“MOJ OTAC SE VIŠE ZABRINUO KADA SAM POČEO DA IDEM U CRKVU NEGO KADA SAM BIO NA HEROINU”: Naš poznati glumac otkrio kako je hteo da se zamonaši i postane svetac

Poznati glumac, scenarista i muzičar Nikola Pejaković Kolja jedan je od onih umetnika čiji se životni put može čitati kao svedočanstvo o snazi Božje promisli. Njegova iskrena priča o pronalaženju vere pokazuje da je svaki pad i svaka lutanja moguće preobraziti u lični susret sa Hristom, ako čovek otvori srce i dušu za istinu.

Kako su tri knjige promenile njegov život

Kolja je, kako sam priznaje, dugo lutao i bio "na pogrešnom putu". Sudbonosan trenutak dogodio se kada mu je jedna žena, koja se bavila akupunkturom, napisala naslove tri knjige i dala mu ih kao „recept“.

– Tad sam bio u zabludi i na pogrešnom putu. Ona mi je na papiriću napisala naslove tri knjige. Ja sam to odneo majci i rekao joj da me više ne šalje kod takvih idiota. Dao sam joj taj papirić, šalio se da je to recept i da može s njim u apoteku. Ona, jadna, ode i kupi te knjige. A ja sam ih bacao, šutirao i govorio da mi skloni te popovske knjige – priseća se on.

Ali Bog mu je, kako kaže, dao šansu da kroz brigu o majci koja danas boluje od demencije, nauči šta znači istinsko sinovsko služenje i pokajanje.

printscreen/youtube.com

 

Od Malkolma Iksa do „Apologetske čitanke“

Prelomni trenutak dogodio se kada je, čitajući autobiografiju Malkolma Iksa, uporedo uzeo u ruke i "Apologetsku čitanku“.

– Čitam kako je Malkolm u zatvoru prešao na islam, kleči i moli se, i pitam sebe: šta ja ovo radim? A onda uzmem "Apologetsku čitanku" i imam isti osećaj koji sam imao kad sam prvi put uzeo heroin – samo što sam sada bio na pravom putu. Rekao sam sebi i drugima: zašto mi ovo niko nije dao ranije, pa ovde sve tačno piše! – govorio je Kolja u jednom od svojih intervjua.

Uveren da je vera dar koji se mora javno svedočiti, Pejaković je odlučio da u svojim serijama uvek ostavi prostor i za lik sveštenika, jer, kako kaže, narod je decenijama gledao "sprdnje sa verom".

– Oni su izmislili krilaticu da je vera lična, intimna stvar, o kojoj se ne govori. A o čemu da govorimo? O bitkama i komesarima? E, ja ću Hristovo ime pominjati dok sam živ – kaže on.

"Odmah sam hteo da se zamonašim"

Njegov prvi zanos bio je snažan, gotovo monaški:

– Odmah sam hteo da se monašim, odmah da budem svetac. Moj otac se više zabrinuo za moje zdravlje kad sam krenuo u crkvu, nego kad sam bio na heroinu. Govorio je mojoj majci: šta se dešava s njim, bio je lep narkoman, obećavao je... – priseća se Pejaković.

wikipedia/Bognjen

 

Razgovor sa vladikom i prekretnica u Trebinju

Jedno vreme je boravio i u manastiru Tvrdoš, gde je razgovarao sa vladikom Grigorijem.

– Vladika mi je rekao: nemoj ti da se monašiš, nisi ti za monaha, nego se ženi i imaj decu. Kad sam to javio ocu, koji je do tada bio protiv mene i crkve, samo je rekao: slušaj vladiku, pametan je to čovek, svaka mu čast. I tako se ja ne zamonaših – i dobro je to po monaštvo, šta će im ovakav – priča Kolja, prenosi portal krur.rs.

Danas Kolja otvoreno govori da mu je vera postala centar života. Njegova priča svedoši o putu čoveka koji je iz tame poroka zakoračio u svetlost Hristove Crkve – i koji je u tome pronašao smisao, mir i slobodu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara