Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
U znak žalosti za pokojnikom najbliža rodbina kod nas nosi crninu - neko je nosi sedam, neko 14 dana, neko godinu, a ima i onih koji crnu odeću nikad i ne skinu.
Sveštenik Predrag Milutin pri Svetojovanjskom hramu u Bačkoj Palanci svojevremeno je objasnio da nošenje crnine posle smrti drage osobe nema crkveno uporište i da to je to više narodni nego crkveni običaj. Naime, po hrišćanskom verovanju, smrt je prirodna i ona predstavlja samo prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u neki drugi i tu nema mesta za tugu.
- Crna odeća ili obeležavanje žalosti prilikom upokojenja naših milih i dragih, potiče još iz vremena pre Hrista, na različite načine se to obeležavalo. Ono što bi hrišćani trebalo da znaju i da upamte jeste da to nije vreme žalosti i očajanja u smislu da je ona kraj. To je samo trenutak preseljenja sa jednog mesta na drugo. Porodica je, naravno, u žalosti zato što njima neko drag odlazi na neki duži period. Tuguju... Ali, kako bi rekao apostol Pavle: "...da ne tugujemo kao oni koji nemaju nade", nego da svakako tugujemo zbog odlaska bližnjeg, ali i da verujemo i da očekujemo kad ćemo se ponovo sresti kod Gospoda - kaže sveštenik.
Jedan od načina tog tugovanja jeste i ta fizička manifestacija odnosno nošenje crnine, ali on naglašava da crkva nema pravila kad je u pitanju nošenje crne odeće kad umre neko blizak, a samim tim, ni propisano vreme koliko bi je dugo trebalo nositi.
- Najčešće su se žene oblačile u crno, naročito ako umre neko baš blizak, suprug, ne daj Bože dete... Obično se crnina nosila do 40 dana. U slučajevima kada su žene ostajale udove ili sahranile decu, one su nekad nosile i nose crnu i do kraja života. One su se tako zavetovale. Crkva nema pravila po ovom pitanju, ali ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku.
Postoji i verovanje da trudnice i porodilje nikako ne bi trebalo da oblače crninu, jer jedna nosi novi život, a druga je novi život na svet donela.
Sveštenik Predrag Milutin naglašava da trudnice i porodilje ne bi trebalo da rade ništa što im je stresno, jer su prosto, kako naglašava "u drugom stanju", a ne zbog običaja.
- One su, što bi narod rekao, u drugom stanju pa u skladu sa tim i njihov način života bi trebalo da bude drugačiji. One moraju da se čuvaju stresa, a stres je i svakodnevno obraćanje pažnje na teške trenutke. Zato se i kaže da one ne bi trebalo da idu na sahrane, nose crninu... Drugog razloga nema, izuzev stresa.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir. Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila. Mudre devojke, svesne neophodnosti unutrašnjeg ulja — blagodati Duha, žure ka nebeskom Ženiku. One su spremne, jer su posvetile svoje srce Gospodu, prikupljajući ljubav i duhovnu energiju. Njihova usredsređenost na nebeske vrednosti omogućava im da uđu u carstvo Božije. S druge strane, lude devojke ostaju vezane za zemaljske stvari, verujući da im telesni ukrasi donose blagoslov. Njihova lenjost i samouverenje sprečavaju ih da se pripreme za susret s Gospodom, što rezultira promašenim putem i gubitkom duhovne blagodati. Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz tu njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja.
Printscreen/YouTube/BAP Vesti
Praznici i sveci
05:00 | 17.10.2024
ONI SE SMATRAJU ZAŠTITNICIMA GLADNIH I SIROMAŠNIH: Danas su Sveti Stefan i Jelena (Štiljanović)
Praznici i sveci
05:00 | 18.10.2024
NJENA ŽIVOTNA PRIČA JE JEDNA OD NAJPOTRESNIJIH U HRIŠĆANSTVU! Obeležavamo Svetu mučenicu Haritinu, ali i još jednog svetitelja!
Duhovna riznica
08:00 | 19.10.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Duše koje traže ono neobično za svoju prirodu, tj. svetinju Duha, svom svojom ljubavlju se vežu za Gospoda"
Praznici i sveci
05:00 | 19.10.2024
DANAS JE SVETI APOSTOL TOMA, VELIKA SLAVA KOD SRBA: On jedini nije krio sumnju u Vaskrsenje Hristovo, a onda se desilo čudo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
Vera nije samo pasivno stanje, već aktivna sila koja privlači Božje blagovoljenje i osnažuje naš duh. Kada je naša vera jaka, čvrsto se držimo Gospoda, ali slabost u verovanju može nas dovesti do pada. Teofan naglašava potrebu za budnošću i čuvanjem vere, jer ona predstavlja izvor snage u trenucima iskušenja. U svetlu ove poruke, Sveti Teofan nas da ne zaboravimo snagu vere i da se oslanjamo na Gospodovu pomoć, kako bismo prevazišli životne prepreke i sačuvali svoj put ka večnom životu. Verujući, ne samo da se osnažujemo, već postajemo i nosioci Božje blagodati u svetu koji nas okružuje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
Vera nije samo pasivno stanje, već aktivna sila koja privlači Božje blagovoljenje i osnažuje naš duh. Kada je naša vera jaka, čvrsto se držimo Gospoda, ali slabost u verovanju može nas dovesti do pada. Teofan naglašava potrebu za budnošću i čuvanjem vere, jer ona predstavlja izvor snage u trenucima iskušenja. U svetlu ove poruke, Sveti Teofan nas da ne zaboravimo snagu vere i da se oslanjamo na Gospodovu pomoć, kako bismo prevazišli životne prepreke i sačuvali svoj put ka večnom životu. Verujući, ne samo da se osnažujemo, već postajemo i nosioci Božje blagodati u svetu koji nas okružuje.
Ova poznata izreka, proizašla iz biblijske priče, ne samo da oslikava ljudsku sklonost ka skepticizmu, već i otkriva duboku potragu za verom i razumevanjem, podsećajući nas na borbu između vere i nepoverenja koje nas sve dotiče.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Video snimak u kojem simbol Svete tajne pričešća postaje predmet ismevanja, izazvao je gnev i ogorčenje među vernicima širom sveta.
Tomindan je enafska slava, nekad su je mahom slavili dunđeri i drvodelje, koji su taj dan zatvarali svoje radnje.
Izlazak pred sud dečaka odgovornog za zločin u "Ribnikaru" ponovo je otvorio nezaceljene rane porodica. Anđelko Aćimović otkriva kako su on i njegovi bližnji pronašli utehu u zajedništvu i molitvi, dok kroz svaki dan prolaze sa sećanjem na svoju Angelinu.
Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
