Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Hram Svetih Kirila i Metodija u Mariboru bio je ispunjen molitvom i radošću kada je patrijarh srpski Porfirije kročio među vernike. Okupljeni narod, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima rimokatoličke i evangelističke crkve, kao i zvaničnicima Slovenije i Srbije, pozdravio je svog duhovnog pastira u trenutku koji je nosio i simboliku i poruku zajedništva.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije: Blagoslov i radost u Mariboru
Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je istakao:
– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom hramu. Za mene je ovo trenutak radosti i duboke ganutosti, jer sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju i u grad Maribor, gde sam, slobodno mogu reći, stekao svoja prva blagoslovena iskustva u upravljanju vernim narodom i u liturgiji zajednice.
Foto: SPC
"Svaki narod ima svoj pečat, ali svi traže Boga"
Patrijarh je posebno naglasio da svaki narod nosi neponovljivi pečat, ali da svi dele istu čežnju – potragu za Bogom:
– Putopisac iz antičkog vremena zapisao je da svaki narod ima svoj poseban dar. Ali, nezavisno od tih različitosti, svuda je isto – svaki narod ima mesto na kojem se sabira i obraća Bogu. To pokazuje da čovek u svojoj suštini ima potrebu za onostranim, za Bogom.
Foto: SPC
Dodao je da ta potreba proizlazi iz same prirode čoveka:
– Mi hrišćani znamo da to nije ništa neobično, jer je čovek stvoren kao ikona Božja, sa potencijalom da raste sve do mere rasta visine Hristove. Zato i kažemo: ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve dolazi na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo je pogrešno, jer je polazna tačka pogrešna.
"Pečat Svetog Save nosimo kroz vekove"
Govoreći pravoslavnima u Mariboru, Patrijarh je podsetio na neizbrisivi pečat Svetog Save:
– Mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save spoznali istinu i opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristovog. Od tada pa do danas, gde god da smo bili, nosimo na sebi pečat Hristov. Sve što jesmo i po čemu nas drugi prepoznaju sadržano je u jednoj reči – Crkva Hristova.
Foto: SPC
Istakao je i da su Srbi kroz istoriju upravo hramovima čuvali svoj identitet:
– Gde god da smo otišli, prvo što smo činili bilo je da podignemo hram. Tamo gde to nismo činili, sami smo brisali pečat po kojem se prepoznajemo, i sami smo bili izbrisani.
Poruka Srbima u dijaspori: Vera kao čuvar identiteta
Osvrnuvši se na srpsku dijasporu širom sveta, patrijarh je sabranima uputio poruku o jedinstvu i svedočenju vere:
– Od Amerike do Australije, tamo gde se Srbi okupljaju oko Crkve, ostaju svesni svog identiteta i prevazilaze teškoće. Postaju ravnopravni građani sredina u kojima žive, obogaćujući te prostore, a istovremeno i sami bivaju obogaćeni. Tako je, hvala Bogu, i ovde, u Sloveniji.
Svoje obraćanje završio je naglaskom na ljubavi kao ključu svakog odnosa – sa Bogom i sa ljudima:
– Ljubeći Boga, svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi. Različitosti nisu povod za neprijateljstva, već posebni darovi koje je Bog dao da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i jedni ka drugima. Neka ovaj hram bude mesto susretanja – sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
