Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
U današnjem užurbanom ritmu, čovek lako zaboravi da je život ograničen i da svaka godina nosi sa sobom ne samo uspomene, već i račun naših dela. Često jurnemo kroz dane, zanemarujući pitanje koje je oduvek opterećivalo dušu: da li smo ispunili svoj poziv ka dobru?
Rešenje i podsticaj na razmišljanje pruža jedna duboka pouka Svetog Jovana Zlatousta:
— Kada vidiš da se navršila godina, zablagodari Gospodu što te proveo kroz taj godišnji period. Budi skrušen u srcu, odmeri vreme svoga života i sam sebi reci: dani jure i prolaze, vreme se navršava, veliki deo svoga puta već smo prešli, a šta smo uradili? Zar ćemo odavde otići prazni i lišeni svakog dobrog dela? Sud je pred vratima, a život nezadrživo hrli ka starosti? Ovoga se sećaj kad se smenjuju godine — govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Ova rečenica Svetog Jovana Zlatousta nije samo opomena, već i prilika. Ona nas podseća da vreme nije naš suparnik, već svedok naših izbora. Svaki trenutak koji provedemo u razmišljanju o svojim delima otvara prostor za pokajanje i duhovni rast.
U svetlu pravoslavnog učenja, svaka godina je prilika za pokajanje, za ispravnu misao i delo, za rast u veri i ljubavi. Kada se na kraju osvrnemo na svoj život, ovo razmišljanje može biti putokaz – da ne odemo prazni, već bogati dobrim delima i blagodarnošću.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 326 (10,35-39; 11,1-7)
35. Ne gubite, dakle, pouzdanje svoje, koje donosi veliku nagradu. 36. Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Božiju, primite ono što je obećano. 37. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti. 38. A pravednik će od vere živeti; ako li odstupi, neće biti po volji duši mojoj. 39. Mi, međutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji veruju na spasenje duše.
1. A vera je osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih. 2. Jer u njoj stari primiše dobro svedočanstvo. 3. Verom saznajemo da su svetovi sazdani rečju Božijom, tako da je vidljivo postalo iz nevidljivoga. 4. Verom prinese Avelj Bogu bolju žrtvu nego Kain; njome bi posvedočen da je pravednik, kada sam Bog prihvati dare njegove; kroz nju on i posle smrti još govori.
5. Verom Enoh beše uznesen da ne vidi smrti; i više se ne nađe, jer ga Bog uznese, pošto pre njegova uznesenja beše mu potvrđeno da je ugodio Bogu. 6. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže. 7. Verom Noje bi od Boga obavešten o onome što se još ne vidi, i iz pobožnog straha sagradi kovčeg za spasenje doma svoga; njome on osudi sav svet, i postade naslednik pravednosti po veri.
Jevanđelje po Marku, začalo 39. (9,10-16)
10. I ovu reč zadržaše u sebi, pitajući jedan drugog: „Šta to znači vaskrsnuti iz mrtvih?” 11. I upitaše ga: „Zašto govore književnici da najpre Ilija treba da dođe?” 12. A on odgovarajući reče im: „Kada Ilija prvo dođe, sve će urediti; i kako je napisano za Sina Čovečijega da treba mnogo da postrada i da unižen bude?” 13. Ali vam kažem da je i Ilija došao, i učiniše s njim šta htedoše, kao što je pisano za njega. 14. I došavši učenicima svojim, vide narod mnogi oko njih i književnike gde raspravljaju s njima. 15. I odmah videvši ga, sav narod zadivi se i pritrčavši, pozdravljahu ga. 16. I upita književnike: „Šta to raspravljate s njima?”
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
