Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Hram Svetih Kirila i Metodija u Mariboru bio je ispunjen molitvom i radošću kada je patrijarh srpski Porfirije kročio među vernike. Okupljeni narod, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima rimokatoličke i evangelističke crkve, kao i zvaničnicima Slovenije i Srbije, pozdravio je svog duhovnog pastira u trenutku koji je nosio i simboliku i poruku zajedništva.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije: Blagoslov i radost u Mariboru
Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je istakao:
– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom hramu. Za mene je ovo trenutak radosti i duboke ganutosti, jer sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju i u grad Maribor, gde sam, slobodno mogu reći, stekao svoja prva blagoslovena iskustva u upravljanju vernim narodom i u liturgiji zajednice.
Foto: SPC
"Svaki narod ima svoj pečat, ali svi traže Boga"
Patrijarh je posebno naglasio da svaki narod nosi neponovljivi pečat, ali da svi dele istu čežnju – potragu za Bogom:
– Putopisac iz antičkog vremena zapisao je da svaki narod ima svoj poseban dar. Ali, nezavisno od tih različitosti, svuda je isto – svaki narod ima mesto na kojem se sabira i obraća Bogu. To pokazuje da čovek u svojoj suštini ima potrebu za onostranim, za Bogom.
Foto: SPC
Dodao je da ta potreba proizlazi iz same prirode čoveka:
– Mi hrišćani znamo da to nije ništa neobično, jer je čovek stvoren kao ikona Božja, sa potencijalom da raste sve do mere rasta visine Hristove. Zato i kažemo: ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve dolazi na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo je pogrešno, jer je polazna tačka pogrešna.
"Pečat Svetog Save nosimo kroz vekove"
Govoreći pravoslavnima u Mariboru, Patrijarh je podsetio na neizbrisivi pečat Svetog Save:
– Mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save spoznali istinu i opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristovog. Od tada pa do danas, gde god da smo bili, nosimo na sebi pečat Hristov. Sve što jesmo i po čemu nas drugi prepoznaju sadržano je u jednoj reči – Crkva Hristova.
Foto: SPC
Istakao je i da su Srbi kroz istoriju upravo hramovima čuvali svoj identitet:
– Gde god da smo otišli, prvo što smo činili bilo je da podignemo hram. Tamo gde to nismo činili, sami smo brisali pečat po kojem se prepoznajemo, i sami smo bili izbrisani.
Poruka Srbima u dijaspori: Vera kao čuvar identiteta
Osvrnuvši se na srpsku dijasporu širom sveta, patrijarh je sabranima uputio poruku o jedinstvu i svedočenju vere:
– Od Amerike do Australije, tamo gde se Srbi okupljaju oko Crkve, ostaju svesni svog identiteta i prevazilaze teškoće. Postaju ravnopravni građani sredina u kojima žive, obogaćujući te prostore, a istovremeno i sami bivaju obogaćeni. Tako je, hvala Bogu, i ovde, u Sloveniji.
Svoje obraćanje završio je naglaskom na ljubavi kao ključu svakog odnosa – sa Bogom i sa ljudima:
– Ljubeći Boga, svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi. Različitosti nisu povod za neprijateljstva, već posebni darovi koje je Bog dao da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i jedni ka drugima. Neka ovaj hram bude mesto susretanja – sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
U vrhu Srpske pravoslavne crkve tvrde da je odluka doneta u kratkom postupku, bez prethodnog obaveštavanja patrijarha, dok pravni stručnjaci ukazuju na pitanja kanonskog ustrojstva i verskih sloboda.
Na prazničnoj liturgiji vernicima se obratio mitropolit dalmatinski Nikodim, pozvavši ih da ljubav prema Bogu potvrde brigom o bližnjima i da nastave tradiciju svojih predaka.
Liturgiju su služili vladike Isihije i Kirilo, a verni narod u hrvatskoj prestonici dobio je mogućnost molitvenog poklonjenja svetim moštima Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog.
Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
