U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo.
Smrt bliskih donosi duboku tugu, a zavosnosti od tradicije, postoji različiti običaji da se ona i izrazi. U znak žalosti za pokojnikom u pravoslavlju, neretko muškarci puštaju bradu posle upokojenja najvoljenijih i nose je u prvih 40 dana, a nekada i duže.
Iako se nošenje brade kod muškaraca smatra znakom duboke žalosti, sada već upokojeni otac Dušan Kolundžić je jednom prilikom rekao da to nije sujeverje, ali da nije ni crkveni običaj kad je u pitanju pravoslavlje.
Shutterstock
Tuga, Ilustracija
U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo. Ovi rituali, kako je zapisano u Isaiji (15, 2), bili su vidljiv znak žalosti.
- U hrišćanskoj crkvi takvih vidljivih znakova žalosti nije bilo. Danas, kada muškarci ne nose dugu kosu i briju bradu, nastao je običaj da se ne briju devet dana posle upokojenja najbližih članova porodice - govorio je otac Dušan pa objasnio:
- Taj se običaj zadržao i danas, pa otac za umrlim sinom ili sin za umrlim ocem pušta bradu, ali i to traje obično samo u prvih četrdeset dana od upokojenja oca, odnosno sina. Taj običaj nije sujeverje, već znak žalosti za najbližim srodnikom (sinom ili ocem) , a to je ujedno i pokazatelj okolini, da je dotični čovek u dubokoj žalosti i da se prema njemu ponašaju obazrivo. Svakako, običaj nije obavezan, to nije pravilo - govorio je otac Dušan.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
