Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Hram Svetih Kirila i Metodija u Mariboru bio je ispunjen molitvom i radošću kada je patrijarh srpski Porfirije kročio među vernike. Okupljeni narod, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima rimokatoličke i evangelističke crkve, kao i zvaničnicima Slovenije i Srbije, pozdravio je svog duhovnog pastira u trenutku koji je nosio i simboliku i poruku zajedništva.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije: Blagoslov i radost u Mariboru
Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je istakao:
– Veliki je blagoslov što je Gospod svojim promislom učinio da se danas sabiremo u ovom hramu. Za mene je ovo trenutak radosti i duboke ganutosti, jer sam došao u blagoslovenu zemlju Sloveniju i u grad Maribor, gde sam, slobodno mogu reći, stekao svoja prva blagoslovena iskustva u upravljanju vernim narodom i u liturgiji zajednice.
Foto: SPC
"Svaki narod ima svoj pečat, ali svi traže Boga"
Patrijarh je posebno naglasio da svaki narod nosi neponovljivi pečat, ali da svi dele istu čežnju – potragu za Bogom:
– Putopisac iz antičkog vremena zapisao je da svaki narod ima svoj poseban dar. Ali, nezavisno od tih različitosti, svuda je isto – svaki narod ima mesto na kojem se sabira i obraća Bogu. To pokazuje da čovek u svojoj suštini ima potrebu za onostranim, za Bogom.
Foto: SPC
Dodao je da ta potreba proizlazi iz same prirode čoveka:
– Mi hrišćani znamo da to nije ništa neobično, jer je čovek stvoren kao ikona Božja, sa potencijalom da raste sve do mere rasta visine Hristove. Zato i kažemo: ako je Hristos i Crkva Njegova na prvom mestu, sve dolazi na svoje mesto. Ako je bilo šta drugo na mestu na kojem treba da bude Hristos, sve ostalo je pogrešno, jer je polazna tačka pogrešna.
"Pečat Svetog Save nosimo kroz vekove"
Govoreći pravoslavnima u Mariboru, Patrijarh je podsetio na neizbrisivi pečat Svetog Save:
– Mi pravoslavni Srbi smo u ličnosti Svetog Save spoznali istinu i opredelili se da idemo putem Jevanđelja Hristovog. Od tada pa do danas, gde god da smo bili, nosimo na sebi pečat Hristov. Sve što jesmo i po čemu nas drugi prepoznaju sadržano je u jednoj reči – Crkva Hristova.
Foto: SPC
Istakao je i da su Srbi kroz istoriju upravo hramovima čuvali svoj identitet:
– Gde god da smo otišli, prvo što smo činili bilo je da podignemo hram. Tamo gde to nismo činili, sami smo brisali pečat po kojem se prepoznajemo, i sami smo bili izbrisani.
Poruka Srbima u dijaspori: Vera kao čuvar identiteta
Osvrnuvši se na srpsku dijasporu širom sveta, patrijarh je sabranima uputio poruku o jedinstvu i svedočenju vere:
– Od Amerike do Australije, tamo gde se Srbi okupljaju oko Crkve, ostaju svesni svog identiteta i prevazilaze teškoće. Postaju ravnopravni građani sredina u kojima žive, obogaćujući te prostore, a istovremeno i sami bivaju obogaćeni. Tako je, hvala Bogu, i ovde, u Sloveniji.
Svoje obraćanje završio je naglaskom na ljubavi kao ključu svakog odnosa – sa Bogom i sa ljudima:
– Ljubeći Boga, svaki čovek postaje naš bližnji, nezavisno od posebnosti koje nosi na sebi. Različitosti nisu povod za neprijateljstva, već posebni darovi koje je Bog dao da bismo kroz njih našli put ka Hristu, ali i jedni ka drugima. Neka ovaj hram bude mesto susretanja – sa Bogom i sa svim ljudima dobre volje.
Drugog dana posete Eparhiji kanadskoj, poglavar SPC predvodio je svetu liturgiju u Crkvi Svete Trojice, koja već sedam decenija predstavlja duhovni dom za montrealske Srbe. Vernicima je uputio dirljive reči, nazivajući hram parčetom Carstva nebeskog i otadžbine.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
