Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
U znak žalosti za pokojnikom najbliža rodbina kod nas nosi crninu - neko je nosi sedam, neko 14 dana, neko godinu, a ima i onih koji crnu odeću nikad i ne skinu.
Sveštenik Predrag Milutin pri Svetojovanjskom hramu u Bačkoj Palanci svojevremeno je objasnio da nošenje crnine posle smrti drage osobe nema crkveno uporište i da to je to više narodni nego crkveni običaj. Naime, po hrišćanskom verovanju, smrt je prirodna i ona predstavlja samo prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u neki drugi i tu nema mesta za tugu.
- Crna odeća ili obeležavanje žalosti prilikom upokojenja naših milih i dragih, potiče još iz vremena pre Hrista, na različite načine se to obeležavalo. Ono što bi hrišćani trebalo da znaju i da upamte jeste da to nije vreme žalosti i očajanja u smislu da je ona kraj. To je samo trenutak preseljenja sa jednog mesta na drugo. Porodica je, naravno, u žalosti zato što njima neko drag odlazi na neki duži period. Tuguju... Ali, kako bi rekao apostol Pavle: "...da ne tugujemo kao oni koji nemaju nade", nego da svakako tugujemo zbog odlaska bližnjeg, ali i da verujemo i da očekujemo kad ćemo se ponovo sresti kod Gospoda - kaže sveštenik.
Jedan od načina tog tugovanja jeste i ta fizička manifestacija odnosno nošenje crnine, ali on naglašava da crkva nema pravila kad je u pitanju nošenje crne odeće kad umre neko blizak, a samim tim, ni propisano vreme koliko bi je dugo trebalo nositi.
- Najčešće su se žene oblačile u crno, naročito ako umre neko baš blizak, suprug, ne daj Bože dete... Obično se crnina nosila do 40 dana. U slučajevima kada su žene ostajale udove ili sahranile decu, one su nekad nosile i nose crnu i do kraja života. One su se tako zavetovale. Crkva nema pravila po ovom pitanju, ali ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku.
Postoji i verovanje da trudnice i porodilje nikako ne bi trebalo da oblače crninu, jer jedna nosi novi život, a druga je novi život na svet donela.
Sveštenik Predrag Milutin naglašava da trudnice i porodilje ne bi trebalo da rade ništa što im je stresno, jer su prosto, kako naglašava "u drugom stanju", a ne zbog običaja.
- One su, što bi narod rekao, u drugom stanju pa u skladu sa tim i njihov način života bi trebalo da bude drugačiji. One moraju da se čuvaju stresa, a stres je i svakodnevno obraćanje pažnje na teške trenutke. Zato se i kaže da one ne bi trebalo da idu na sahrane, nose crninu... Drugog razloga nema, izuzev stresa.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir. Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila. Mudre devojke, svesne neophodnosti unutrašnjeg ulja — blagodati Duha, žure ka nebeskom Ženiku. One su spremne, jer su posvetile svoje srce Gospodu, prikupljajući ljubav i duhovnu energiju. Njihova usredsređenost na nebeske vrednosti omogućava im da uđu u carstvo Božije. S druge strane, lude devojke ostaju vezane za zemaljske stvari, verujući da im telesni ukrasi donose blagoslov. Njihova lenjost i samouverenje sprečavaju ih da se pripreme za susret s Gospodom, što rezultira promašenim putem i gubitkom duhovne blagodati. Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz tu njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja.
Printscreen/YouTube/BAP Vesti
Praznici i sveci
07:00 | 17.10.2024
ONI SE SMATRAJU ZAŠTITNICIMA GLADNIH I SIROMAŠNIH: Danas su Sveti Stefan i Jelena (Štiljanović)
Praznici i sveci
07:00 | 18.10.2024
NJENA ŽIVOTNA PRIČA JE JEDNA OD NAJPOTRESNIJIH U HRIŠĆANSTVU! Obeležavamo Svetu mučenicu Haritinu, ali i još jednog svetitelja!
Duhovna riznica
10:00 | 19.10.2024
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: "Duše koje traže ono neobično za svoju prirodu, tj. svetinju Duha, svom svojom ljubavlju se vežu za Gospoda"
Praznici i sveci
07:00 | 19.10.2024
DANAS JE SVETI APOSTOL TOMA, VELIKA SLAVA KOD SRBA: On jedini nije krio sumnju u Vaskrsenje Hristovo, a onda se desilo čudo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
Majka trojice malih dečaka podelila je svoje iskustvo vezano za odlazak na nedeljnu misu sa decom.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Novozavetni spisi, a i kasniji crkveni kanoni, ne određuju nikakve spoljašnje znake žalosti za umrlima, naglašava sveštenik.
U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo.
Pravoslavni svetitelji i starci otkrivaju da usamljenost nije fizička odsutnost drugih, već praznina duše koju jedino Božja Milost može ispuniti, dok molitva i unutrašnji mir pretvaraju samoću u duhovnu snagu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na proročanstvo Isaije o svetu bez rata i poziva svakog vernika da preobrazi strasti u ljubav, stid u pokajanje i duhovnu borbu u seme unutrašnjeg mira.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
Osim što tamjan miriše božanstveno, on ima i svoja lekovita svojstva - budući da su mnogi ljudi u tamjanu pronašli pomoć tokom lečenja.
Dobra ispovest zahteva hrabrost, iskrenost, poniznost i iskrenu želju da se ponovo sjedinimo sa Bogom.
Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
U manastiru Kovilj snimljeni prvi kadrovi antiratne drame Dragoljuba Elčića po scenariju Željka Pržulja, nastale po „Dnevniku ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, uz podršku Srpske pravoslavne crkve i Filmskog centra Srbije.
Smirenje je temelj duhovnog života, štit od gordosti i uslov za istinsku bliskost s Bogom.
Osim što tamjan miriše božanstveno, on ima i svoja lekovita svojstva - budući da su mnogi ljudi u tamjanu pronašli pomoć tokom lečenja.
