SPCSveštenomučenik Dionisije i Sveta mučenica Haritina
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
SPC i njeni vernici danas slave Svetu mučenicu Haritinu i Svetog sveštenomučenika Dionisija.
Sveta mučenica Haritina
SPC
Sveta mučenica Haritina
Sveta Haritina bila je mučenica i svetiteljka iz trećeg veka, a njena životna priča jedna je od najpotresnijih u hrišćanstvu.
Bila je smerna i poslušna devojka koja je od rane mladosti želela da svoj život podredi Hristu.
Kao siroče je bila usvojena od ugledna čoveka i hrišćanina Klaudija, koji ju je vaspitao kao svoju rođenu kćer. Haritina je bila krotka, smerna, poslušna i ćutljiva. Ceo život je podredila hrišćanstvu koje je izučavala dan i noć, i zaveštala se da će kao prava nevesta Hristova, provesti ga kao devica. Kada je za nju čuo namesnik cara Dioklecijana, neki Dometijan, poslao je vojnike i izvedoše je pred sud. Sudija je naredio da je ošišaju i žar joj pospu ko glavi.
"No Božjom silom devica bi sačuvana. Baciše je u more, no Bog je izbavi iz mora. Vezaše je za točak i počeše okretati, ali angel Božji ustavi točak i Haritina osta nepovređena", piše u žitijama.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
Sveštenomučenik Dionisije
SPC
Sveštenomučenik Dionisije
Bio je episkop Aleksandrijski. Roditelji su mu bili nevernici, vaspitan je bio na grčkoj filozofiji. Kao mladić pročitao je poslanice apostola Pavla i tada je poverovao u Isusa Hrista. Krstio ga je tadašnji episkopa u Aleksandriji, a 247. godine postao je u istom gradu i episkop.
"Spolja crkva beše gonjena od neznabožaca, a unutra razdirana od jeretika. Tri godine prožive van Aleksandrije, sklonjen vernim, da ne bi pre vremena poginuo. Za te tri godine pisao je mnoge poslanice i druge sastave pastvi svojoj, poučavajući je i hrabreći u držanju Pravoslavlja. Među njegovim spisima nalaze se i nekoliki kanoni, koje je crkva prihvatila. Upravljao crkvom 17 godina i upokojio se 265. god", piše u žitijama.
Prepodobni Evdokim Vatopedski
Kada su u Vatopedu 1841 majstori popravljali kosturnicu, u njoj su našli mošti čoveka u klečećem stavu i sa ikonom Presvete Bogorodice u rukama. Neobično divan miris razlio se od moštiju. Ne znajući ni ko je bio taj sveti ćovek ni kad je živeo, monasi su ga nazvali Evdokim. Oni su mu i mošti preneli u crkvu, gde i danas stoje. Od tih moštiju dogodila su se mnoga čudesna iscelenja. Na srebrnom kovčežiću i sad stoje izrezane reči:
"Ovaj kovčežić izradi za česnu glavu sv. Evdokima monah Gavril, koga je ovaj svetitelj iscelio od teške bolesti“.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail
je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Nikifora po starom kalendaru, dok pomesne crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Otkriće moštiju svetih mučenika u Evgeniji. Katolici proslavljaju Katedru Svetog Petra, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
