Protojerej Aleksandar Djagilev otkriva psihološke i duhovne uzroke razlaza supružnika i savetuje kako sačuvati bračnu zajednicu u današnje vreme.
Razvod je danas gotovo uobičajen, čak i među ljudima koji redovno idu u crkvu, pričešćuju se i ispovedaju. Statistike širom sveta pokazuju zabrinjavajući trend: sve manji broj ljudi želi da stupa u brak, dok se broj razvoda održava na visokom nivou. U potrazi za uzrocima ovog fenomena, protojerej Aleksandar Djagilev u jednoj od svojih beseda nudi uvid kroz višegodišnje iskustvo rada sa parohijanima i mladima, pružajući ne samo statističke podatke, već i duhovno-psihološku analizu.
Protojerej Aleksandar započinje besedu prisećajući se kako je još kao mlad sveštenik radio sa omladinom:
- Ranije sam radio sa omladinom. Pošto je mladima svojstveno da se pre ili kasnije žene i udaju, ja sam, kada sam malo odrastao, počeo da se bavim porodičnim projektima i konfliktima. Otkuda nastaju i zbog čega. Jer kada se pojavi konflikt, neizbežno se postavlja pitanje: a zašto?
Krize u braku pogađaju i verujuće parove
Kroz svoje dugogodišnje iskustvo primećuje da čak i verujući parovi nisu imuni na krize u braku:
- Mogu da kažem još nešto, takođe kao sveštenik. Nekoliko puta sam bio svedok raspada porodica mojih parohijana. On ide na ispovest, ona ide na ispovest. On se pričešćuje, ona se pričešćuje. Besedovao sam s njima pojedinačno i zajedno. I na kraju – razvod. Shvatio sam da ne mogu doći u njihov dom i početi živeti njihov život. Govoriti im: stop, ti to ne govori, ti ovako reci, a ti njemu ovako odgovori. Ja to ne mogu. I kako pomoći ljudima, a da se ne mešam u njihov privatni život?
Schutterstock/pics five
Statistika i demografski kontekst razvoda
Kao prvi korak u razumevanju razloga razvoda, protojerej ističe značaj statistike i društvenog konteksta:
- Najpre treba razabrati šta se desilo i zašto se konflikti pojavljuju čak i kod verujućih parova. Pre nego što pričamo o tome šta s tim učiniti, pogledajmo statistiku. Statistika se odnosi na Rusiju. Kao što vidite, u Rusiji se raspada 62% brakova registrovanih u opštini u jednoj godini. Broj razvoda, takođe registrovanih u opštini, ostaje približno isti. Opšta tendencija je da broj sklapanih brakova opada, dok količina razvoda ostaje otprilike ista. Zato svake godine procentualno raste broj razvoda. Sve manje ljudi želi da stupa u brak. Može se pretpostaviti da je to povezano sa demografskom krizom, pošto sada treba da se žene i udavaju oni koji su se rodili u teškim devedesetim.
Protojerej Aleksandar objašnjava i kako ekonomske i društvene prilike utiču na brakove, naročito u težim periodima:
- U ta teška vremena, ako se sećate, bilo je retkost sresti trudnu ženu ili ženu sa kolicima. U većim gradovima situacija je nešto bolja. U Moskvi se polovina brakova raspada, u Peterburgu je približno isto. Dok u Magadanskoj i Lenjingradskoj oblasti razvodi dosežu 81%. Vidite kakve užasne cifre.
mitropolia.spb.ru
Protojerej Aleksandar Djagilev
Individualne priče iza statistike
Ali statistika nije sve – protojerej Aleksandar naglašava da iza svakog razvoda stoji individualna priča i psihološki uzroci:
- Razvod je tragedija i psihološka trauma za decu i porodicu. Na primer, alkoholizam. S jedne strane, često je uzrok raspada porodice, a s druge strane često je posledica problema u porodici. Dete koje odrasta u porodici gde su se roditelji često svađali i razveli, ima mnogo veće šanse da postane alkoholičar ili narkoman. Znači, koren alkoholizma i narkomanije leži u porodici. Zdrava porodica daje deci mnogo više šansi da izdrže iskušenja ovoga sveta.
Pravi razlozi razvoda: osećanja i nedostatak dijaloga
Prema njegovim iskustvima, glavni razlozi razvoda nisu preljuba ili površni konflikti, već nesposobnost da se osećanja razumeju i izraze:
- Zašto se ljudi razvode? Prvo treba pitati same njih. Ja sam ih pitao i sastavio spisak nekoliko razloga. Preljube su na kraju, ili skoro na kraju. Najčešće prevara nastaje kao posledica ranijih problema. Na početku se javljaju neki problemi, a prevara je samo rezultat tih problema. Dva glavna razloga su neprihvatanje osećanja partnera i neumeće vođenja dijaloga. Ako se ova dva problema reše, ostalo se takođe može prevazići. Ključ porodičnih problema leži u umeću razumevanja i dijaloga.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Osećanja, stanja i praktičan značaj u porodici
Protojerej Aleksandar detaljno objašnjava razliku između osećanja i stanja i koliko je važno prepoznati sopstvene unutrašnje impulse:
- Postoji pojam "osećanje" i pojam "stanje". Osećanje i stanje – u čemu je razlika? Obična duševna osećanja traju najviše 15 minuta, u proseku možda 20. Telesna osećanja mogu trajati i duže. Ako se neko dugo ne može izbaviti od osećanja – satima, danima, pa i mesecima – više nije spontano osećanje, već stanje. Na primer, osećanje uvređenosti i stanje uvređenosti, osećanje krivice i stanje krivice, osećanje radosti i stanje radosti. Stanja mogu biti grešna ili bezgrešna, dok sama osećanja nisu greh.
Na kraju, on ističe praktičan značaj razumevanja osećanja i stanja u porodici:
- Mnogima je problem da razumeju šta osećaju i da to izraze na kulturan način. I ja sam ponekad radio stvari koje nisu bile logične. Svi ponekad činimo nešto iz osećanja, a da ni sami ne razumemo zašto. Kada se zapitamo – zašto sam to uradio? – često ne znamo odgovor. Ponekad izmišljamo razloge da opravdamo postupke, iako smo ih najpre spontano učinili, a potom razmišljamo o razlozima.
Ova beseda protojereja Aleksandra Djagileva pruža dubok uvid u složene mehanizme raspada braka. Razlozi nisu površni, već duboko ukorenjeni u psihološkim obrascima, nespretnom izražavanju osećanja i nedostatku dijaloga. Razumevanje i obrađivanje tih aspekata, kako duhovno, tako i psihološki, može biti ključ za očuvanje porodice i smanjenje broja razvoda, čak i u izazovnim vremenima.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
U besedi o lenjivcu koji običan šum pretvara u oluju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje kako čovek, ne primetivši, počinje da veruje sopstvenim izgovorima i tako gubi snagu da pokrene i najjednostavniji posao.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Da li zajednički stavovi i religioznost garantuju trajnu ljubav? Sveštenik i psiholog Petar Kolomejcev, bez osude, odgovara na bolno pitanje vernika čiji se brak raspao uprkos veri, podsećajući da ni svetost ne isključuje trud, niti ljubav – žrtvu.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
U besedi o lenjivcu koji običan šum pretvara u oluju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje kako čovek, ne primetivši, počinje da veruje sopstvenim izgovorima i tako gubi snagu da pokrene i najjednostavniji posao.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Jevsevija po starom i Svetog Atanasija Atonskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi Svete Ćirila i Metodija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
