ShutterstockSveštena lica SPC trebalo bi da nose brade bez estetskih oblikovanja
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Zašto je to tako, jednog prilikom je objasnio otac Ljubo Milošević na sajtu "Svetosavlje".
- Ključan odgovor na pitanje zašto pravoslavni sveštenici nose bradu leži baš u njihovom sveštenstvu. Evo zašto to kažem. Ako uzmemo starozavetnu knjigu Levit, videćemo da je Gospod uzeo lično učešće u organizovanju starozavetne crkve – Njegove skinije. Tako je i ustanovio službu sveštenstva kada je naredio Mojsiju da mirom pomaže glavu svoga brata Arona - počeo je otac Ljubo i potom nastavio:
- I dok je ovaj u svom svojem poslušanju Gospodu, to miro izlivao na glavu brata, ono se slivalo niz njegovu bradu. Novozavetna Crkva i dalje se seća tih biblijskih reči tako što svaki rukopoloženi sveštenoslužitelj, bio on prezviter ili episkop, ne može da svršava nikakvu službu ako na sebi nema epitrahilj, a on je dugačko platno koje stoji oko vrata koje se proteže skoro do stopala i baš predstavlja to slivanje mira ili svešteničke blagodati, ili "izvršavajuću i odozgo silazeću blagodat Duha".
SPC
Sveštena lica SPC trebalo bi da nose brade bez estetskih oblikovanja
Danas svaki episkop kao i sveštenik, ističe otac Ljuba, prilikom odevanja epitrahilja, molitveno se seća tog momenta kada je ustanovljeno starozavetno sveštenstvo, i pred prinošenje novozavetne beskrvne žrtve, oni odevaju na vrat epitrahilj proiznoseći sledeće reči: "Blagosloven Bog koji izliva blagodat svoju na sveštenike svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu, bradu Aronovu, koji se sliva na skut haljine njegove".
- Ovde je smisao sveštenstva jako vezan za bradu, a posebno ako tome još pridodamo fakt da je brada ukras muškarca, i da njeno brijanje ustvari jeste sramoćenje čoveka i da Levit zabranjuje da se brije . Samo na osnovu toga što je naš Prvosvešenik i Mesija imao bradu i danas bi trebali svi sveštenici da nose svoje pune brade, i to bez "umetničkih" podbrijavanja - istakao je otac Ljubo .
Inače, u 3. knjizi Mojsijevoj stoji: “Ne strižite kose svoje uokrug, ni grdite brade svoje” čime se sveštenim licima faktički zabranjuje da se briju.
Pod snažnim uticajem modernizma, danas neke crkve tolirišu svojim sveštenicima da ne nose bradu, a to je slučaj i u katolicizmu.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Hrišćani su kada su prestali da ih gone, podigli hram u čast tri mučenika, Gurija, Samona i Aviva, gde su položili njihove čudotvorne mošti u jedan kovčeg. Od mnogobrojnih čudesa ovih svetitelja, jedno je naročito znamenito.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
U Starom zavetu, naime, jevrejski narod je imao specifične običaje vezane za izražavanje žalosti. Muškarci su nosili dugu kosu i bradu, ali su ih šišali i brijali kad bi im neko od najbližih srodnika preminuo.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
