Protojerej Aleksandar Djagilev otkriva psihološke i duhovne uzroke razlaza supružnika i savetuje kako sačuvati bračnu zajednicu u današnje vreme.
Razvod je danas gotovo uobičajen, čak i među ljudima koji redovno idu u crkvu, pričešćuju se i ispovedaju. Statistike širom sveta pokazuju zabrinjavajući trend: sve manji broj ljudi želi da stupa u brak, dok se broj razvoda održava na visokom nivou. U potrazi za uzrocima ovog fenomena, protojerej Aleksandar Djagilev u jednoj od svojih beseda nudi uvid kroz višegodišnje iskustvo rada sa parohijanima i mladima, pružajući ne samo statističke podatke, već i duhovno-psihološku analizu.
Protojerej Aleksandar započinje besedu prisećajući se kako je još kao mlad sveštenik radio sa omladinom:
- Ranije sam radio sa omladinom. Pošto je mladima svojstveno da se pre ili kasnije žene i udaju, ja sam, kada sam malo odrastao, počeo da se bavim porodičnim projektima i konfliktima. Otkuda nastaju i zbog čega. Jer kada se pojavi konflikt, neizbežno se postavlja pitanje: a zašto?
Krize u braku pogađaju i verujuće parove
Kroz svoje dugogodišnje iskustvo primećuje da čak i verujući parovi nisu imuni na krize u braku:
- Mogu da kažem još nešto, takođe kao sveštenik. Nekoliko puta sam bio svedok raspada porodica mojih parohijana. On ide na ispovest, ona ide na ispovest. On se pričešćuje, ona se pričešćuje. Besedovao sam s njima pojedinačno i zajedno. I na kraju – razvod. Shvatio sam da ne mogu doći u njihov dom i početi živeti njihov život. Govoriti im: stop, ti to ne govori, ti ovako reci, a ti njemu ovako odgovori. Ja to ne mogu. I kako pomoći ljudima, a da se ne mešam u njihov privatni život?
Schutterstock/pics five
Statistika i demografski kontekst razvoda
Kao prvi korak u razumevanju razloga razvoda, protojerej ističe značaj statistike i društvenog konteksta:
- Najpre treba razabrati šta se desilo i zašto se konflikti pojavljuju čak i kod verujućih parova. Pre nego što pričamo o tome šta s tim učiniti, pogledajmo statistiku. Statistika se odnosi na Rusiju. Kao što vidite, u Rusiji se raspada 62% brakova registrovanih u opštini u jednoj godini. Broj razvoda, takođe registrovanih u opštini, ostaje približno isti. Opšta tendencija je da broj sklapanih brakova opada, dok količina razvoda ostaje otprilike ista. Zato svake godine procentualno raste broj razvoda. Sve manje ljudi želi da stupa u brak. Može se pretpostaviti da je to povezano sa demografskom krizom, pošto sada treba da se žene i udavaju oni koji su se rodili u teškim devedesetim.
Protojerej Aleksandar objašnjava i kako ekonomske i društvene prilike utiču na brakove, naročito u težim periodima:
- U ta teška vremena, ako se sećate, bilo je retkost sresti trudnu ženu ili ženu sa kolicima. U većim gradovima situacija je nešto bolja. U Moskvi se polovina brakova raspada, u Peterburgu je približno isto. Dok u Magadanskoj i Lenjingradskoj oblasti razvodi dosežu 81%. Vidite kakve užasne cifre.
mitropolia.spb.ru
Protojerej Aleksandar Djagilev
Individualne priče iza statistike
Ali statistika nije sve – protojerej Aleksandar naglašava da iza svakog razvoda stoji individualna priča i psihološki uzroci:
- Razvod je tragedija i psihološka trauma za decu i porodicu. Na primer, alkoholizam. S jedne strane, često je uzrok raspada porodice, a s druge strane često je posledica problema u porodici. Dete koje odrasta u porodici gde su se roditelji često svađali i razveli, ima mnogo veće šanse da postane alkoholičar ili narkoman. Znači, koren alkoholizma i narkomanije leži u porodici. Zdrava porodica daje deci mnogo više šansi da izdrže iskušenja ovoga sveta.
Pravi razlozi razvoda: osećanja i nedostatak dijaloga
Prema njegovim iskustvima, glavni razlozi razvoda nisu preljuba ili površni konflikti, već nesposobnost da se osećanja razumeju i izraze:
- Zašto se ljudi razvode? Prvo treba pitati same njih. Ja sam ih pitao i sastavio spisak nekoliko razloga. Preljube su na kraju, ili skoro na kraju. Najčešće prevara nastaje kao posledica ranijih problema. Na početku se javljaju neki problemi, a prevara je samo rezultat tih problema. Dva glavna razloga su neprihvatanje osećanja partnera i neumeće vođenja dijaloga. Ako se ova dva problema reše, ostalo se takođe može prevazići. Ključ porodičnih problema leži u umeću razumevanja i dijaloga.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Osećanja, stanja i praktičan značaj u porodici
Protojerej Aleksandar detaljno objašnjava razliku između osećanja i stanja i koliko je važno prepoznati sopstvene unutrašnje impulse:
- Postoji pojam "osećanje" i pojam "stanje". Osećanje i stanje – u čemu je razlika? Obična duševna osećanja traju najviše 15 minuta, u proseku možda 20. Telesna osećanja mogu trajati i duže. Ako se neko dugo ne može izbaviti od osećanja – satima, danima, pa i mesecima – više nije spontano osećanje, već stanje. Na primer, osećanje uvređenosti i stanje uvređenosti, osećanje krivice i stanje krivice, osećanje radosti i stanje radosti. Stanja mogu biti grešna ili bezgrešna, dok sama osećanja nisu greh.
Na kraju, on ističe praktičan značaj razumevanja osećanja i stanja u porodici:
- Mnogima je problem da razumeju šta osećaju i da to izraze na kulturan način. I ja sam ponekad radio stvari koje nisu bile logične. Svi ponekad činimo nešto iz osećanja, a da ni sami ne razumemo zašto. Kada se zapitamo – zašto sam to uradio? – često ne znamo odgovor. Ponekad izmišljamo razloge da opravdamo postupke, iako smo ih najpre spontano učinili, a potom razmišljamo o razlozima.
Ova beseda protojereja Aleksandra Djagileva pruža dubok uvid u složene mehanizme raspada braka. Razlozi nisu površni, već duboko ukorenjeni u psihološkim obrascima, nespretnom izražavanju osećanja i nedostatku dijaloga. Razumevanje i obrađivanje tih aspekata, kako duhovno, tako i psihološki, može biti ključ za očuvanje porodice i smanjenje broja razvoda, čak i u izazovnim vremenima.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Da li zajednički stavovi i religioznost garantuju trajnu ljubav? Sveštenik i psiholog Petar Kolomejcev, bez osude, odgovara na bolno pitanje vernika čiji se brak raspao uprkos veri, podsećajući da ni svetost ne isključuje trud, niti ljubav – žrtvu.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
