Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu siropusne sedmice razotkriva istinu o tome da ne vaskrsava svako koga Bog po imenu prozove.
U danu koji već nagoveštava tišinu Velikog posta, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu siropusne sedmice ne govori o smrti kao o kraju, već je naziva snom iz koga se čovek budi glasom Onoga koji zna ime svakoga od nas. Reči vladike Nikolaja ne nude filozofsku utehu, nego potresno podsećanje: čovek može biti živ telom, a uspavan grehom, i obrnuto – mrtav telom, a na pragu buđenja. Upravo zato ova beseda ne traži da se čita usput, već da se sluša kao poziv koji odzvanja lično, po imenu, i ne ostavlja prostor ravnodušnosti.
„Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.“ (Jov. 11, 11)
Gospodar života naziva smrt spavanjem. O kakva neiskazana uteha za nas! O kakva slatka novost za svet! Smrt telesna, dakle, ne znači uništenje čoveka, nego samo zaspalost iz koje može probuditi Onaj koji je i prvu prašinu probudio u život rečju Svojom.
I kad Gospod viknu: „Lazare!“, čovek se probudi i ožive. Gospod zna ime svakome od nas. Kad je Adam znao ime svakome stvorenju Božjem, kako ne bi Gospod znao svakoga od nas po imenu! Ne samo da zna, nego nas i viče po imenu. O slatkog i životvornog glasa Jedinog Čovekoljupca! Taj glas može od kamenja stvoriti sinove Božje! Kako da nas ne probudi od sna grehovnoga!
Neki čovek beše digao kamen da ubije brata svoga. No u tom trenutku učini mu se da ču glas majke gde ga zove po imenu. Samo što ču glas majčin – ruka mu zadrhta. On ispusti kamen i zastide se od greha nameravanog. Glas majčin probudi ga od smrti grehovne. Pa kad glas majčin spasava i budi od smrti, kako li tek glas Stvoritelja i Životodavca!
Kad god je Gospod viknuo nekoga ko je bio mrtav samo telom, svaki se probudio i ustao. No nije se svaki probudio i ustao od onih koji su bili umrli dušom, kad ih je Gospod viknuo. Jer za ovo probuđenje, za ovo vaskrsenje, potrebna je i saglasnost volje umrloga.
„Juda! Zar celivom izdaješ?“ – tako viknu životvorni glas, no mrtvac osta mrtvac i grešnik se ne probudi. „Savle, Savle, što me goniš?“ – viknu isti životvorni glas, i uspavan grehom probudi se, i mrtvi ožive. Vaistinu, dublji je san grehovni od smrti, i spavač se ne budi lako.
Slatki Gospode, probudi nas od sna grehovnog, probudi, Gospode! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu mesopusne sedmice pokazuje da ljubav i poslušnost prema Bogu određuju naš put više nego lična volja.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu siropusne sedmice razotkriva istinu o tome da ne vaskrsava svako koga Bog po imenu prozove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agatiju po starom i Svetog Lava Rimskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Čistu sredu – Pepelnicu, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračeniju dušu, donoseći život i mir.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
U besedi za 13. februar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da formalno držanje zakona bez milosti prazni dušu, dok istinska pravda i čovekoljublje zahtevaju puninu - izvršavanje svega što Bog zapoveda.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Protojerej Aleksandar Djagilev otkriva psihološke i duhovne uzroke razlaza supružnika i savetuje kako sačuvati bračnu zajednicu u današnje vreme.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Potresna priča sa duhovne tribine razotkriva zašto ogorčenost zatvara vrata Svetinje i kako bol može postati prepreka, a ne put.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
