Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Hram Svetih Kirila i Metodija u Mariboru bio je ispunjen molitvom i radošću kada je patrijarh srpski Porfirije kročio među vernike. Okupljeni narod, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima rimokatoličke i evangelističke crkve, kao i zvaničnicima Slovenije i Srbije, pozdravio je svog duhovnog pastira u trenutku koji je nosio i simboliku i poruku zajedništva.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije: Blagoslov i radost u Mariboru
Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je istakao:
– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom hramu. Za mene je ovo trenutak radosti i duboke ganutosti, jer sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju i u grad Maribor, gde sam, slobodno mogu reći, stekao svoja prva blagoslovena iskustva u upravljanju vernim narodom i u liturgiji zajednice.
Foto: SPC
"Svaki narod ima svoj pečat, ali svi traže Boga"
Patrijarh je posebno naglasio da svaki narod nosi neponovljivi pečat, ali da svi dele istu čežnju – potragu za Bogom:
– Putopisac iz antičkog vremena zapisao je da svaki narod ima svoj poseban dar. Ali, nezavisno od tih različitosti, svuda je isto – svaki narod ima mesto na kojem se sabira i obraća Bogu. To pokazuje da čovek u svojoj suštini ima potrebu za onostranim, za Bogom.
Foto: SPC
Dodao je da ta potreba proizlazi iz same prirode čoveka:
– Mi hrišćani znamo da to nije ništa neobično, jer je čovek stvoren kao ikona Božja, sa potencijalom da raste sve do mere rasta visine Hristove. Zato i kažemo: ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve dolazi na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo je pogrešno, jer je polazna tačka pogrešna.
"Pečat Svetog Save nosimo kroz vekove"
Govoreći pravoslavnima u Mariboru, Patrijarh je podsetio na neizbrisivi pečat Svetog Save:
– Mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save spoznali istinu i opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristovog. Od tada pa do danas, gde god da smo bili, nosimo na sebi pečat Hristov. Sve što jesmo i po čemu nas drugi prepoznaju sadržano je u jednoj reči – Crkva Hristova.
Foto: SPC
Istakao je i da su Srbi kroz istoriju upravo hramovima čuvali svoj identitet:
– Gde god da smo otišli, prvo što smo činili bilo je da podignemo hram. Tamo gde to nismo činili, sami smo brisali pečat po kojem se prepoznajemo, i sami smo bili izbrisani.
Poruka Srbima u dijaspori: Vera kao čuvar identiteta
Osvrnuvši se na srpsku dijasporu širom sveta, patrijarh je sabranima uputio poruku o jedinstvu i svedočenju vere:
– Od Amerike do Australije, tamo gde se Srbi okupljaju oko Crkve, ostaju svesni svog identiteta i prevazilaze teškoće. Postaju ravnopravni građani sredina u kojima žive, obogaćujući te prostore, a istovremeno i sami bivaju obogaćeni. Tako je, hvala Bogu, i ovde, u Sloveniji.
Svoje obraćanje završio je naglaskom na ljubavi kao ključu svakog odnosa – sa Bogom i sa ljudima:
– Ljubeći Boga, svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi. Različitosti nisu povod za neprijateljstva, već posebni darovi koje je Bog dao da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i jedni ka drugima. Neka ovaj hram bude mesto susretanja – sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetiće 12. i 13. septembra glavni grad Slovenije, gde će u Hramu Svetih Kirila i Metodija služiti svetu liturgiju povodom značajnog jubileja ovog svetog mesta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
