SPCSveštenomučenik Dionisije i Sveta mučenica Haritina
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
SPC i njeni vernici danas slave Svetu mučenicu Haritinu i Svetog sveštenomučenika Dionisija.
Sveta mučenica Haritina
SPC
Sveta mučenica Haritina
Sveta Haritina bila je mučenica i svetiteljka iz trećeg veka, a njena životna priča jedna je od najpotresnijih u hrišćanstvu.
Bila je smerna i poslušna devojka koja je od rane mladosti želela da svoj život podredi Hristu.
Kao siroče je bila usvojena od ugledna čoveka i hrišćanina Klaudija, koji ju je vaspitao kao svoju rođenu kćer. Haritina je bila krotka, smerna, poslušna i ćutljiva. Ceo život je podredila hrišćanstvu koje je izučavala dan i noć, i zaveštala se da će kao prava nevesta Hristova, provesti ga kao devica. Kada je za nju čuo namesnik cara Dioklecijana, neki Dometijan, poslao je vojnike i izvedoše je pred sud. Sudija je naredio da je ošišaju i žar joj pospu ko glavi.
"No Božjom silom devica bi sačuvana. Baciše je u more, no Bog je izbavi iz mora. Vezaše je za točak i počeše okretati, ali angel Božji ustavi točak i Haritina osta nepovređena", piše u žitijama.
Sudija je tada poslao neke razvratne mladiće, da je oskrnave. Strahujući od beščašća, Haritina se pomolila Bogu, sa željom da je što pre uzme kako je razvratnici ne bi zlostavljavali. Umrla je dok se na kolenima molila.
Sveštenomučenik Dionisije
SPC
Sveštenomučenik Dionisije
Bio je episkop Aleksandrijski. Roditelji su mu bili nevernici, vaspitan je bio na grčkoj filozofiji. Kao mladić pročitao je poslanice apostola Pavla i tada je poverovao u Isusa Hrista. Krstio ga je tadašnji episkopa u Aleksandriji, a 247. godine postao je u istom gradu i episkop.
"Spolja crkva beše gonjena od neznabožaca, a unutra razdirana od jeretika. Tri godine prožive van Aleksandrije, sklonjen vernim, da ne bi pre vremena poginuo. Za te tri godine pisao je mnoge poslanice i druge sastave pastvi svojoj, poučavajući je i hrabreći u držanju Pravoslavlja. Među njegovim spisima nalaze se i nekoliki kanoni, koje je crkva prihvatila. Upravljao crkvom 17 godina i upokojio se 265. god", piše u žitijama.
Prepodobni Evdokim Vatopedski
Kada su u Vatopedu 1841 majstori popravljali kosturnicu, u njoj su našli mošti čoveka u klečećem stavu i sa ikonom Presvete Bogorodice u rukama. Neobično divan miris razlio se od moštiju. Ne znajući ni ko je bio taj sveti ćovek ni kad je živeo, monasi su ga nazvali Evdokim. Oni su mu i mošti preneli u crkvu, gde i danas stoje. Od tih moštiju dogodila su se mnoga čudesna iscelenja. Na srebrnom kovčežiću i sad stoje izrezane reči:
"Ovaj kovčežić izradi za česnu glavu sv. Evdokima monah Gavril, koga je ovaj svetitelj iscelio od teške bolesti“.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail
je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Čitavog života je pomagao narod i Srpsku crkvu, pa ga je narod veoma voleo i poštovao, smatrajući ga za živog svetitelja. Upokojio se oko 1543. godine. Supruga Jelena i njegov verni narod sahranili su ga na brdu Đuntir.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
