom ne samo uspomene, već i račun naših dela. Često jurnemo kroz dane, zanemarujući pitanje koje je oduvek opterećivalo dušu: da li smo ispunili svoj poziv ka dobru?
Rešenje i podsticaj na razmišljanje pruža jedna duboka pouka Svetog Jovana Zlatousta:
— Kada vidiš da se navršila godina, zablagodari Gospodu što te proveo kroz taj godišnji period. Budi skrušen u srcu, odmeri vreme svoga života i sam sebi reci: dani jure i prolaze, vreme se navršava, veliki deo svoga puta već smo prešli, a šta smo uradili? Zar ćemo odavde otići prazni i lišeni svakog dobrog dela? Sud je pred vratima, a život nezadrživo hrli ka starosti? Ovoga se sećaj kad se smenjuju godine — govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Ova rečenica Svetog Jovana Zlatousta nije samo opomena, već i prilika. Ona nas podseća da vreme nije naš suparnik, već svedok naših izbora. Svaki trenutak koji provedemo u razmišljanju o svojim delima otvara prostor za pokajanje i duhovni rast.
U svetlu pravoslavnog učenja, svaka godina je prilika za pokajanje, za ispravnu misao i delo, za rast u veri i ljubavi. Kada se na kraju osvrnemo na svoj život, ovo razmišljanje može biti putokaz – da ne odemo prazni, već bogati dobrim delima i blagodarnošću.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 326 (10,35-39; 11,1-7)
35. Ne gubite, dakle, pouzdanje svoje, koje donosi veliku nagradu. 36. Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Božiju, primite ono što je obećano. 37. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti. 38. A pravednik će od vere živeti; ako li odstupi, neće biti po volji duši mojoj. 39. Mi, međutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji veruju na spasenje duše.
1. A vera je osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih. 2. Jer u njoj stari primiše dobro svedočanstvo. 3. Verom saznajemo da su svetovi sazdani rečju Božijom, tako da je vidljivo postalo iz nevidljivoga. 4. Verom prinese Avelj Bogu bolju žrtvu nego Kain; njome bi posvedočen da je pravednik, kada sam Bog prihvati dare njegove; kroz nju on i posle smrti još govori.
5. Verom Enoh beše uznesen da ne vidi smrti; i više se ne nađe, jer ga Bog uznese, pošto pre njegova uznesenja beše mu potvrđeno da je ugodio Bogu. 6. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže. 7. Verom Noje bi od Boga obavešten o onome što se još ne vidi, i iz pobožnog straha sagradi kovčeg za spasenje doma svoga; njome on osudi sav svet, i postade naslednik pravednosti po veri.
Jevanđelje po Marku, začalo 39. (9,10-16)
10. I ovu reč zadržaše u sebi, pitajući jedan drugog: „Šta to znači vaskrsnuti iz mrtvih?” 11. I upitaše ga: „Zašto govore književnici da najpre Ilija treba da dođe?” 12. A on odgovarajući reče im: „Kada Ilija prvo dođe, sve će urediti; i kako je napisano za Sina Čovečijega da treba mnogo da postrada i da unižen bude?” 13. Ali vam kažem da je i Ilija došao, i učiniše s njim šta htedoše, kao što je pisano za njega. 14. I došavši učenicima svojim, vide narod mnogi oko njih i književnike gde raspravljaju s njima. 15. I odmah videvši ga, sav narod zadivi se i pritrčavši, pozdravljahu ga. 16. I upita književnike: „Šta to raspravljate s njima?”
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
