Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
U znak žalosti za pokojnikom najbliža rodbina kod nas nosi crninu - neko je nosi sedam, neko 14 dana, neko godinu, a ima i onih koji crnu odeću nikad i ne skinu.
Sveštenik Predrag Milutin pri Svetojovanjskom hramu u Bačkoj Palanci svojevremeno je objasnio da nošenje crnine posle smrti drage osobe nema crkveno uporište i da to je to više narodni nego crkveni običaj. Naime, po hrišćanskom verovanju, smrt je prirodna i ona predstavlja samo prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u neki drugi i tu nema mesta za tugu.
- Crna odeća ili obeležavanje žalosti prilikom upokojenja naših milih i dragih, potiče još iz vremena pre Hrista, na različite načine se to obeležavalo. Ono što bi hrišćani trebalo da znaju i da upamte jeste da to nije vreme žalosti i očajanja u smislu da je ona kraj. To je samo trenutak preseljenja sa jednog mesta na drugo. Porodica je, naravno, u žalosti zato što njima neko drag odlazi na neki duži period. Tuguju... Ali, kako bi rekao apostol Pavle: "...da ne tugujemo kao oni koji nemaju nade", nego da svakako tugujemo zbog odlaska bližnjeg, ali i da verujemo i da očekujemo kad ćemo se ponovo sresti kod Gospoda - kaže sveštenik.
Jedan od načina tog tugovanja jeste i ta fizička manifestacija odnosno nošenje crnine, ali on naglašava da crkva nema pravila kad je u pitanju nošenje crne odeće kad umre neko blizak, a samim tim, ni propisano vreme koliko bi je dugo trebalo nositi.
- Najčešće su se žene oblačile u crno, naročito ako umre neko baš blizak, suprug, ne daj Bože dete... Obično se crnina nosila do 40 dana. U slučajevima kada su žene ostajale udove ili sahranile decu, one su nekad nosile i nose crnu i do kraja života. One su se tako zavetovale. Crkva nema pravila po ovom pitanju, ali ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku.
Postoji i verovanje da trudnice i porodilje nikako ne bi trebalo da oblače crninu, jer jedna nosi novi život, a druga je novi život na svet donela.
Sveštenik Predrag Milutin naglašava da trudnice i porodilje ne bi trebalo da rade ništa što im je stresno, jer su prosto, kako naglašava "u drugom stanju", a ne zbog običaja.
- One su, što bi narod rekao, u drugom stanju pa u skladu sa tim i njihov način života bi trebalo da bude drugačiji. One moraju da se čuvaju stresa, a stres je i svakodnevno obraćanje pažnje na teške trenutke. Zato se i kaže da one ne bi trebalo da idu na sahrane, nose crninu... Drugog razloga nema, izuzev stresa.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir. Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila. Mudre devojke, svesne neophodnosti unutrašnjeg ulja — blagodati Duha, žure ka nebeskom Ženiku. One su spremne, jer su posvetile svoje srce Gospodu, prikupljajući ljubav i duhovnu energiju. Njihova usredsređenost na nebeske vrednosti omogućava im da uđu u carstvo Božije. S druge strane, lude devojke ostaju vezane za zemaljske stvari, verujući da im telesni ukrasi donose blagoslov. Njihova lenjost i samouverenje sprečavaju ih da se pripreme za susret s Gospodom, što rezultira promašenim putem i gubitkom duhovne blagodati. Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz tu njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja.
Printscreen/YouTube/BAP Vesti
Praznici i sveci
07:00 | 17.10.2024
ONI SE SMATRAJU ZAŠTITNICIMA GLADNIH I SIROMAŠNIH: Danas su Sveti Stefan i Jelena (Štiljanović)
Praznici i sveci
07:00 | 18.10.2024
NJENA ŽIVOTNA PRIČA JE JEDNA OD NAJPOTRESNIJIH U HRIŠĆANSTVU! Obeležavamo Svetu mučenicu Haritinu, ali i još jednog svetitelja!
Duhovna riznica
10:00 | 19.10.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Duše koje traže ono neobično za svoju prirodu, tj. svetinju Duha, svom svojom ljubavlju se vežu za Gospoda"
Praznici i sveci
07:00 | 19.10.2024
DANAS JE SVETI APOSTOL TOMA, VELIKA SLAVA KOD SRBA: On jedini nije krio sumnju u Vaskrsenje Hristovo, a onda se desilo čudo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Novozavetni spisi, a i kasniji crkveni kanoni, ne određuju nikakve spoljašnje znake žalosti za umrlima, naglašava sveštenik.
U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
