Danas je praznik Svetog apostola Tome, u narodu poznatog kao neverni Toma. Slavi se kao krsna, ali i esnafska slava.
Sveti Toma rođen je u galilejskog gradu Paneade. Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz tu njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja.
Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi:
"Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran".
I odgovori Toma i reče:
"Gospod moj i Bog moj!” (Jn 20, 27-28).
Posle silaska Svetog Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. U Indiji je Sveti Toma obratio mnoge, velikaše i siromahe, u vhrišćanstvi i zasnovao tamo crkvu, gde je postavio sveštenike i episkope.
Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice.
Zapisano je da je jedini od apostola zakasnio na pogreb Svete Bogorodice. Kada je na njegovo navaljivanje otvoren grob, videlo se da tela nema, da je vaskrsla i uznela se na nebo, čime je otkriveno čudesno proslavljenje Matere Božje.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu.
Bio je vešt drvodelja, pa ga kao esnafsku slavu proslavljaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
Prepodobni novomučenik Makarije
Rođen u mestu Kionu u Vitiniji. Roditelji su mu bili hrišćani, Petra i Antuse, i kršten je sa imenom Manuil. Roditelji su ga poslali da uči krojački zanat. U tome otac mu se poturčio i preselio u Brusu. Kada Manuil jednom dođe poslom u Brusu, nađe ga otac i navali na nj silom da ga poturči. Uzalud se Manuli opirao, Turci su ga na silu obrezali. Tada je Manuil pobegao na Svetu Goru, i zamonašio se u skitu Svete Ane i prozva se Makarijem.
Bio je izvrstan monah 12 godina, ali nikako nije imao duševni mir.
"Ko se odreče mene pred ljudima, odrećiću se i ja njega pred ocem svojim". (Mat. 10, 33)
Ove reči Isusa Hrista neprestano su mu zujale u ušima te je rešio s blagoslovom svoga starca, da ode u Brusu i javno ispovedi pred Turcima veru u Hrista nazivajući Muhameda lažnim prorokom.
Posle šibanja kroz 130 dana, i drugih još težih muka, posečen je mačem u Brusi 6. oktobra 1590. godine. Jedan deo njegovih čudotvornih moštiju čuva se u skitu Svete Ane na Atonu.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.