Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Hram Svetih Kirila i Metodija u Mariboru bio je ispunjen molitvom i radošću kada je patrijarh srpski Porfirije kročio među vernike. Okupljeni narod, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima rimokatoličke i evangelističke crkve, kao i zvaničnicima Slovenije i Srbije, pozdravio je svog duhovnog pastira u trenutku koji je nosio i simboliku i poruku zajedništva.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije: Blagoslov i radost u Mariboru
Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je istakao:
– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom hramu. Za mene je ovo trenutak radosti i duboke ganutosti, jer sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju i u grad Maribor, gde sam, slobodno mogu reći, stekao svoja prva blagoslovena iskustva u upravljanju vernim narodom i u liturgiji zajednice.
Foto: SPC
"Svaki narod ima svoj pečat, ali svi traže Boga"
Patrijarh je posebno naglasio da svaki narod nosi neponovljivi pečat, ali da svi dele istu čežnju – potragu za Bogom:
– Putopisac iz antičkog vremena zapisao je da svaki narod ima svoj poseban dar. Ali, nezavisno od tih različitosti, svuda je isto – svaki narod ima mesto na kojem se sabira i obraća Bogu. To pokazuje da čovek u svojoj suštini ima potrebu za onostranim, za Bogom.
Foto: SPC
Dodao je da ta potreba proizlazi iz same prirode čoveka:
– Mi hrišćani znamo da to nije ništa neobično, jer je čovek stvoren kao ikona Božja, sa potencijalom da raste sve do mere rasta visine Hristove. Zato i kažemo: ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve dolazi na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo je pogrešno, jer je polazna tačka pogrešna.
"Pečat Svetog Save nosimo kroz vekove"
Govoreći pravoslavnima u Mariboru, Patrijarh je podsetio na neizbrisivi pečat Svetog Save:
– Mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save spoznali istinu i opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristovog. Od tada pa do danas, gde god da smo bili, nosimo na sebi pečat Hristov. Sve što jesmo i po čemu nas drugi prepoznaju sadržano je u jednoj reči – Crkva Hristova.
Foto: SPC
Istakao je i da su Srbi kroz istoriju upravo hramovima čuvali svoj identitet:
– Gde god da smo otišli, prvo što smo činili bilo je da podignemo hram. Tamo gde to nismo činili, sami smo brisali pečat po kojem se prepoznajemo, i sami smo bili izbrisani.
Poruka Srbima u dijaspori: Vera kao čuvar identiteta
Osvrnuvši se na srpsku dijasporu širom sveta, patrijarh je sabranima uputio poruku o jedinstvu i svedočenju vere:
– Od Amerike do Australije, tamo gde se Srbi okupljaju oko Crkve, ostaju svesni svog identiteta i prevazilaze teškoće. Postaju ravnopravni građani sredina u kojima žive, obogaćujući te prostore, a istovremeno i sami bivaju obogaćeni. Tako je, hvala Bogu, i ovde, u Sloveniji.
Svoje obraćanje završio je naglaskom na ljubavi kao ključu svakog odnosa – sa Bogom i sa ljudima:
– Ljubeći Boga, svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi. Različitosti nisu povod za neprijateljstva, već posebni darovi koje je Bog dao da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i jedni ka drugima. Neka ovaj hram bude mesto susretanja – sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
