Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Svakog 11. septembra po novom, odnosno 29. avgusta po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja. To je jedan od najtužnijih dana u crkvenom kalendaru, posvećen mučeničkoj smrti proroka i Krstitelja Gospodnjeg Jovana, koji je i u pustinji i pred carem Herodom neustrašivo propovedao istinu i pravdu.
Ovaj praznik je određen kao dan strogog posta, jer je glava najvećeg proroka posečena na gozbi, u trenutku ljudskog razvrata i nepravde. Crkva zato u znak žalosti nalaže vernicima da se na taj dan uzdrže od svih mrsnih i radosnih obroka, pa čak i od upotrebe ulja i vina. Preporučuje se konzumiranje hleba, vode, voća i povrća, a u mnogim hrišćanskim domovima tog dana vlada naročita ozbiljnost i tišina.
- Post nije samo uzdržanje od hrane, već i od greha, sujete i nepravde. Na Usekovanje nas Crkva podseća da hrabro svedočimo istinu, kao što je to činio Sveti Jovan Krstitelj - poručuju sveštenici.
Srpska pravoslavna crkva u toku godine ima četiri velika višenedeljna posta – Vaskršnji, Petrovski, Gospojinski i Božićni, ali i brojne jednodnevne postove posvećene velikim praznicima i svetiteljima. Među njima, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto. Vernici ga doživljavaju kao dan duboke opomene – ne samo zbog stradanja Proroka, već i zbog upozorenja da se ljudska slabost i strast mogu pretvoriti u zločin.
Na ovaj praznik, u hramovima se čita Jevanđelje koje govori o Herodijadi i Salomi, o slabosti cara Heroda i o velikoj žrtvi Svetog Jovana. Vernici se podsećaju da je istina često progonjena, ali nikada pobeđena.
Ovaj praznik nas uči smirenju, molitvi i čuvanju srca od greha. Zato strogi post 11. septebra nije samo obaveza, već i prilika da se čovek preispita, da se seti snage vere i hrabrosti Svetog Jovana, i da i sam svedoči istinu u svom životu.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
