Protojerej Aleksandar Djagilev otkriva psihološke i duhovne uzroke razlaza supružnika i savetuje kako sačuvati bračnu zajednicu u današnje vreme.
Razvod je danas gotovo uobičajen, čak i među ljudima koji redovno idu u crkvu, pričešćuju se i ispovedaju. Statistike širom sveta pokazuju zabrinjavajući trend: sve manji broj ljudi želi da stupa u brak, dok se broj razvoda održava na visokom nivou. U potrazi za uzrocima ovog fenomena, protojerej Aleksandar Djagilev u jednoj od svojih beseda nudi uvid kroz višegodišnje iskustvo rada sa parohijanima i mladima, pružajući ne samo statističke podatke, već i duhovno-psihološku analizu.
Protojerej Aleksandar započinje besedu prisećajući se kako je još kao mlad sveštenik radio sa omladinom:
- Ranije sam radio sa omladinom. Pošto je mladima svojstveno da se pre ili kasnije žene i udaju, ja sam, kada sam malo odrastao, počeo da se bavim porodičnim projektima i konfliktima. Otkuda nastaju i zbog čega. Jer kada se pojavi konflikt, neizbežno se postavlja pitanje: a zašto?
Krize u braku pogađaju i verujuće parove
Kroz svoje dugogodišnje iskustvo primećuje da čak i verujući parovi nisu imuni na krize u braku:
- Mogu da kažem još nešto, takođe kao sveštenik. Nekoliko puta sam bio svedok raspada porodica mojih parohijana. On ide na ispovest, ona ide na ispovest. On se pričešćuje, ona se pričešćuje. Besedovao sam s njima pojedinačno i zajedno. I na kraju – razvod. Shvatio sam da ne mogu doći u njihov dom i početi živeti njihov život. Govoriti im: stop, ti to ne govori, ti ovako reci, a ti njemu ovako odgovori. Ja to ne mogu. I kako pomoći ljudima, a da se ne mešam u njihov privatni život?
Schutterstock/pics five
Statistika i demografski kontekst razvoda
Kao prvi korak u razumevanju razloga razvoda, protojerej ističe značaj statistike i društvenog konteksta:
- Najpre treba razabrati šta se desilo i zašto se konflikti pojavljuju čak i kod verujućih parova. Pre nego što pričamo o tome šta s tim učiniti, pogledajmo statistiku. Statistika se odnosi na Rusiju. Kao što vidite, u Rusiji se raspada 62% brakova registrovanih u opštini u jednoj godini. Broj razvoda, takođe registrovanih u opštini, ostaje približno isti. Opšta tendencija je da broj sklapanih brakova opada, dok količina razvoda ostaje otprilike ista. Zato svake godine procentualno raste broj razvoda. Sve manje ljudi želi da stupa u brak. Može se pretpostaviti da je to povezano sa demografskom krizom, pošto sada treba da se žene i udavaju oni koji su se rodili u teškim devedesetim.
Protojerej Aleksandar objašnjava i kako ekonomske i društvene prilike utiču na brakove, naročito u težim periodima:
- U ta teška vremena, ako se sećate, bilo je retkost sresti trudnu ženu ili ženu sa kolicima. U većim gradovima situacija je nešto bolja. U Moskvi se polovina brakova raspada, u Peterburgu je približno isto. Dok u Magadanskoj i Lenjingradskoj oblasti razvodi dosežu 81%. Vidite kakve užasne cifre.
mitropolia.spb.ru
Protojerej Aleksandar Djagilev
Individualne priče iza statistike
Ali statistika nije sve – protojerej Aleksandar naglašava da iza svakog razvoda stoji individualna priča i psihološki uzroci:
- Razvod je tragedija i psihološka trauma za decu i porodicu. Na primer, alkoholizam. S jedne strane, često je uzrok raspada porodice, a s druge strane često je posledica problema u porodici. Dete koje odrasta u porodici gde su se roditelji često svađali i razveli, ima mnogo veće šanse da postane alkoholičar ili narkoman. Znači, koren alkoholizma i narkomanije leži u porodici. Zdrava porodica daje deci mnogo više šansi da izdrže iskušenja ovoga sveta.
Pravi razlozi razvoda: osećanja i nedostatak dijaloga
Prema njegovim iskustvima, glavni razlozi razvoda nisu preljuba ili površni konflikti, već nesposobnost da se osećanja razumeju i izraze:
- Zašto se ljudi razvode? Prvo treba pitati same njih. Ja sam ih pitao i sastavio spisak nekoliko razloga. Preljube su na kraju, ili skoro na kraju. Najčešće prevara nastaje kao posledica ranijih problema. Na početku se javljaju neki problemi, a prevara je samo rezultat tih problema. Dva glavna razloga su neprihvatanje osećanja partnera i neumeće vođenja dijaloga. Ako se ova dva problema reše, ostalo se takođe može prevazići. Ključ porodičnih problema leži u umeću razumevanja i dijaloga.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Osećanja, stanja i praktičan značaj u porodici
Protojerej Aleksandar detaljno objašnjava razliku između osećanja i stanja i koliko je važno prepoznati sopstvene unutrašnje impulse:
- Postoji pojam "osećanje" i pojam "stanje". Osećanje i stanje – u čemu je razlika? Obična duševna osećanja traju najviše 15 minuta, u proseku možda 20. Telesna osećanja mogu trajati i duže. Ako se neko dugo ne može izbaviti od osećanja – satima, danima, pa i mesecima – više nije spontano osećanje, već stanje. Na primer, osećanje uvređenosti i stanje uvređenosti, osećanje krivice i stanje krivice, osećanje radosti i stanje radosti. Stanja mogu biti grešna ili bezgrešna, dok sama osećanja nisu greh.
Na kraju, on ističe praktičan značaj razumevanja osećanja i stanja u porodici:
- Mnogima je problem da razumeju šta osećaju i da to izraze na kulturan način. I ja sam ponekad radio stvari koje nisu bile logične. Svi ponekad činimo nešto iz osećanja, a da ni sami ne razumemo zašto. Kada se zapitamo – zašto sam to uradio? – često ne znamo odgovor. Ponekad izmišljamo razloge da opravdamo postupke, iako smo ih najpre spontano učinili, a potom razmišljamo o razlozima.
Ova beseda protojereja Aleksandra Djagileva pruža dubok uvid u složene mehanizme raspada braka. Razlozi nisu površni, već duboko ukorenjeni u psihološkim obrascima, nespretnom izražavanju osećanja i nedostatku dijaloga. Razumevanje i obrađivanje tih aspekata, kako duhovno, tako i psihološki, može biti ključ za očuvanje porodice i smanjenje broja razvoda, čak i u izazovnim vremenima.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Kapitalno delo dr Margaret Piters "Džender revolucija - globalna agenda?" otvorilo je raspravu o ideologiji koja utiče na zakonodavstvo, porodicu i identitet.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Da li zajednički stavovi i religioznost garantuju trajnu ljubav? Sveštenik i psiholog Petar Kolomejcev, bez osude, odgovara na bolno pitanje vernika čiji se brak raspao uprkos veri, podsećajući da ni svetost ne isključuje trud, niti ljubav – žrtvu.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
